Sećanje na akademika prof. dr Jovana Tucakova

Jovan Tucakov je rođen 24. januara 1905. godine u bačkom selu Čurugu u srcu Vojvodine.

 

Jovan Tucakov Curug

 

Otac Miloš i majka Danica, takođe rođeni čuružani bavili su se zemljoradnjom. Oženio se suprugom Slavnom, takođe čuružankom sa kojom je imao sinove Ivana i Dušana i ćerke Milicu i Ivanku koje su i danas žive. Sa sinovima nije imao sreće, jer ih je kao decu izgubio tako da danas po muškoj liniji nema potomstva.
Osnovnu školu je završio u Čurugu, i budući da je bio iz siromašnije pobožne porodice trebalo je da budućnost pronađe u svešteničkom pozivu. Međutim po sopstvenom izboru završava 1924. gimnaziju u Novom Sadu. Maturirao je u razredu koji je vodio najomiljeniji profesor Novosadske gimnazije Vasa Stajić, za koga je Jova često govorio da ga je on više naučio prirodi nego profesor botanike iako je profesor Vasa Stajić predavao književnost. Njemu je, Jovan Tucakov, u znak pažnje i poštovanja, posvetio svoj prvi rad prilikom izbora za docenta na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu 1940. godine, koji je nosio naslov “ Farmakognozija kao savremena nauka o lekovitom bilju“.
Nakon mature 1924. g. odlazi kod apotekara mr Zoltana Šumahera da uči nemački, međutim apotekar ga je toliko zainteresovao za farmaciju te odlučuje da tu ostane u svojstvu pripravnika naredne dve godine. Nakon položenog tirocinalnog ispita 1926. g. Jovan se upisuje na Farmceutski fakultet u Zagrebu i 07.07. 1928. postaje magistar farmacije. Nakon diplomiranja i vojnog roka radio je mesec dana u apoteci Vojne bolnice na Petrovaradinu, a zatim po svojoj molbi biva premešten u Beograd kao apotekar-poručnik u hemijskom laboratorijumu Higijenskog zavoda Glavne vojne bolnice. Tu ostaje do 1931. g. kada odlazi kao vojni stipendista na usavršavanje u Francusku. Period od 1931 – 1934. g provodi na usavršavanju u Nansiju u Francuskoj, gde 10.02. 1934. brani Doktorsku disertaciju, koja je proglašena kao najbolja u toj godini i francuska vlada odobrava i plaća njeno štampanje na frncuskom i srpskom jeziku. Iste godine Jovan Tucakov završava i specijalizaciju iz bromatologije, kontrole lekova i kliničke analize, čime je u potpunosti opravdao poverenje Vojnog saniteta. Nakon povratka u Beograd dobija prekomandu u Skoplje gde ostaje sve do 1940, kada se vraća u Beograd na zahtev Univerziteta u Beogradu, jer je krajem 1939. izabran za docenta novoosnovanog Farmaceutskog fakulteta Beogradskog univerziteta. Međutim ubrzo, zbog okupacije naše zemlje univerzitet se zatvara, a Jovan Tucakov se postavlja za šefa apoteke Kliničke apoteke Medicinskog fakulteta. gde ostaje sve do 1944. g.
Vreme okupacije je najcrnji period u životu našeg naučnika, naime te godine, 7. i 8. januara u tragičnoj raciji „strelastih mađarskih krstova“ stradaju mu otac, sin od šest godina, dva brata od rođenog strica, dve snaje i četiri sinovca. Od tada Jovan Tucakov nije više imao nikog živog u rodnom Čurugu.
Krajem 1944. g. u akcijama za oslobođenje Beograda, aktivno sarađuje sa vojnim i civilnim sanitetom i iste godine na predlog generala Gojka Nikoliša biva poslat kao delegat iz Beograda u Novi Sad da uz pomoć vojne uprave za Banat, Bačku Baranju i Srem organizuje apotekarsku službu i spreči razvalačenje i i uništavanje tamošnjih apoteka i njihove imovine što je on uspeo da obavi na najsavesniji način.
1945. g. vraća se svojim redovnim obavezama na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu i biva ponovo postavljen za docenta za predmet farmakognozije, a istovremeno biva izabran za upravnika Instituta za farmakognoziju tog fakulteta, gde ostaje do svog penzionisanja školske 1974/75. g.
Komitet za nauku, Univerzitet i Velike škole u Beogradu ceneći stručnost i dotadašnje angažovanje postavljaju ga za 21.07.1948. za upravnika novoformiranog Insituta za ispitivanje lekovitog bilja SR u Beogradu, gde ostaje sve do decembra 1973. kada postaje njegov naučni savetnik do kraja života 22. 09. 1978.
Pored svojih redovnih obaveza na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu Prof dr Jovan Tucakov je bio honorarni predavač na Vojnoj apotekarskoj škoili u Beogradu i šef katedre za farmakognoziju i botaniku gde ostaje do 1952.
1950. g. potvrđen mu je status za vanrednog profesora za farmakognoziju sve do 1957. kada dobija status redovnog profesora za farmakognoziju i u tom zvanju ostaje do kraja svog radnog staža.
Prof dr Jovan Tucakov je jedini farmaceut član Srpske akademije nauke i umetnosti u Beogradu član Matice srpske u Novom Sadu na čemu su mu ponosne brojne generacije studenata i poštovalaca njegovo naučnog dela. Bio je i član brojnih međunarodnih i domaćih naučnih institucija i društava od kojih je dobijao brojna priznanja, počasna i redovna članstva.
Najpozantija međunarodna članstva su mu
1. Međunarodna farmaceutska federacija , Pariz 1952.
2. Međunarodna organizacija za standardizaciju – sekcija za eterična ulja, Ženeva 1952,
3. Francuska farmaceutska akademija Pariz 1965,
4. Akademija za kozmetologiju i dermatologiju Pariz 1968,
5. Počasni doktor Univerziteta u Klermon Feranu 1965,
6. Počasni doživotni član Kraljevskog britanskog farmaceutskog društva London 1972. itd.

Autor: Lazar R. Kaćanski
Datum: 22, 01, 2013.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *