Ostala sam vam dužna utiske sa showa od ponedeljak uveče, a veoma želim da vam kažem kako je bilo.
Nisam puno ispitivala brata o detaljima pre nego što smo krenuli, samo sam pitala koja je vrsta nastupa čisto da znam šta da očekujem.
Pitala sam se kako ćemo do Amsterdama, Laki je predložio tamvaj, prihvatam, mada mogla bih i ficom (fiets), da razgledamo okolinu. Krenusmo na tramvaj, ali ja sam imala hiljadu i jedno pitanje pa nam je bukvalno otišao ispred nosa. Ništa, ipak će biti biciklo (fic). Za ova dva dana koliko sam, postaje mi sve jasnije zašto toliko vole da koriste bicikle!
Krećemo u avanturu, Laki stvarno ima živaca da odgovara na sva moja pitanja i podpitanja, sama sebi ličim na dete u periodu kada je sve u pitanjima.
Na početku mi je odmah rekao da nam treba 35 minuta do grada, prvo sam pomislila joj, ali vreme brzo prođe u razgledanju, a pogotovo kada nemate pojma kuda idete i kako se do tamo stiže. U tom slučaju morate u potpunosti da se oslonite na vodiča, što možda i nije tako dobro, osim ako je neko blizak, kao u mom slučaju.
Moram da vam napomenem da u Holandiji skoro uvek duva vetar, odnosno ne baš vetar kao košava kod nas,ali se oseća jače strujanje vazduha, upravo zbog toga imaju toliko vetrenjača. To može biti prilično nezgodno ako kao ja, imate oči osetljive na vetar i morate se unapred obezbediti sa tonom papirnih maramica, kako za oči, bogme tako i za nos. Pogotovo u ovom vremenskom periodu.
Stižemo polako, naravno tri lanca i sva ostala procedura, slepo pratim Lakija do mesta održavanja. Svuda je gužva, najviše mladih, ne bi se nikada reklo da je ponedeljak veče.
Nisam uspela ni da vidim naziv kafića u koji ulazimo, Laki me upoznaje sa drugarima koji rade promociju čitave stvari, kao kod nas što se dele flajeri, ali umesto flajera oni dele nešto što se zove “Boom magazine” , vrlo korisnu stvar za jednog prosečnog turistu.
Upadamo unutra, na prvi pogled izgleda kao svaki običan kafić. Bar, stolice, sprat gde se udobno možete smestiti i pijuckati svoje piće sa pogledom na Leidseplain trg na kojem se nalazi dosta kafića, restorana i tu baš možete da se opustite sa drugarima uz kaficu. Polako se probijamo do vrata i ulazimo u prostoriju koja liči na prvi pogled na malu krčmu. Separei sa strane, stolovi na sredini i stolice, pivo se pije na sve strane, a dužinom celog lokala se nalazi pozornica.
Odmah mi se dopalo!
Na pozornici je već počeo „show“, izgleda da smo malo zakasnili! Sedamo za sto tik uz pozornicu, naručujemo pivo, a šta bi drugo?
Super je što se sve govori na engleskom jeziku pa turisti sa malo boljim poznavanjem mogu bez problema da prate, inače u Amsterdamu svi govore engleski jezik, počevši od prodavačica, vozača trolejbusa, autobusa, pa na dalje i nije problem ako vas nešto interesuje vrlo su ljubazni i sve će vam objasniti.
Unapred sam saznala samo to da je „show“ kombinacija improvizacije i unapred određenog teksta, bila sam malo skeptična pre dolaska ali onog momenta kada smo se smestili i kada sam se skoncentrisala na ono što govore sve sumnje su nestale!
Posle druge rečenice publika se valja od smeha! Odlična kombinacija ironije, šale i prozivanja! Glumci su fantastični, u nekim momentima se i sami smeju stvarima koje izgovaraju, ne mogu da sakriju! Tema priče je bila brendiranje, prvo malo sprdnje na račun brendova, na račun toga koliko smo svi time opterećeni, što svesno, što nesvesno. Sve se svodi na njihovu sposobnost za improvizaciju, četiri glumca i glumica. Vidi se da su uigrana ekipa, muzičar koji im daje podršku takođe improvizuje zajedno sa njima! Da bi sve imalo određeni efekat tu su stolice, slajdovi, kostimi… Naravno improvizacija ne bi bila potpuna da nisu izveli i nekoga iz publike, ovaj put jednog gospodina iz Nemačke, toliko su se zezali na njegov račun da nisam bila sigurna da li će u nekom momentu ustati i otići sa scene. Međutim, verujem da je i njega ponela atmosfera pristao je na igru i toliko se šalio se sa njima da smo se bukvalno držali za stomake. Tokom neke ankete smo uočili i neke naše iz Srbije, toliko su se smejali da ih nije bilo teško uočiti, verujem da im je bilo podjednako dobro koliko i nama.
Prešli su preko više različitih tema, pa su se tako dotakli i trenutne situacije u Grčkoj na jedan fantastičan način u kombinaciji sa Angelom Merkel. Svaka tema koju su načeli je životna i u jednom momentu shvatate da se smejete nečemu zbog čega bi ste inače lupali glavom u zid koliko je loše. Glumci su napravili samo jednu pauzu i to nekih dvadesetak minuta, što možete iskoristiti da izađete napolje i zapalite cigaretu, jer kao i u većini zapadnih zemalja pušenje je zabranjeno u lokalima, mada je kontrola sprovođenja zabrana loša pa mnogi kafići to koriste. Što za pušače sigurno nije loša vest! Posle dva sata smejanja toliko su me bolela usta i stomak da jednostavno više nisam mogla, ali glumci su odlučili da nas nagrade sa još 20 minuta novog teksta, friškog, još uvek nedovoljno uvežbanog. Čak je i ovo bilo fantastično!
„Show“ inače počinje svakog dana od ponedeljka do petka u 20 i 15, osim subotom, tada se izvode dve predstave jedna je u 19 i 30, a druga koja je potpuna improvizacija, gde glumci sede u publici i ispijaju pivo zajedno sa njima, počinje u 21 i 15 h. Cena ulaznice je 22 eura, ali uvek možete da u razgovoru sa promoterima da dobijete popust koji zavisi od toga koliko je karata već prodato. U salu može da stane 230 osoba, 150 u donjem delu a 80 u gornji deo. Svako veče je skoro puno, verujem da je to dovoljan podatak da bi se zaokružila slika koliko je zabavan „show“ u pitanju. U „Boom Chicago“ možete i da večerate, u tom slučaju dodaćete još oko 20 eura na cenu karte.
Na izlasku iz lokala dok sam čekala glumce da se upoznamo i da im prenesem utiske (hvala Lakiju na tome) zapazila sam pismo koje je bilo uramljeno na zidu, a koje je osnivač „Boom Chicago“ neke 1993. godine poslao kancelariji za turizam u Amsterdamu, gde ih pita da li bi se „show“ mogao preseliti iz Čikaga u Amsterdam. Da li bi turisti bili zainteresovani za tako nešto? Tu je takođe i odgovor odmah pored, po njima ovakva vrsta zabave nije imala nikakve šanse, iz više razloga, od kojih su neki to što nije na maternjem jeziku, odnosno Holandskom, kada su u pitanju lokalni stanovnici, a drugi je to što turisti nisu zainteresovani za ovakvu vrstu zabave. Biće da su se ipak malo preračunali, pa se već više od 10 godina uspešno zasmejavaju hiljade turista ali bogami i lokalaca.
Ovaj „show“ koji smo mi gledali se zove „Metamorphosis“ i samo je uvod u novi, koji počinje sa izvođenjem od 11. aprila i koji se zove „branded for life“.
Ako ste došli u Amsterdam a niste svratili u „Boom Chicago“ propustili ste mnogo!
Propustili ste više od dva sata smeha, propustili ste jedan odličan „show“ i priliku da, bar na neko vreme zaboravite sve svoje brige.
Neka od imena koja su nastupala u „Boom Chicago show“:
Seth Meyers
Jason Sudeikis
Allison Silverman
Autor: Mirjana Đuričić
Datum: 04, 04, 2012.