Na današnji dan 1865. godine umro je srpski kompozitor, pijanista i horovođa Kornelije Stanković, osnivač novog nacionalnog pravca u srpskoj muzici.

Zapisivao je i harmonizovao srpsko crkveno pojanje. Rođen je u drevnoj porodici budimskih Srba. Školovao se u Aradu, Segedinu, Pešti, a u Beču je studirao kompoziciju. U Sremskim Karlovcima proučavao je i beležio usmenom tradicijom sačuvano srpsko crkveno pojanje. Bio je horovođa Beogradskog pevačkog društva. Doprineo je da se za srpsku muziku zainteresuju strani kompozitori, posebno ruski, uključujući Čajkovskog („Srpski marš“, danas poznat kao „Slovenski“) i Nikolaja Rimskog-Korsakova („Fantazija na srpske teme“). Dela: „Pravoslavno crkveno pojanje u srpskoga naroda“, šest svezaka „Srpskih narodnih pesama“, koje je harmonizovao za hor, za glas i klavir, ili samo za klavir. Njegovi posmrtni ostaci preneti su iz Budimpešte februara 1949. u Aleju velikana na Novom groblju u Beogradu.

Danas je četvrtak, 5. april, 96. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 270 dana.

1242. – U bici na zaleđenom Čudskom jezeru, nedaleko od Novgoroda, Rusi su pod komandom kneza Aleksandra Nevskog do nogu potukli nemačke ritere, sprečivši ih da okupiraju severozapadne oblasti Rusije.

1588. – Rođen je engleski filozof Tomas Hobs, nastavljač i sistematizator klasičnog engleskog empirizma. Razradio je teoriju društvenog ugovora. Spojio je principe mehanističko-materijalističke metafizike sa teorijom saznanja i političkom filozofijom prosvećenog apsolutizma. Smatrao je da je čovek po prirodi egoističan. U „prirodnom stanju“, koje je prethodilo „građanskom stanju“ (civilizacija), ljudi su bili jednaki i otuda su svi imali jednaka prava na sve, pa „prirodno stanje“ neizbežno vodi opštem međusobnom ratu. Iz stanja sveopšteg i neprekidnog rata ljudi izlaze sporazumom – pristankom da „prirodna prava“ prenesu na državu, osnovu reda i mira, napretka i civilizacije. Na osnovu ugovora, nosilac suverene vlasti (vladar ili skupština) zastupa volju svih i svi su dužni da se bezuslovno pokoravaju. Dela: „Elementa philosophica“ (ili „O telu“, „O čoveku“, „O građaninu“), „Levijatan“, „O političkom telu“.

1794. – Odrubljena je glava francuskom revolucionaru Žoržu Žaku Dantonu, vođi radikalne grupe montanjara, koji je 14. jula 1789. predvodio pobunjenike u napadu na parisku tamnicu Bastilju. Kao sve vođe revolucije bio je principijelni protivnik monarhije, ali se protivio preteranom revolucionarnom teroru, zbog čega se sukobio s vođom jakobinaca Maksimilijanom Robespjerom. Zalagao se za sporazum s krupnim građanstvom (buržoazijom) i za mir sa Engleskom. Bio je ministar pravde i organizator otpora protiv strane intervencije. U jeku jakobinskog terora Robespjer ga je optužio za pokušaj obnavljanja monarhije i poslao na giljotinu.

1818. – U bici kod Maipua čileanske i argentinske trupe su porazile špansku vojsku, čime je obezbeđena nezavisnost Čilea.

1827. – Rođen je engleski hirurg Džozef Lister, osnivač antiseptičke medicine, koji je 1867. prvi uveo antisepsu u hirurgiju. Kasnije su primenjene usavršenije metode, ali je u hirurgiji i sada osnovni njegov princip da bakterije ne smeju da dospeju do mesta podvrgnutog operaciji.

1841. – U niškom, leskovačkom, pirotskom i vranjskom kraju izbila je buna naroda protiv Turaka, poznata kao „Milojeva i Srndakova buna“, koju su predvodili Miloje Jovanović i Nikola Srndak. Posle borbi kod Prve Kutine i Gornjeg Matejevca 23. aprila 1841. Turci su u krvi ugušili bunu, mnoga sela spalili, a Jovanovića pogubili.

1881. – Velika Britanija je u Pretoriji zaključila mirovni ugovor s Burima i priznala nezavisnost južnoafričke države Transval. Priznanje je bilo formalno i kratkoročno. Već na prelazu u 20. vek, posle Burskih ratova, svaka suverenost burskih (afrikanerskih) država (Transval i Oranje) je ugašena.

1887. – Kralj Milan Obrenović je naimenovao prvih 16 članova Kraljevsko-srbske akademije (to je prvobitni naziv), današnje SANU, kao i Josifa Pančića za predsednika. Od 1888. akademici su sami birali stalne i dopisne članove.

1900. – Rođen je američki filmski glumac Spenser Trejsi, izuzetan tumač niza karakternih uloga, prvi glumac koji je dve godine uzastopno dobio Oskara – za filmove „Hrabri kapetan“ 1937. i „Grad dečaka“ 1938. Ostali filmovi: „Bes“, „Sedmi krst“, „Citadela“, „Starac i more“, „Nirnberški proces“, „Pogodi ko dolazi na večeru“.

1902. – Na stadionu „Ajbroks park“ u Glazgovu poginulo je 20 i povređeno najmanje 200 ljudi pošto se srušila tribina tokom fudbalske utakmice između Škotske i Engleske.

1908. – Rođen austrijski dirigent Herbert fon Karajan, jedan od najvećih dirigenata 20. veka, koji je decenijama dominirao svetskom muzičkom scenom, izvodeći žestokom emotivnošću i preciznošću veliki operski i koncertni repertoar. Vrhunski nivo je postigao dirigujući Berlinskom filharmonijom i orkestrom Bečke državne opere. Po majčinoj liniji bio je srpskog porekla.

1908. – Rođena je američka filmska glumica Rut Elizabet Dejvis, poznata kao Bet Dejvis, koja je snimila više od 80 filmova i ostvarila niz velikih dramskih uloga, uglavnom tumačeći nesrećne i zle žene. Filmovi: „Opasna“ (Oskar), „Džezabel“ (Oskar), „Male lisice“, „Elizabeta i Eseks“, „Huarez“, „Šta se dogodilo sa Bebi Džejn“, „Sve o Evi“, „Svadbeni ručak“.

1916. – Rođen je američki filmski glumac Gregori Pek, najpoznatiji po ulozi liberalnog južnjačkog advokata u filmu „Ubiti pticu rugalicu“, za koju je nagrađen Oskarom. Ostali filmovi: „Dvoboj na suncu“, „Slučaj Paradin“, „Džentlmenski sporazum“, „Snegovi Kilimandžara“, „Praznik u Rimu“, „Mobi Dik“, „Topovi sa Navarona“, „Arabeska“, „Mesec šunjalica“.

1939. – Svoj nemačkoj deci između 10 i 13 godina naređeno je da se učlane u nacističku omladinsku organizaciju „Hitlerjugend“.

1941. – Potpisan je jugoslovensko-sovjetski pakt o prijateljstvu. Bio je to akt krajnjeg cinizma, vlada Kraljevine Jugoslavije očajnički je tražila pomoć, na svim stranama, a sovjetska vlada je znala da će Jugoslavija biti napadnuta ali ničim nije pomogla i pored gromoglasnih izjava o takozvanoj slovenskoj uzajamnosti.

1942. – U Moskvi su u Drugom svetskom ratu predstavnici Sovjetskog Saveza, Poljske, Čehoslovačke, Jugoslavije i Bugarske održali sveslovenski kongres s kojeg je svim Slovenima upućen poziv na borbu protiv nacističkog okupatora.

1944. – Britanski i američki bombarderi su treći put u Drugom svetskom ratu zasuli Niš tepihom bombi, usmrtivši najmanje 88 srpskih civila. Na grad je bačena veštačka magla, a potom je tokom 40 minuta u tri navrata, počev od 15 časova, nasumce zasut s 248 bombi težine između 100 i 500 kilograma. U napadu, kao ni prilikom prvog bombardovanja grada u oktobru 1943. kada je poginulo više od 250 ljudi, i drugog krajem marta 1944. kada je bilo više od 50 žrtava – angloamerička avijacija nije nanela bitniju štetu nemačkoj vojsci.

1951. – Američki inženjer Džulijus Rozenberg i njegova supruga Etel osuđeni su u Njujorku na smrt zbog špijunaže u korist Sovjetskog Saveza. Optuženi su da odavali tajne vezane za atomsko naoružanje SAD.

1955. – Britanski premijer Vinston Čerčil je podneo ostavku, okončavši dugu političku karijeru koja je, uz uspone i padove, trajala od početka 20. veka. Na položaju premijera i šefa Konzervativne stranke nasledio ga je šef diplomatije Entoni Idn.

1958. – Umrla je srpska književnica Isidora Sekulić, izuzetan stilista širokog obrazovanja i visoke kulture, tanan posmatrač ljudskih života i sudbina, pisac visoke duhovnosti i prefinjenog duha, član Srpske kraljevske akademije. Kada je 1958. umrla jedan književni kritičar je ocenio da je umro „literarno najkulturniji čovek našeg tla od Ćirila i Metodija do juče, do danas, možda do prekosutra“. Završila je Viši pedagogijum u Budimpešti i doktorirala u Nemačkoj. Bila je nastavnica i upravnica devojačke škole u Pančevu, zatim profesor gimnazije u Beogradu. Sa velikim uspehom bavila se i prevođenjenjem. Dela: putopis „Pisma iz Norveške“, roman „Đakon Bogorodičine crkve“, pripovetke „Hronika palanačkog groblja“, „Saputnici“, „Gospa Nola“, eseji „Analitički trenuci i teme“, „Zapisi o mome narodu“, „Mir i nemir“, „Njegošu – knjiga duboke odanosti“, „Govor i jezik kulturna smotra naroda“.

1964. – Umro je američki general Daglas Makartur, u Drugom svetskom ratu komandant američkih trupa na Dalekom istoku, koji je u ime SAD u septembru 1945. potpisao kapitulaciju Japana. Potom je postavljen za komandanta savezničkih snaga u Japanu, a u početku rata u Koreji komandovao je snagama UN, ali je smenjen u aprilu 1951. zbog namere da rat prenese na teritoriju Kine i još više, zato što je insistirao da SAD upotrebe atomsko oružje.

1975. – Umro je kineski generalisimus Čang Kaj Šek, koji je uz pomoć Zapada, posebno SAD, 47 godina vladao, najpre Kinom potom Tajvanom, na koji je s pristalicama pobegao kad je poražen od komunista. Posle smrti vođe Kuomintanga i predsednika Kine Sun Jat Sena 1925, izvršio je vojni udar u Kantonu u martu 1926. i započeo borbu protiv levog krila Kuomintanga i Komunističke partije Kine. Uprkos ogromnoj materijalnoj pomoći SAD, nije uspeo da uguši komuniste koje je predvodio Mao Cedung, zato što je iza komunističkog pokreta svim sredstvima stajao Sovjetski Savez. U februaru 1950. sa ostatkom trupa (takozvanim „Nacionalistima“, u stvari nekomunistima) je prešao na ostrvo Formoza (Tajvan), na kojem je uspostavio vladu nekomunističke Republike Kine kojom je vladao do smrti. Podela kineskog naroda na dve države (u međuvremenu Peking je pripojio Hong-Kong i Makao, bivše kolonije), kao posledica tragičnog građanskog rata traje i danas.

1982. – Prvi britanski ratni brodovi isplovili su ka Foklandskim ostrvima u Atlantskom okeanu koja su okupirale argentinske trupe.

1989. – Umro je srpski lekar Vojislav Arnovljević, osnivač kardiološke škole u Srbiji (i Jugoslaviji), profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu i član Srpske akademije nauka i umetnosti. Školovao se u Beogradu i u Francuskoj u koju je upućen posle prelaska Albanije sa srpskom vojskom u Prvom svetskom ratu. Organizovao je prve kurseve iz kardiologije za lekare iz cele zemlje i objavio je oko 90 studija iz kardiologije i drugih oblasti interne medicine. Od 1932. do 1934. izdavao je „Medicinski godišnjak“, a od 1948. do 1963. uređivao je „Lekarski priručnik“.

1989. – Poljska vlada je legalizovala opozicioni radnički sindikat „Solidarnost“.

1989. – Vijetnam je saopštio da će do 30. septembra 1989. povući sve trupe iz Kambodže.

1995. – Tvrdnju SAD da Irak nastoji da razvije biološko oružje Bagdad je odbacio kao deo kampanje Vašingtona da zadrži sankcije UN nametnute Iraku.

1995. – Izrael je lansirao prvi špijunski satelit „Ofek 3“.

1997. – Umro je američki pisac Alen Ginzberg. Buntovan duh, sarkastik, izrazito kritičan prema zvaničnoj kulturi SAD. Njegova poezija, pisana slobodnim stihom, izraz je odbacivanja modernog sveta. Više puta je hapšen tokom raznih antiratnih demonstracija. Njegova zbirka poezije „Urlik i druge pesme“, objavljena 1956. smatra se najznačajnijim poetskim delom „Bit generacije“ pedesetih godina 20. veka. Ostala dela: „Kadiš“, „Prazno ogledalo“, „Indijski dnevnici“, „Sendviči stvarnosti“, „Planetarne vesti“, „Pad Amerike“.

1999. – NATO avioni su s tri razorne rakete pogodili centar Aleksinca, od kojeg su najbliži vojni ciljevi bili udaljeni nekoliko kilometara, usmrtivši najmanje 17 civila.

1999. – U napadu na Vranje NATO avijacija je usmrtila dvoje civila.

1999. – Prvi put od početka agresije NATO na Srbiju gađan je centar Zemuna i delimično je uništena ispražnjena zgrada Doma vazduhoplovstva, a na Dunavu je srušen novi železnički most između Bogojeva i Erduta.

1999. – Tripoli je predao dvojicu Libijica osumnjičenih da su u decembru 1988. izazvali eksploziju američkog putničkog aviona tipa „boing 747“ iznad Lokerbija, u Škotskoj, kada je poginulo 270 ljudi. Odluci Libije prethodile su garancije saudijskog kralja Fahda i južnoafričkog predsednika Nelsona Mandele o poštenom suđenju i osumnjičeni su odvedeni u Holandiju radi suđenja.

2005. – Preminuo je američki književnik Sol Belou, dobitnik Nobelove nagrade za književnost i jedan od najznačajnijih američkih pisaca 20. veka. Dela: „Humboltov dar“, „Hercog“, „Henderson, kralj kiše“, „Čovek na klackalici“, „Pustolovine Ogija Marča“, „Ravelštajn“.

2006. – Umro je Miroslav Pečujlić, profesor Pravnog fakulteta. Rektor beogradskog univerziteta bio je u dva mandata. Važio je za izuzetnog predavača, a mnogo je učinio i na planu empirijskog i teorijskog razvoja sociologije ali i drugih društvenih nauka.

2006. – Umro je američki umetnik ruskog porekla Alen Karpov, koji je ustanovio hepening kao umetničku formu izražavanja. Godine 1959. održao je u galeriji Rejben u Njujorku prvi hepening pod nazivom „18 hepeninga u 6 delova“.

2007. – U udesu jednog kolumbijskog autobusa, koji je istovremeno prevozio putnike i teret, život je izgubilo 27 osoba, među kojima šestoro dece. Do nesreće je došlo pošto je pukla guma na zadnjem točku, posle čega se vozilo prevrnulo, pa je eksplodirao rezervoar za gorivo. Autobus se kretao od grada Dibulje 600 kilomretara severno od Bogote, put karipskog turističkog centra Santa Marta.

2008. – Umro je američki glumac Čarls Karter, poznat kao Čarlton Heston, upamćen po ulogama u holivudskim pseudoistorijskim spektaklima kao i filmovima fantastike. Filmovi: „Deset zapovesti“, „Ben Hur“ (Oskar), „Orkanski visovi“, „Julije Cezar“, „Agonija i ekstaza“, „El Sid“ (Oskar), „Major Dendi“, „Planeta majmuna“, „Zemljotres“. Bio je društveno angažovan, posebno kao zagovornik prava na nošenje oružja, što je specifičan problem vezan za unutrašnje prilike SAD.

2009. – Severna Koreja je lansirala višestepenu raketu koja je preletela Japan i pala u Tihi okean. Vlasti Severne Koreje su pri tom objavile da raketa, čije je lansiranje izazvalo zabrinutost širom sveta, nosi komunikacioni satelit.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 04, 04, 2012.