Na današnji dan 1838. godine umro je srpski novinar i publicista Dimitrije Davidović, otac srpskog novinarstva.

Napustio je studije medicine započete u Pešti i Beču i posvetio se novinarstvu. U Beču je 1813. pokrenuo „Novine serbske“ u kojima je bio glavni autor. U Kneževinu Srbiju preselio se 1821. Do 1829. bio je sekretar knjaza Miloša Obrenovića. Pokrenuo je prve dnevne novine u tadašnjoj Kneževini Srbiji „Novine srbske“ 1834. u Kragujevcu. Bio je na kratko i ministar unutrašnjih poslova i prosvete i diplomata. Po uzoru na francuski i belgijski ustav izradio je ustav za Srbiju, nazvan kasnije „Sretenjski“ (neobično liberalan za tadašnje prilike u Evropi), usvojen u februaru 1835. Pod pritiskom velikih sila, Austrije, Turske i Rusije, ustav je suspendovan. Knjaz ga je povukao već u martu 1835. a Davidović je pao u nemilost. Osim novinarstva bavio se i publicistikom i prevođenjem. Sahranjen je u Smederevu gde je i umro. Dela: „Istorija naroda srbskog“, „Djejanija k istoriji srbskoga naroda“, „Opisanije Žiče“.

Danas je petak, 6. april, 97. dan 2012. Do kraja godine ima 269 dana.

885. – Umro je slovenski prosvetitelj Metodije, Grk iz Soluna, stariji brat Konstantina, u monaštvu Ćirila, sa kojim je sastavio prvu slovensku azbuku, glagoljicu. Konstantin je bio učitelj filozofije i bibliotekar u carigradskoj crkvi Svete Sofije, a Metodije visoki državni činovnik. Na molbu moravskog kneza Rastislava, vizantijski car Mihailo III poslao je dvojicu učenih Grka u Rastislavovu Moravsku, da propovedaju hrišćanstvo među tamošnjim Slovenima. Namera je bila da se Moravska oslobodi uticaja Salcburške nadbiskupije (arhiepiskopije) i uopšte bavarskog (nemačkog) uticaja. Oni su prethodno na slovenski jezik (najverovatnije Slovena iz okoline Soluna), preveli bogoslužbene knjige. Tako je nastao prvi slovenski književni jezik. Tokom boravka u Rimu, gde su morali da odu kako bi se opravdali pred papom, zbog optužbi od strane bavarskog sveštenstva, Ćirilo umire, a papa je Metodija postavio za arhiepiskopa moravskog i panonskog. Posle Metodijeve smrti njegovi učenici su prognani iz Moravske i većina je otišla na jug – među Bugare, Srbe i druge balkanske Slovene.

1199. – Umro je engleski kralj Ričard I Plantagenet, nazvan „Lavlje srce“, jedan od vođa u Trećem krstaškom ratu. Tokom vladavine od 1189. do smrti prilikom opsade francuskog zamka Šali u blizini Limoža, u Engleskoj je boravio samo šest meseci. Proslavio se hrabrošću, posebno tokom krstaškog rata, u koji se uključio 1189. Pre dolaska u Svetu zemlju zauzeo je lučki grad Mesinu na Siciliji i mediteransko ostrvo Kipar. Prilikom povratka u otadžbinu zarobljen je 1193. i nemački car Henrik VI ga je oslobodio 1194. naplativši ogroman otkup. Ubrzo je ponovo napustio zemlju i predvodio je vojni pohod u Francuskoj.

1483. – Rođen je italijanski slikar Rafaelo Santi, poznat kao Rafael, najpotpuniji predstavnik renesanse u slikarstvu. Njegova dela, crtana i komponovana s nenadmašnim darom, odlikuju se klasičnom vedrinom i uzvišenošću. Slikao je portrete, religiozne i mitološke kompozicije, freskama je u Vatikanu oslikao tri velike sale, a kao arhitekta jedno vreme je rukovodio gradnjom crkve Svetog Petra u Rimu. Umro je na svoj rođendan 1520. Dela: slike „Tri gracije“, „Madona dela Granduča“, „Madona u polju“, „Madona s češljugarom“, „Sikstinska madona“, „Lepa povrtarka“, „Portret mladog čoveka“, „Portret pape Julija II“, „Baltazar Kastiljon“, „Kardinal Alidozi“, freske „Atinska škola“, „Parnas“, „Oslobođenje Sv. Petra“, „Izgnanje Heliodora“.

1490. – Umro je mađarski kralj Matija Hunjadi, kod Srba poznat kao Matija Korvin. Tokom vladavine od 1458. uspešno je ratovao protiv Turaka i Habzburga, zauzevši 1486. i Beč (gde je i umro). Obnovio je mađarsku državu posle decenija anarhičnog stanja. Uspešno je reorganizovao zemlju – finansije, vojsku, pravosuđe i administraciju. U periodu njegove vlade značajan procenat pripadnika vojnih formacija pod njegovom komandom, činili su Srbi. Pomagao je razvoj gradova, u Požunu (sada Bratislava) 1465. osnovao je univerzitet a 1472. i prvu štampariju. Korvin je od latinskog „Corvus“ – gavran, pošto se predstava gavrana nalazila na njegovom ličnom grbu. Posedovao je jednu od najvećih privatnih biblioteka svoga doba.

1528. – Umro je nemački slikar Albreht Direr, jedan od najvećih renesansnih majstora. Po interesovanju za prirodu, kao i za humanističke teme blizak je Leonardu da Vinčiju. Neobično inventivan duh; Realno i mistično pojavljuju se u njegovim delima paralelno. Izradio je portrete velike umetničke i dokumentarne vrednosti i mnoštvo fascinantnih gravira u drvetu i bakru, u kojima je posebno naglašen precizan crtež („Apokalipsa“, „Velika muka“, „Bogorodičin život“). Rado je prikazivao motive iz prirode, a radio je i akvarele. Postoji čitav niz Ex-librisa koje je on izradio. Putovao je po Italiji i Holandiji, ali je najviše živeo u Nirnbergu, gde je stvorio najznačajnija dela, uključujući „Četiri apostola“, „Svetu Trojica“, „Bogorodicu u ružičnjaku“, „Portret Holcšuera“.

1667. – U zemljotresu je poginulo tri četvrtine stanovnika Dubrovnika, a veći deo grada je uništen. Posle ove tragedije Dubrovačka republika nikada više nije uspela da povrati staru slavu pošto obim trgovačkih poslova koje je Dubrovnik tada imao nikada više nije ostvaren.

1789. – Džordž Vašington je izabran za prvog predsednika SAD.

1793. – U Francuskoj je uspostavljen Komitet javne bezbednosti, s neograničenim ovlašćenjima, u kojem je dominirao Žorž Žak Danton, vođa radikalne grupe montanjara u Francuskoj revoluciji.

1867. – Srpska vojska je ušla u Smederevsku tvrđavu i smenila turski garnizon. U ime knjaza Mihaila Obrenovića ključeve tvrđave primio je major Ljubomir Uzun-Mirković.

1874. – Rođen je američki mađioničar poreklom mađarski Jevrejin Erih Vajs, poznat kao Hari Hudini, najpoznatiji mađioničar 20. veka. Ime je promenio u čast francuskog mađioničara Žana Ežena Robera Hudina.

1875. – Rođen je srpski filozof, matematičar i paleontolog Branislav Petronijević, profesor Velike škole, potom Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. U Prvom svetskom ratu prošao je sa srpskom vojskom povlačenje preko Albanije. Doktorirao je filozofiju u Lajpcigu. Stvorio je originalni filozofski sistem, u koji je uz metafiziku uključio teoriju saznanja i filozofiju prirode. Pisao je na nemačkom i francuskom. Dela: „Principi metafizike“ , „Istorija novije filozofije“, „Univerzalna evolucija“, „Članci i studije“, „Empirijska psihologija“, „O vrednosti života“ (sa kratkom autobiografijom, objavljeno posthumno).

1890. – Rođen je holandski vazduhoplovni inženjer Entoni Herman Žerar Foker, osnivač vazduhoplovne industrije „Foker“. U Johaništalu kod Berlina podigao je 1912. prvu fabriku aviona, tako da mu je ime vezano i za nemačku ratnu avijaciju u Prvom svetskom ratu. Posle rata podigao je fabriku u Amsterdamu i potom razgranao delatnost u SAD i Španiji.

1896. – U Atini su počele prve moderne Olimpijske igre, čiji je idejni tvorac i organizator bio Francuz Pjer de Kuberten, predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta od 1896. do 1925. Na Igrama završenim 14. aprila učestvovala su 484 takmičara, isključivo muškarci, u duhu tradicije antičkih Olimpijskih igara. Srpski kralj Aleksandar Obrenović bio je jedini šef države počasni gost organizatora Igara. Kad se četvrtog dana pojavio na Olimpijskom stadionu u društvu grčkog kralja Jorgosa i u pratnji ađutanta Živojina Mišića, takmičenje je prekinuto, intorine su grčka himna i srpska himna „Bože pravde“, a u čast srpskog kralja još jednom se začula olimpijska himna. U grčkoj štampi sutradan su sva sportska takmičenja bila u senci tog događaja.

1909. – Ekspedicija američkog polarnog istraživača, admirala Roberta Pirija prešla je na sankama 1.600 kilometara i prva u istoriji dospela do Severnog pola.

1917. – SAD su u Prvom svetskom ratu, posle vanrednog zasedanja Kongresa, objavile rat Nemačkoj.

1941. – Nemačka je u Drugom svetskom ratu bez objave rata napala Kraljevinu Jugoslaviju. Beograd, koji je tri dana ranije proglašen otvorenim gradom, u 6.30 časova napala su 234 bombardera i 120 lovaca. Bilo je to uskršnje jutro te 1941. U bombardovanju nastavljenom i naredna dva dana poginulo je oko 2.500 ljudi. Uništeno je više stotina zgrada, među njima i zdanje Narodne biblioteke Srbije – ustanove osnovane 1832 – sa oko 300.000 knjiga, uključujući srednjovekovne rukopise i druga dela od neprocenjive vrednosti za srpsku kulturu.

1945. – Oslobođeno je Sarajevo u Drugom svetskom ratu. Prilikom borbi za oslobođenje grada, u pokušaju da sačuva električnu centralu koju su nemački saveznici hrvatske ustaše htele da unište, poginuo je Vladimir Perić- Valter, čuveni partizanski obaveštajac i narodni heroj. Perić je tokom rata ilegalno delao na teritoriji Sarajeva, u Zenici i u Tuzli, gde je organizovao obaveštajnu mrežu.

1965. – Prvi svetski komercijalni satelit lansiran je sa kosmodroma Kejp Kenedi.

1971. – Umro je ruski kompozitor Igor Fjodorovič Stravinski, jedan od najuniverzalnijih muzičkih stvaralaca 20. veka. Odlikovao se velikom raznovrsnošću muzičkog izraza i stila – u prvoj fazi bio je nadahnut ruskom narodnom muzikom, u drugoj ekspresionista s povremenim oslanjanjem na džez, u trećoj se okrenuo neoklasičnom stilu. Od 1910. živeo je u Francuskoj, a od 1937. u SAD. Dela: baleti „Žar ptica“, „Petruška“, „Posvećenje proleća“, scenska kantata „Svadba“, melodrame „Priča o vojniku“, „Persefona“, opera- oratorijum „Kralj Edip“, opera „Život razvratnika“, kantata „Simfonija psalama“, orkestarska dela – tri simfonije, koncerti za klavir, koncerti za violinu, koncerti za kamerni orkestar, „Koncert za 16 instrumenata“, „Regtajm“, autobiografski radovi „Hronika moga života“, „Muzička poetika“.

1973. – U Beogradu je otvorena nova zgrada Narodne biblioteke Srbije. Stara zgrada izgorela je do temelja u požaru, istog datuma 1941. prilikom nemačkog bombardovanja Beograda. Fondovi biblioteke obnavljani su strpljivo i postupno još tokom rata, da bi se taj posao postupno nastavio decenijama kasnije.

1985. – Udarom bez prolivanja krvi vojska je u Sudanu srušila predsednika Džafera Muhameda Nimeirija, koji je vladao od 1969. kad je, takođe vojnim udarom, prigrabio vlast. U trenutku udara bio je u poseti SAD, a šef novog režima postao je ministar odbrane i komandant armije general Abdel- Rahman Suer el Dahab.

1990. – Nepalski vojnici i policajci otvorili su vatru na demonstrante u blizini palate kralja Birendre u Katmanduu, usmrtivši najmanje 50 ljudi.

1992. – Ministarski savet Evropske zajednice (sadašnja Evropska unija) odlučio je da njene članice priznaju bivšu jugoslovensku republiku Bosnu i Hercegovinu kao samostalnu državu. Istog dana izbili su sukobi u Sarajevu i taj preuranjeni čin još više je razbuktao građanski rat. Usledilo je proglašenje nezavisnosti Republike Srpske i Hrvatske Republike Herceg-Bosne. Vlada Srbije je saopštila da jedino sporazum tri konstitutivna naroda u BiH može da donese mir.

1992. – Umro je američki pisac i profesor biohemije ruskog porekla Isak Asimov, pisac naučno-fantastične proze. Naučno-popularna dela: „Hemikalije života“, „Zvezde i njihovi putevi“, „Unutar atoma“, „Svet nitrogena“, „Ljudski mozak“, „Nauka, brojevi i ja“. Književna dela: „Ja, robot“, „Čelične pećine“, „Golo sunce“, „Vasionske struje“, „Zadužbina“, „Druga Zadužbina“, „Zadužbina i carstvo“, „Kraj večnosti“.

1994. – Usred građanskog rata u Ruandi između plemena Hutu i Tutsi, u Ruandi je raketom oboren avion u kojem su bili predsednici Ruande i susednog Burundija, Žuvenal Habjarimana i Siprijen Ntarjamira, što je delovalo kao signal za nemilosrdno međusobno istrebljivanje Hutua i Tutsija. U obračunima narednih meseci poginulo je najmanje milion ljudi, uglavnom civila.

1996. – Umrla je američka filmska glumica irskog porekla Grir Garson, najpoznatija po ulogama inteligentnih žena visokih moralnih principa, koja je dobila Oskar za film „Gospođa Miniver“ snimljen 1942. Ostvarila je zapaženu karijeru i u ranoj epohi televizije. Ostali filmovi: „Zbogom, mister Čips“, „Ponos i predrasuda“, „Madam Kiri“, „Julije Cezar“, „Izlazak sunca u Kampobelu“.

1999. – U bombardovanju centra Prištine, tokom kojeg su koristili i zabranjene kasetne bombe, avioni NATO usmrtili su najmanje 10 civila. U napadu je sa zemljom sravnjeno staro gradsko jezgro a na pravoslavnom groblju uništeno je najmanje 50 grobnica.

1999. – Zvaničnici NATO priznali su bombardovanje Aleksinca, gde je prethodnog dana ubijeno najmanje 17 civila, izgovarajući se „tehničkom greškom“, a kanadski general Luis Mekenzi je, po obilasku ruševina, izjavio: „Zločin je počinjen nad civilnim stanovništvom, nad mirnim građanima, u njihovim porodičnim domovima, na prostorima gde nema apsolutno nijednog vojnog objekta.“

2000. – Umro je bivši predsednik Tunisa Habib Ben Ali Burgiba, vođa borbe za nezavisnost i prvi predsednik te zemlje od 1957. Proglašen je 1975. doživotnim predsednikom, ali je 1987. zbačen s vlasti državnim udarom bez prolivanja krvi.

2000. – Bivši predsednik vlade Pakistana Navaz Šarif osuđen je, šest meseci pošto je vojnim udarom zbačen sa vlasti, na doživotnu robiju.

2004. – Predsednika Litvanije Rolandasa Paksasa smenila je skupština zbog njegovih veza sa ruskim poslovnim i obaveštajnim krugovima.

2005. – Umro je princ Renije Treći, koji je vladao Kneževinom Monako od 1949. godine, što je najduži period koji je jedan evropski monarh proveo na tronu u dvadesetom veku. Porodica Grimaldi najstarija je vladarska porodica u Evropi.

2005. – Iračka skupština izabrala je kurdskog lidera Džalala Talabanija za novog privremenog predsednika Iraka, a za potpredsednike su imenivani predstavnici šiita Adel Abdul Mahdi i sunita Arab Gazi Javar.

2006. – U blizini luke u Džibutiju nastradalo je 109 ljudi kada je potonuo preopterećeni brod koji je trebalo da 250 putnika odveze na godišnju versku svečanost. Brod je plovio iz luke Džibuti ka gradu Tađure 35 kilometara severoistočno, i primio je tri puta više putnika nego što je predviđeno.

2007. – Umro je italijanski režiser Luiđi Komenčini, osnivač Italijanske kinoteke. Započeo je karijeru kao filmski kritičar a debi na velikom platnu je imao s dokumentarnim filmom „Deca u gradu“ (1946.). Smatran je „dečjim režiserom“ – autor je televizijskog filma „Pinokijevi doživljaji“ (1972.) ali je poznat i po delima poput filma „Hleb, ljubav i fantazija“ u kojem su igrali Đina Lolobriđida i Vitorio De Sika.

2007. – Najmanje 40 ljudi je poginulo, dok je više od 70 povređeno u sukobima sunita i šiita ispred džamije u gradu Paračinaru, oko 250 kilometara jugozapadno od Pešavarana, na severozapadu Pakistana.

2008. – Naoružani napadači oteli su 42 iračka studenta u blizini grada Mosula na severu Iraka. Otmičari su zaustavili dva autobusa u jednom selu nedaleko od tog grada, jedan od autobusa uspeo je da pobegne, pri čemu su tri studenta iz autobusa koji je pobegao ranjena, dok je drugi zadržan i tom prilikom su oteta 42 studenta. Otmicu je najverovatnije izveo sunitski ogranak Al Kaide.

2009. – U razornom zemljotresu koji je pogodio centralni deo Italije, jačine oko 6,3 stepena po Rihterovoj skali, sa epicentrom u gradiću Akvila, oko 100 kilometara istočno od Rima, poginulo je blizu 300 ljudi, a oko 65.000 je ostalo bez krova nad glavom. U zemljotresu su ozbiljno oštećeni i brojni spomenici kulture kojima je ta oblast posebno bogata.

2010. – Umro je Aleksandar Mladenović, filolog, istoričar jezika, član SANU i Matice srpske. Bio je profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i šef Katedre za južnoslovenske jezike, kao i načelnik Arheografskog odeljenja Narodne biblioteke Srbije.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 05, 04, 2012.