1811. – Umro je Dositej Obradović, srpski prosvetitelj, pisac, filozof i pedagog, prvi ministar prosvete u obnovljenoj srpskoj državi, jedna od najznačajnijih ličnosti srpskog naroda krajem 18. i početkom 19. veka i srpske kulture uopšte.

Svetovno ime bilo mu je Dimitrije. Školovao se u rodnom Čakovu (danas rumunski Banat) i Temišvaru, gde je učio zanat. Napustivši fruškogorski manastir Hopovo, gde je bio zamonašen, radio je kao privatni učitelj, najviše po srpskim mestima Dalmacije i u Trstu i Beču. Naučio je više stranih jezika, studirao na univerzitetima u Lajpcigu i Haleu, i bio je verovatno najučeniji Srbin svog vremena, uz Jovana Rajića. Na poziv vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa, došao je u Srbiju 1806. i 1808. organizovao je Veliku školu u Beogradu. Postao je 1811. prvi popečitelj prosveštenija (ministar prosvete) u Srbiji. Znanja i ideje moderne Evrope njegovog vremena unosio je u narod, kako bi ga prosvetio i uputio ka napretku, čak je doneo u Srbiju i neke poljoprivredne kulture. Njegov književni rad označio je otvaranje nove epohe u istoriji srpske književnosti. Dela: „Život i priključenija“, „Basne“, „Hristoitija“, „Sovjeti zdravago razuma“, „Sobranije“, autor je svečane pesme „Vostani Serbie“. Njegova sabrana dela u 10 tomova, u izdanju Gligorija Vozarovića, objavljena tridesetih godina 19. veka, prva su sabrana dela u srpskoj kulturi uopšte. Sahranjen je u porti Saborne crkve u Beogradu, iako je njegova izričita želja bila da bude sahranjen pored Hajdučke česme u beogradskom Košutnjaku.

Danas je 7. april, 98. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 268 dana.

1348. – U Pragu je osnovan univerzitet, prvi u centralnoj Evropi. Praški univerzitet je najstariji slovenski univerzitet u modernom značenju te reči.

1498. – Umro je francuski kralj Šarl VIII, koji je vladao od 1483, a pod pritiskom plemstva započeo je 1494. ratove za osvajanje Italije, okončane šest decenija posle njegove smrti. Uspeo je da privremeno osvoji Napuljsku kraljevinu, a pohodi na Italiju imali su krupne kulturne posledice, pošto su pokrenuli širenje humanističke kulture u Francuskoj.

1614. – Umro je španski slikar i vajar grčkog porekla (sa Krita, tada venecijanskog) El Greko, čije je originalno slikarstvo prožeto tradicijama istočnog hrišćanstva (pravoslavlja) i italijanskom renesansom. S rodnog Krita, preko Venecije – gde je učio slikarstvo kod Jakopa Tintoreta – i Rima, dospeo je u španski grad Toledo (staru prestonicu Španije) u kojem je živeo 37 godina i ostao do smrti. Nepriznavanjem trodimenzionalnog prostora i klasične perspektive i tehnikom slikanja izduženih ljudskih figura, razlikovao se od svih slikara svog vremena, ali je tek početkom 20. veka shvaćeno da je jedan od najvećih majstora u istoriji slikarstva. Najviše je slikao portrete i obrađivao religiozne teme, jer su narudžbine Crkve bile njegov glavni izvor prihoda, ali nije prihvatao slikarstvo kao instrument verske propagande zbog čega je imao veoma rđavu reputaciju u rimokatoličkim krugovima u Španiji i često se sukobljavao sa verskim vlastima. I sam kralj Felipe II mu je prebacivao da je „površan“ u obradi verskih tema. Dela: „Pogreb grofa Orgaza“, „Duhovi“, „Blagovesti“, „Molitva na Maslinovoj gori“, „Laokon“, „Toledo“, „Ortensio Feliks de Paravisino“.

1770. – Rođen je engleski pisac Vilijam Vordsvort, čija je poezija označila prelaz iz klasicizma u romantizam. Najznačajniji je stvaralac prve generacije engleskih romantičara i ideolog novih kretanja u poeziji, mada ih sam nije označio kao romantizam. Centralna tema njegove lirike bila je opis osećanja mistične povezanosti s prirodom. Boravio je 1791. i 1792. u revolucionarnoj Francuskoj, postavši vatreni republikanac. Dela: zbirka pesama „Lirske balade“, autobiografija u stihovima „Preludijum“.

1772. – Rođen je francuski ekonomista Šarl Furije, socijalista-utopista koji je smatrao da je kapitalizam „asocijalan“, jer su u njemu pojedinci u stalnom ratu jedni s drugima. Ekonomsko-društveni razvoj razvrstao je u tri perioda: predindustrijski, „rasparčanu, neprijatnu industriju“ u kapitalizmu, i društvenu, privlačnu industriju. Smatrao je da se društvo može preobraziti u Harmoniju pomoću eksperimentalnih zajednica falangi u kojima ljudska individualnost dostiže vrhunac, što doprinosi opštoj harmoniji. Dela: „Novi industrijski i društveni svet“, „Teorija četiri pokreta“, „Sabrana dela“.

1858. – Rođen je Đorđe Stanojević, srpski fizičar, profesor na Velikoj školi, rektor Beogradskog univerziteta, najzaslužniji za ranu elektrifikaciju Srbije. Diplomirao je na Velikoj školi u Beogradu 1881. Zaslužan je za izgradnju prvih hidroelektrana u Srbiji: Užice na Đetinji, Vučje na Vučjanci, Niš na Nišavi, Veliko Gradište na Peku, Vlasotince na Vlasini, Ivanjica na Moravici i Zaječar na Timoku. Konstruisao je i Beogradsku termocentralu. Zaslužan je i za prvo demonstriranje radija u Beogradu 1908. kao i za električno osvetljenje Beograda.

1910. – Na inicijativu srpskog naučnika Jovana Cvijića, u Beogradu je osnovano Srpsko geografsko društvo. Cilj tog društva bilo je širenje, kako je navedeno, naučno-stručnog rada i popularisanje znanja iz geografije i njoj srodnih nauka.

1915. – Rođena je američka pevačica Elinora Fejgn, poznata kao Bili Holidej, nazvana „kraljicom džeza i bluza“. Prema muzičkim kritičarima, još se ni jedan džez pevač nije približio njenim interpretacijama. Bila je i veliki borac za prava žena i rasnih manjina.

1929. – Radio Beograd je prvi put prenosio sportsku utakmicu u Jugoslaviji. Reporter Rade Stoilović prenosio je drugo poluvreme susreta beogradskih fudbalskih ekipa BSK i Jugoslavije.

1929. – Rođen je Bob Denar, francuski profesionalni vojnik i plaćenik, znamenit po nizu državnih udara koje je izvršio u više frankofonih zemalja. Egzotična ličnost koja je poslužila kao predložak za više literarnih i filmskih ostvarenja, između ostalog, po uzoru na njega nastalo je delo „Psi rata“ Frederika Forsajta.

1939. – Rođen je američki filmski režiser, scenarista i producent Frensis Ford Kopola, jedan od najznačajnijih filmskih stvaralaca u SAD u drugoj polovini 20. veka, dobitnik pet Oskara i dve „Zlatne palme“ festivala u Kanu. Filmovi: režija – „Demencija“, „Sada si veliki dečko“, „Dolina sreće“, „Pleme kiše“, „Kum“, „Prisluškivanje“ (Zlatna palma), „Kum II“ (Oskar), „Veliki Getsbi“, „Apokalipsa sada“ (Zlatna palma), „Kum III“, „Kapetan Eo“, „Pegi Su se udala“, „Njujorške priče“, scenariji – „Demencija“, „Gori li Pariz?“, „Sada si veliki dečko“, „Pleme kiše“, „Paton – žudnja za slavom“ (Oskar), „Kum“, „Prisluškivanje“, (Oskar), „Veliki Getsbi“, „Kum II“ (Oskar), „Kum III“, „Njujorške priče“, produkcija – „Američki grafiti“, „Prisluškivanje“, „Kum II“ (Oskar), „Apokalipsa sada“, „Kum III“.

1939. – Fašistička Italija izvršila je invaziju Albanije. Ta zemlja zauzeta je tada bez ispaljenog metka.

1943. – Umro je srpski pisac i diplomata Jovan Dučić, član Srpske kraljevske akademije, čija je lirika udarila pečat srpskoj poeziji u prvoj polovini 20. veka. Diplomirao je prava u Parizu i od 1912. do 1941. bio je diplomatski činovnik Kraljevine Srbije i Jugoslavije, na kraju i ambasador u nekolicini evropskih prestonica. Već prvom pesničkom zbirkom „Pjesme“, izdatom 1901. u Mostaru, predstavio se kao specifičan liričar i vanredna pojava u srpskoj književnosti. Pisao je i prozu („Jutra sa Leotara“), putopise („Gradovi i himere“, „Pismo iz Ženeve“, „Pismo s Alpa“, „Pismo iz Španije“), eseje („Blago cara Radovana“, „Moji saputnici“, „Staza pored puta“), studije („Grof Sava Vladislavić“), političku publicistiku („Verujem u Boga i u srpstvo“). Umro je u SAD duboko rezigniran stradanjima srpskog naroda tokom rata, posebno na teritoriji takozvane NDH. Dugo nakon Drugog svetskog rata, pojedini segmenti njegovog dela bili su zanemarivani, zbog činjenice da je Dučić smatran simpatizerom Pokreta generala Mihailovića. Njegovi zemni ostaci počivali su šest decenija u varošici Geri u državi Indijana SAD, posle čega su prenesene u otadžbinu i položene u kriptu manastira Nova Gračanica iznad njegovog rodnog Trebinja.

1945. – Američki avioni potopili su u Drugom svetskom ratu najveći japanski ratni brod „Jamato“.

1947. – Umro je američki automobilski magnat Henri Ford, proizvođač i konstruktor koji je najviše doprineo naglom razvoju automobilizma. Počeo je kao kovač, ali je vremenom uspeo da izgradi čitavu industrijsku imperiju. Prve „benzinske kočije“ konstruisao je 1896. a od 1899. bavio se proizvodnjom automobila, kasnije i traktora. Prvi je uveo serijsku proizvodnju, kao i povoljno kreditiranje kupaca ustrojeno tako da prosečnom građaninu SAD automobili budu dostupni. Godine 1908. stvorio je „model T“, „narodni automobil“ koji je motorizovao SAD. Bio je poznat po neobičnoj brizi za svoje zaposlene i po podsticanju lične inicijative. Napisao je sećanja: „Moj život i rad“, ali i antisemitsko delo „Međunarodni Jevrejin“ – kojeg se kasnije odrekao uvidevši da je bio u zabludi.

1953. – Švedski diplomata Dag Hamaršeld izabran je za generalnog sekretara UN.

1963. – Donet je ustav kojim je naziv Federativna Narodna Republika Jugoslavija promenjen u Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija, a Josip Broz je proglašen doživotnim šefom države. Njegovi tvorci su isticali da je to „prvi dokument novog tipa u istoriji ustavnosti“, jer sadrži elemente „jedne prave povelje novog društva“. U stvarnosti bila je to samo teorijska racionalizacija za konačno legalizovanje jednog totalitarnog sistema. Posle samo 11 godina donet je novi ustav – konfederalni, kojim je omogućeno razbijanje Jugoslavije.

1966. – Iz Sredozemnog mora kod španske obale izvađena je američka hidrogenska bomba, ispala iz aviona zbog tehničke greške.

1980. – SAD su prekinule diplomatske odnose sa Iranom.

1990. – Feribot „Skandinavska zvezda“ zahvaćen je plamenom tokom krstarenja u Severnom moru između Norveške i Danske i u nesreći je poginulo 158 ljudi.

1992. – Skupština u Banja Luci je na osnovu plebiscita srpskog naroda u Bosni i Hercegovini u novembru 1991. proglasila nezavisnost Republike Srpske, a Biljana Plavšić i Nikola Koljević saopštili su da su podneli ostavke u Predsedništvu BiH. Do proglašenja je došlo nakon protivustavnog proglašenja BiH za nezavisnu državu.

1992. – Predsedništvo Srpske republike BiH donelo je odluku o osnivanju novinske agencije SRNA (Srpska novinska agencija).

1992. – SAD su priznale bivše jugoslovenske republike Sloveniju, Hrvatsku i BiH.

1992. – Vojska Hrvatske počinila je ratni zločin u srpskim selima kod Kupresa – samo u Malovanu brutalo je ubijeno 28 civila.

1994. – U glavnom gradu Ruande Kigaliju ubijen je premijer Agate Uvilingijimana.

1997. – Vladini vojnici u Lumumbašiju, drugom najvećem gradu u Zairu (sadašnji Kongo), položili su oružje i priključili se pobunjenicima, koji su napredovali prema glavnom gradu Kinšasi.

1999. – Atinski list „Atinaiki“ objavio je da je NATO tokom prve dve sedmice agresije na Srbiju (SRJ) izgubio 32 borbena aviona i da se 88 vojnika vode kao nestali – 44 Amerikanca, 11 Nemaca, osam Francuza, sedam Britanaca i 18 vojnika ostalih NATO zemalja.

1999. – U prvoj međunarodnoj utakmici od početka agresije NATO na Srbiju (SRJ) na stadionu „Partizana“ pred 15.000 gledalaca fudbaleri atinskog AEK i beogradskog „Partizana“ igrali su 1:1. Oko 300 navijača grčkog kluba donelo je humanitarnu pomoć u vrednosti milion maraka.ž

2004. – U sukobima iračkih pobunjenika i okupacionih snaga u iračkim gradovima Faludži, Kirkuku i Ramadiju poginulo je više od 80 ljudi.

2005. – Posle skoro šest decenija, od kako je 1947. povučena granica između Indije i Pakistana u Kašmiru, otvorena je autobuska linija između prestonica indijskog i pakistanskog dela Kašmira, Šrinagara i Muzafarabada.

2006. – U severnom Bagdadu, u tri eksplozije bombaša samoubica, unutar šiitske džamije i ispred nje, poginulo je 70 ljudi, a ranjeno je 158.

2009. – Umrla je Irena Grickat-Radulović, srpski filolog, leksikograf, istoričar jezika, član SANU. Bila je naučni savetnik Instituta za srpski jezik i načelnik Arheografskog odeljenja Narodne biblioteke Srbije.

– Danas je svetski dan zdravlja. Tog dana 1948. počela je da radi Svetska zdravstvena oranizacija. 

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 06, 04, 2012.