Na današnji dan 1937. godine rođen je Momčilo Momo Kapor, srpski književnik, slikar, novinar. Diplomirao je slikarstvo 1961. u Beogradu.

Napisao je više romana i zbirki priča, autor je i nekoliko dokumentarnih filmova i tv emisija. Dela: „Beleške jedne Ane“, „Foliranti“, „Una“, „Knjiga žalbi“, „Uspomene jednog crtača“, „Vodič kroz srpski mentalitet“. Scenarista je više filmova: „Valter brani Sarajevo“, „Banket“. Bio je akademik Republike Srpske.

Danas je nedelja, 8. april, 99. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 267 dana.

217. – Ubijen je rimski car Karakala, Marko Aurelije, jedan od najbrutalnijih vladara u rimskoj istoriji. Sa ocem Septimijem Severom vladao je od 198. do 211, a potom sam, krajnje surovo, pogubivši čak i brata, dok i sam nije ubijen 217. Da bi ublažio nezadovoljstvo, posebno u provincijama, 212. dao je puno građansko pravo svim stanovnicima Rimskog Carstva koji su rođeni kao slobodni (Constitutio Antoniniana).

1513. – Huan Ponse de Leon otkrio je Floridu i proglasio je posedom Španije.

1692. – Rođen je italijanski violinski virtuoz i kompozitor Đuzepe Tartini, koji je uveo novine u tehniku sviranja i građenja violina i otkrio pojedine akustične pojave u muzici. Komponovao je mnoštvo violinskih koncerata i sonata, uključujući sonatu „Đavolji triler“.

1818. – Rođen je nemački hemičar August Vilhelm fon Hofman, značajan po istraživanjima u organskoj hemiji. Osnivač je moderne industrije anilinskih boja iz katrana kamenog uglja.

1849. – Rođen je srpski slikar Miloš Tenković, začetnik i jedan od najdarovitijih predstavnika realizma u srpskom slikarstvu. Školovao se u Beču i Minhenu, a po povratku u Beograd do smrti 1890. bio je gimnazijski profesor. Radio je portrete, mrtvu prirodu i pejzaže. Dela: „Prodavačica cveća“, „Majolika“, „Autoportret“, „Pejzaž s kravama“, studije, akvareli, crteži.

1893. – Rođena je američka filmska glumica kanadskog porekla Gledis Smit, poznata kao Meri Pikford, zvezda nemog filma. S Čarlijem Čaplinom, Daglasom Ferbanksom i Dejvidom Grifitom osnovala je 1919. filmsku kompaniju „Junajted artist korporejšn“. Filmovi: „Dobri mali đavo“, „Devojka od juče“, „Jedna mala bogata devojka“, „Polijana“, „Mali lord Fontelroj“, „Gaučo“, „Koketa“.

1894. – Umro je indijski pisac Bankim Čandra Čaterdži, prvi značajniji autor koji je pisao na bengalskom jeziku. Bio je pod znatnim uticajem škotskog pisca Voltera Skota i uglavnom je pisao romantične romane s domaćim temama i moralističkim tonom. Dela: romani „Kapalkundala“, „Mrinalini“, „Jurgalangurija“, „Čandrašekhar“, „Rađani“, „Krišnakanter Čil“, „Anandamat“, „Debi Čaudhurani“, „Sitaram“.

1907. – Francuska i Britanija potpisale su konvenciju kojom je potvrđena nezavisnost Sijama (Tajlanda). Tajland je uspeo da očuva suverenost tokom čitavog perioda kolonijalne istorije, iako su sve susedne teritorije bile pretvorene u kolonije raznih evropskih sila.

1913. – U Pekingu je počela da zaseda prva kineska skupština.

1929. – Rođen je Žak Brel, francusko belgijski šansonjer. Njegovi hitovi „Ne me quitte pas“, „Amsterdam“, „Mathilde“, postali su svojevrsni spomenici frankofonske baštine, a Brelovi tekstovi ali i retko sugestivan nastup, inspirisali su brojne muzičke stvaraoce širom sveta. Iako rođeni Belgijanac veći deo života proveo je u Parizu da bi poslednje godine proživeo u Francuskoj Polineziji, gde je i sahranjen, nedaleko od groba francuskog slikara Pola Gogena.

1936. – Umro je austrijski lekar Robert Baranji, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1914. Rasvetlio je funkciju vestibularnog aparata – organa koji reguliše ravnotežu ljudskog tela i tonus mišića. Doprineo je i boljem upoznavanju funkcije malog mozga i lečenju nekih oboljenja tog dela mozga.

1946. – Otvorena je poslednja sednica Lige naroda u Ženevi, pre nego što je ta organizacija zamenjena Ujedinjenim nacijama.

1950. – Umro je ruski baletski igrač i koreograf Vladimir Fomič Nižinski, možda najveći u istoriji baleta, čija je igračka karijera trajala samo četiri godine, jer je 1917. oboleo od neizlečive duševne bolesti. Njegove kreacije niko nije nadmašio, a skokovi u baletu „San o ruži“ su, zbog neuobičajene visine i lepote, ušli u legendu kao nedosegnut ideal.

1971. – U Londonu je održan Prvi svetski kongres Roma, na kome je odlučeno da je ispravan naziv tog naroda – Romi. Usvojena je romska plavo-zelena zastava sa točkom u sredini (po uzoru na Indiju), pesma „Đelem, đelem“ prihvaćena je kao himna i utvrđeno da je 8. april Svetski dan Roma.

1973. – Umro je španski slikar, vajar, keramičar i dekorater Pablo Ruis Pikaso, osnivač kubizma, jedan od najznačajnijih slikara 20. veka. Slikarstvo je učio u rodnoj Španiji, a od 1904. je stalno živeo u Parizu. Naslikao je više od 18.000 slika koje su likovni kritičari podelili na nekoliko faza: plavu, ružičastu, crnu, kubističku i nadrealističku. Revolucionarne kubističke slike, počev od „Gospođica iz Avinjona“ iz 1907, su mu donele svetsku slavu. Naslikao je „Gerniku“, sliku na kojoj je potresno prikazao tragičnu sudbinu svoje otadžbine u ratu i zakleo se da se neće vratiti u Španiju dok je na vlasti Franko, koji je umro dve godine posle Pikasa.

1984. – Umro je ruski fizičar Pjotr Leonidovič Kapica, jedan od najistaknutijih fizičara 20. veka, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1978, inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti. Od 1921. do 1934. radio je u Velikoj Britaniji, a po povratku je rukovodio Institutom Akademije nauka Sovjetskog Saveza za fiziku. Uspeo je da stvori vrlo jaka magnetna polja, otkrio je zavisnost električnog otpora polikristalnih metala od jakog magnetskog polja, koja nosi njegovo ime, radio je na fizici niskih temperatura (helijum II, tečni vazduh, vodonik), unapredio je hidrodinamiku, posebno u oblasti termičkih pojava u tankim slojevima tečnosti.

1986. – Islamski teroristi su automobilom-bombom u većinski hrišćanskoj luci Žunije, blizu središta Partije falange predsednika Libana Amina Džemajela, ubili 10 civila.

1990. – Nepalski kralj Birendra ukinuo je zabranu rada političkih partija, koja je bila na snazi 30 godina.

1993. – Umro je srpski glumac Stojan Aranđelović, zapažen u mnogim filmovima i TV serijama. Za ulogu u drami „Pregršt sreće“ dobio je nagradu na Sterijinom pozorju u Novom Sadu, a 1984. nagradu „Slavica“ za životno delo.

1996. – Savezna Republika Jugoslavija i Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija potpisale su sporazum o normalizaciji odnosa.

1999. – Avioni NATO su u podnožju Tornika, najvišeg vrha Zlatibora, razorili Skijaški centar i obližnje Dečje odmaralište s ambulantom, usmrtivši čuvare Ski-centra Radoja Marjanovića i Nedeljka Uroševića i šumara Milanka Savića.

1999. – Ruski književnik i nobelovac Aleksandar Solženjicin izjavio je da je NATO agresijom na Srbiju (SRJ) zgazio povelju UN i „čitavom svetu i sledećem veku nametnuo drevni zakon – zakon džungle: onaj ko je silan, u svemu je u pravu“, upozorivši: „Pred očima čovečanstva uništava se prekrasna zemlja i civilizovane vlade tome aplaudiraju“.

1999. – Predsednik Poslaničkog doma češke skupštine Vaclav Klaus, ranije predsednik vlade Češke, okrivio je NATO za egzodus Albanaca, rekavši da su oni sa Kosova i Metohije počeli da beže tek s prvim NATO bombama i da ta „ključna činjenica“ pokazuje da nema govora o navodnom primarnom cilju NATO da spreči masovni izbeglički talas.

2003. – Granata ispaljena iz tenka američkih snaga na hotel pun stranih novinara u Bagdadu usmrtila je kamermana Rojtersa Tarasa Protajuka i španske „Tele 5“ Hosea Kousa.

2010. – Umro je Malkolm Meklaren, jedan od tvoraca i svojevrsni simbol Pank pokreta 70-ih i 80-ih 20. veka u Britaniji. Meklaren je bio menadžer sastava „Seks pistols“ najpoznatijeg po ploči „God save the queen“ koja je dugo bila zabranjena na Bi-Bi-Siju. Pank je jedan od najznačajnijih pokreta u savremenoj muzičkoj kulturi, po opštoj oceni Meklaren je na njegovo oblikovanje imao presudan uticaj.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 07, 04, 2012.