1881. – Rođen je Veselin Čajkanović, srpski klasični filolog i istoričar religije, član Srpske kraljevske akademije.

Po okončanju studija klasičnih jezika na Velikoj školi u Beogradu 1903. usavršava se u Nemačkoj, u Lajpcigu i Minhenu, gde je doktorirao 1907. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu rukovodio je katedrom za klasičnu filologiju. Na Bogoslovskom fakultetu predavao je Uporednu istoriju religija. U više navrata bio je dekan Filozofskog fakulteta. Rukovodio je Zadužbinom Nikole Čupića, Društvom Sv. Save, bio je upravnik Srpske književne zadruge. Kao rezervni oficir učestvovao je u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. U Bizerti je osnovao Štampariju srpskih invalida i časopis „Napredak“. Prevodio je Plutarha, Tacita, Vergilija, Svetonija, Livija, Plauta. Posebno su značajna njegova istraživanja stare srpske religije i mitologije. Odlikovan je nizom odlikovanja, između ostalih i Legijom časti. Dela: „Vergilije i njegovi savremenici“, „O srpskom vrhovnom bogu“, „Mit i religija u Srba“, „Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama“, „Stara srpska religija i mitologija“. Njegova „Sabrana dela iz srpske religije i mitologije“ objavljena su tek 1994.

Danas je ponedeljak, 9. april, 100. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 266 dana.

1241. – Mongolski konjanici pod komandom Batu Kana, unuka Džingis Kana, potukli su nemačke tevtonske vitezove u bici kod Legnice u Šleziji.

1483. – Umro je engleski kralj Edvard IV, vođa dinastije Jork u građanskom „Ratu dveju ruža“ protiv pristalica dinastije Lankaster. Presto je osigurao pobedama svojih snaga 1461. u ključnim bitkama kod Mortimer Krosa i Toutona. Krunu mu je 1470. preoteo prethodnik na prestolu Henri VI, ali je pobedom nad vojskom Lankastera u bici kod Tuksberija 1471. ponovo postao kralj.

1553. – Umro je francuski pisac Fransoa Rable, najznačajnija ličnost francuske renesanse, humanista, lekar, ali i izraziti hedonista. Zamonašio se kako bi sebi obezbedio mirno i stabilno školovanje, ali je nakon sukoba sa pretpostavljenima, zbog učenja grčkog, što je tadašnja Sorbona sprečavala, napustio manastir. Završio je medicinu u Monpeljeu i radio je kao lekar u Lionu. Pošto su njegova književna dela zabranjivana neretko je menjao mesto boravka. Glavna dela: „Gargantua“ i „Pantagruel“. Šaljivom pričom o neobičnoj kraljevskoj porodici divova, uz mnoštvo dosetki, izražavao je opšte ideje pravde, istinoljubivosti i humanosti. Na srpski jezik njegova dela je, neverovatno spretno i s puno ljubavi, preveo Stanislav Vinaver.

1588. – Umro je italijanski slikar Paolo Veroneze, jedan od najznačajnijih predstavnika venecijanskog slikarstva. Bio je majstor kolorita, dinamičnih kompozicija, svetla, gesta, prostora, slikar gozbi, skupocenih tkanina, veličanstvenih enterijera i eksterijera, renesansnog ambijenta u koji je prenosio biblijske i mitološke teme. Obrađivao je teme iz hrišćanstva i antičke mitologije, proslavivši bogatstvo i moć tadašnje venecijanske države.

1626. – Umro je engleski filozof i državnik Frensis Bekon, jedan od osnivača modernog materijalizma u filozofiji. Suprotstavljajući se neplodnosti sholastičkog mišljenja, izgradio je opšti plan za obnovu nauke (Instauratio Magna). Uticao je na francuske enciklopediste 18. veka i njemu je posvećena velika „Francuska enciklopedija“. Njegova klasifikacija i kritika idola (zabluda) smatra se prvom kritikom ideologije. Formulisao je dva principa značajna za shvatanje svrhe i zadatka modernih nauka: pravo znanje je znanje uzroka i unapređivanje znanja je jačanje čovekove moći nad prirodom. Označio je eksperiment kao najviši princip naučnog mišljenja i razradio induktivnu metodu otkrivanja istine. Prema njegovim načelima, u Engleskoj je 1662. osnovano „Učeno društvo“, čime je promovisana Bekonova zamisao da se ljudski napredak i blagostanje mogu ostvariti, ne samo reformom društva, već i napretkom nauke. U vreme vladavine kralja Džejmsa I, bio je lord kancelar od 1618. do 1621. Dela: „Unapređenje nauke“, „Novi organon“, „Nova atlantida“, „Eseji ili saveti etički i politički“.

1683. – Francuski istraživač Rober Kavelije, proglasio je prostranu teritoriju u Americi posedom Francuske, nazvavši je Luizijana u čast kralja Luja XIV.

1821. – Rođen je francuski pisac Šarl Pjer Bodler, jedan od najvećih lirskih pesnika 19. veka. Prevazišao je estetičke forme svog vremena, uneo u poeziju orijentalne boje i egzotiku, zadržao elemente romantizma i nagovestio je simbolizam. Njegova poezija je izraz očajanja i degeneracije civilizacije u kojoj je živeo. Uz zbirku pesama „Cveće zla“, koju mnogi kritičari smatraju najvećim lirskim događajem 19. veka, objavio je prozno delo „Veštački raj“.

1865. – Južnjački general Robert Li predao se komandantu severnjačkih snaga generalu Julisizu Grantu i potpisao kapitulaciju otcepljenih država Konfederacije, čime je završen četvorogodišnji Američki građanski rat. U tom ratu poginulo je više od 600.000 ljudi.

1872. – Rođen je francuski državnik Leon Blum, vođa Socijalističke stranke od osnivanja 1920, predsednik vlade Narodnog fronta 1936. i 1937. i u martu i aprilu 1938, prvi socijalistički premijer Francuske od 1870. Jedan je od tvoraca „politike nemešanja“ u građanski rat u Španiji. U Drugom svetskom ratu Nemci su ga internirali u koncentracioni logor Dahau. Treći put je predvodio francusku vladu 1946. i 1947.

1928. – U Turskoj je u okviru reformi Kemala Ataturka islam prestao da bude državna religija.

1933. – U Beogradu je otvoren Ruski dom, svojevrsni centar, tada veoma brojne ruske emigrantske zajednice u Srbiji. Ruski dom je nastao kao posledica inicijativa predstavnika ruske emigracije (bele) koji su nakon revolucije u Rusiji pronašli utočište u tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Njihova inicijativa podržana je od strane Kralja Aleksandra Karađorđevića, Patrijarha Varnave, Aleksandra Belića, slaviste, docnijeg predsednika Srpske Kraljevske Akademije. Zdanje je projektovao ruski arhitekta V.F.Baumgarten. Od 1945. delao je pod nazivom – Dom sovjetske kulture, a od 1994. zvanični naziv je – Ruski centar za nauku i tehniku.

1933. – Rođen je francuski filmski glumac Žan Pol Belmondo, nosilac glavnih uloga u gotovo svim važnijim filmovima francuskog „novog talasa“ šezdesetih godina 20. veka. Kasnije je nastupao u velikom broju avanturističkih filmova, postavši ljubimac najšire publike. Filmovi: „Budi lepa i ćuti“, „Do poslednjeg daha“, „Ljubav“, „Žena je žena“, „Leon Moren, sveštenik“, „Moderato kantabile“, „Pare na sunce“, „Čovek iz Rija“, „Ludi Pjero“, „Gori li Pariz?“, „Lopov“, „Sirena sa Misisipija“, „Borsalino“, „Staviski“, „Strah nad gradom“, „Životinja“, „Srećan Uskrs“.

1940. – U Beogradu je održan Prvi kongres studenata Kraljevine Jugoslavije, na kojem je 127 delegata Beogradskog, Zagrebačkog i Ljubljanskog univerziteta (fakulteti u Subotici i Skoplju su bili u okviru Beogradskog univerziteta) deklaracijom odlučno osudilo imperijalistički rat i izrazilo spremnost studenata i omladine da, zajedno s narodom, nastave borbu protiv uvlačenja zemlje u rat.

1940. – Nemačka je u Drugom svetskom ratu bez objave neprijateljstava napala Norvešku i Dansku. Rano ujutro nemački ambasadori predali su ultimatum vladama u Oslu i Kopenhagenu da se, trenutno i bez otpora, stave „pod zaštitu Rajha“. Danska je pristala, a Norveška odlučno odbila predaju. I pored britanske i francuske pomoći, nemačke trupe su skršile otpor. U Norveškoj je u to vreme bio aktivan lokalni nacistički pokret pod vodstvom majora Vidkuna Kvislinga.

1959. – Umro je američki arhitekta Frenk Lojd Rajt, jedan od tvoraca moderne funkcionalne arhitekture. Prvi je u SAD upotrebio armirani beton i industrijski građevinski materijal i snažno je uticao na savremenu arhitekturu. Konstruisao je niz građevina, uključujući Gugenhajmov muzej u Njujorku i hotel „Imperijal“ u Tokiju.

1977. – Legalizovan je rad Komunističke partije u Španiji, posle višedecinijske zabrane.

1991. – Skupština Gruzije je jednoglasno usvojila Deklaraciju o nezavisnosti od Sovjetskog Saveza, posle referenduma na kojem se 97 odsto građana izjasnilo za nezavisnu Gruziju.

1993. – Generalna skupština Ujedinjenih nacija primila je u članstvo svetske organizacije Bivšu jugoslovensku republiku Makedoniju.

1998. – U paničnom stampedu islamskih hodočasnika u Saudijskoj Arabiji poginulo je 119 islamskih vernika iz više zemalja.

1999. – Prilikom višestrukog bombardovanja kragujevačke fabrike „Zastava“ od strane aviona NATO, ranjeno je 126 osoba.

1999. – Sa teritorije Albanije artiljerijom je napadnuta karaula Vojske Jugoslavije „Košare“, u prvom u nizu bezuspešnih pokušaja terorističke takozvane Oslobodilačke vojske Kosova, da uz učešće jedinica albanske armije i vazdušnu podršku NATO, izvede kopnenu invaziju na Srbiju (SRJ).

1999. – Pobunjeni vojnici su na aerodromu u Nijameju ubili predsednika Nigera Ibrahima Barea Mainasaru.

2002. – Skupštine Srbije i Crne Gore prihvatili su sporazum o ukidanju Savezne Republike Jugoslavije i stvaranju – Državne zajednice Srbija i Crna Gora, koji su, uz posredovanje Evropske unije, 14. marta potpisali predsednici Jugoslavije i Crne Gore Vojislav Koštunica i Milo Đukanović, potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus, šefovi vlada dveju republika Zoran Đinđić i Filip Vujanović i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana.

2003. – Američke snage ovladale su centrom Bagdada.

2004. – Vlada SAD je, godinu dana posle pada Bagdada, ukinula zabranu prodaje oružja Iraku „za policijske snage i buduću iračku vojsku“.

2005. – Britanski prestolonaslednik princ Čarls i Kamila Parker Bouls venčali su se u Vindzoru, a venčanje je, po prvi put u istoriji monarhije u Ujedinjenom kraljevstvu, obavljeno po građanskoj proceduri u lokalnoj opštini. Čarlsova prva supruga, princeza Dajana, poginula je u automobilskoj nesreći u Parizu 1997.

2006. – Poginulo je 29 žena i dece u Karačiju u Pakistanu u ljudskom „stampedu“ koji je nastao po izlasku vernika iz džamije. Metež je počeo ubrzo posle okončanja obeležavanja godišnjice rođenja proroka Muhameda.

2007. – Najmanje 26 osoba je poginulo, dok je 18 povređeno, u sudaru kamiona i autobusa u zapadnom delu Irana. Autobus sa hodočasnicima, koji se se vraćali u Isfahan, posle obilaska nekoliko verskih mesta u susednom Iraku, survao se u dolinu, pošto ga je kamion udario na mostu, na putu koji povezuje gradove Ilam i Kermanšah, oko 700 kilometara jugozapadno od prestonice Teherana.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 08, 04, 2012.