Na današnji dan 1883. godine Vlada SAD je zabranila upotrebu indijanskih jezika, praktikovanje njihove religije, kulture i običaja.

 

 

Danas je utorak, 10. april, 101. dan 2012. Do kraja godine ima 265 dana.

1585 – Umro je papa italijanskog porekla Grgur XIII, koji je tokom 13 godina kao poglavar rimokatoličke crkve podsticao francuske rimokatolike na isključivost i blagoslovio pokolj hugenota (francuskih protestanata) u Vartolomejskoj noći 1572. Podržavao je španskog kralja Felipa II, vatrenog pristalicu inkvizicije, u borbi protiv protestanske Engleske i pomagao jezuite. Reformisao je 1582. kalendar, pošto je stari, Julijanski, previše odstupao astronomski. Novi kalendar, nazvan po papi Grguru – Gregorijanski, i danas je u opštoj upotrebi.

1583 – Rođen je holandski pravnik, pisac i humanista Huig de Grot, poznat kao Hugo Grocijus, osnivač nauke o međunarodnom pravu. Pripadao je „školi prirodnog prava“ i dokazivao je jednakost ljudi među sobom i pred zakonom. Zastupao je tezu da su mora (i okeani) opšte dobro i da pojedine zemlje nemaju pravo njihovog ekskluzivnog korišćenja. Zalagao se za versku toleranciju (bilo je to vreme sukoba Katolika i Protestanata u Grocijusovoj Holandiji), dokazujući da su obe grupe hrišćanske i da nema razloga za sukobljavanja, ali je 1618. uhapšen u Utrehtu i 1619. osuđen na doživotnu robiju kao jeretik. Uspeo je 1621. da pobegne u Francusku i od 1635. do smrti 1645. bio je ambasador Švedske u Francuskoj. Dela: pravna i religiozna – „De iure belli ac pacis“, „Mare liberum“, „De iure praedae“, „De veritate religionis Christianae“, „Via et votum ad pacem ečlesiasticam“, drame – „Ćristus patiens“, „Sophomphaneas“, „Adamus exul“.

1778 – Rođen je engleski pisac Vilijam Hezlit, jedan od najznačajnijih književnih kritičara 19. veka. Napisao je obimnu biografiju Napoleona I i više knjiga o umetnosti. Ostala dela: „Predavanja o engleskim pesnicima“, „Engleski komični pisci“, „Predavanja pretežno o dramskoj književnosti elizabetanskog doba“, „Duh vremena ili savremeni portreti“.

1813 – Umro je francuski matematičar, mehaničar i astronom italijanskog porekla Luj Lagranž, koji je s 19 godina postao profesor matematike u Artiljerijskoj školi u rodnom Torinu. Objavio je niz radova iz teorije brojeva, varijacionog računa, teorije parcijalnih jednačina, nebeske mehanike, sferne astronomije i mnoga od tih otkrića nose njegovo ime. Dela: „Analitička mehanika“, „Teorija analitičkih funkcija I-II“, „O libraciji Meseca“, „O teoriji Jupiterovih satelita“.

1814 – Britanske i španske snage porazile su u bici kod Tuluza trupe francuskog cara Napoleona I, koji je sutradan abdicirao i prognan je na sredozemno ostrvo Elba.

1838 – Osnovano je „Pančevačko srpsko crkveno pevačko društvo“ sa ciljem da amatersko dečje pojanje, pri Uspenskoj crkvi u Pančevu, zameni „harmonskim notnim pjenijem“ – po uzoru na horsko pojanje u ruskim crkvama. Do 1863. društvo je nosilo naziv: „Hor katedralne crkve“. Pod vođstvom Nikole Đurkovića društvo je negovalo i svetovnu umetničku muziku. Od 1863. horovođa je D. Jenko koji je osnovao i školu pevanja, a naredne 1864. i žensko odeljenje. Od 1885. to društvo je, među prvima, počelo da održava i redovne koncerte duhovne muzike.

1847 – Rođen je američki novinar mađarskog porekla Džozef Pulicer, začetnik „žute štampe“, iz čije se fondacije svake godine dodeljuje „Pulicerova nagrada“ za novinarstvo, karikaturu, američku istoriju, poeziju, dramu, roman i muziku. Emigrirao je mlad u SAD, učestvovao u Američkom građanskom ratu i biran je u Kongres. Bio je vlasnik listova „Vorld“ i „Ivning vorld“ u Njujorku i „Post-dispeč“ u Sent Luisu. Na Kolumbija univerzitetu osnovao je 1903. prvu novinarsku školu.

1867 – Umro je ruski šahista Aleksandar Dmitrijevič Petrov, prvi ruski šahovski majstor i teoretičar šaha, utemeljivač ruske šahovske škole, najjveći šahista prve polovine 19. veka. Smatran je nepobedivim, ali je odbijao da igra van Rusije. Komponovao je i šahovske probleme, a 1824. izdao je udžbenik šaha. Jedna varijanta nazvana je prema njemu – Odbrana Petrova.

1919 – U vojnoj zasedi ubijen je meksički seljački vođa Emilijano Zapata, koji je od 1910. bio lider pobune. Borio se protiv diktatora Hose Dijasa, kasnije protiv predsednika Venustijana Karanse. Objavio je 1911. „Aljaski program“ kojim je zemlja data seljacima – akt koji je snažno ođeknuo u Meksiku i zemljama Latinske Amerike. Karansa je uz podršku SAD razbio revolucionarne snage i organizovao klopku u kojoj je Zapata izrešetan mecima.

1921 – Sun Jat Sen je izabran za predsednika Kine.

1929 – Rođen je švedski pozorišni i filmski glumac Karl Adolf fon Sidov, poznat kao Maks fon Sidov, snažna i izuzetno sugestivna glumačka ličnost, koji je svetsku slavu stekao glavnim ulogama u filmovima Ingmara Bergmana. Filmovi: „Gospođica Julija“, „Sedmi pečat“, „Lice“, „Devičanski izvor“, „Zimsko svetlo“, „Najveća ikad ispričana priča“, „Havaji“, „Sramota“, „Strast“, „Emigranti“, „Stepski vuk“, „Pseće srce“, „Tri kondorova dana“, „Tatarska pustinja“, „Mrtva straža“, „Pobeda“, „Smaragd“, „Hana i njene sestre“, „Druga pobeda“, „Duet za jednog“.

1929 – Rođen je srpski kompozitor Dušan Radić, član SANU, jedan od najznačajnijih naših kompozitora 20. veka. sa impozantanim opusom. Njegova muzika imala je vodeću ulogu u raskidu sa estetskom doktrinom socrealizma. Prvi je naš avangradni kompozitor posle Drugog svetskog rata.

1932 – Rođen je egipatski filmski glumac Majkl Šalhub, poznat kao Omar Šarif, koji je najčešće tumačio uloge romantičnih ljubavnika i heroja. Filmovi: „Lorens od Arabije“, „Noć generala“, „Doktor živago“, „Smešna devojka“.

1938 – Austrijanci su se na referendumu izjasnili za prisajedinjenje Nemačkoj.

1941 – Pod zaštitom nacističkih okupatora, u Zagrebu je proglašena tzv. Nezavisna Država Hrvatska, pod vodstvom Ante Pavelića, koji je predvodio teroristički hrvatski ustaški pokret. Formiranje NDH je podržao i lider Hrvatske seljačke stranke Vlatko Maček. U NDH je veoma brzo počceo teror nad Srbima, Jevrejima i Romima. Do jeseni 1941. u Srbiju je proterano oko 200.000 Srba. Srbi koji su ostali u NDH, s blagoslovom Vatikana i rimokatoličke crkve u Hrvatskoj prisilno su prekrštavani, a najdrastičniji oblik terora nad njima bili su masovni pokolji. Samo u Jasenovcu usmrćeno je po nekim procenama 700.000 ljudi, ogromnom većinom Srba. Ta najveća „fabrika smrti“ u Drugom svetskom ratu na Jugoistoku Evrope radila je punom parom od leta 1941. do kraja aprila 1945, kada su posle neuspešne pobune preostalih logoraša u Jasenovac ušli pripadnici NOVJ.

1944 – Crvena armija je u Drugom svetskom ratu izbacila nemačke okupatore iz Odese, najvećeg lučkog grada negdašnje Sovjetske države na Crnom moru.

1954 – Umro je francuski hemičar i industrijalac Ogist Limijer, koji je s bratom Lujem napravio prvu filmsku kameru i osnovao u Lionu fabriku za izradu fotografskog materijala. Braća su izumela postupak snimanja u prirodnim bojama i u pariskoj kafani „Gran kafe“ priredila 28. decembra 1895. prvu filmsku predstavu u svetu („Ulazak voza u stanicu“, „Radnici izlaze iz fabrike“).

1963 – U severnom Atlantiku u eksploziji američke atomske podmornice „Trešer“ poginulo je 129 ljudi. Posle duge istrage nije saopšten uzrok najteže, obelodanjene, podmorničke nesreće u istoriji SAD.

1972 – U zemljotresu u južnom Iranu poginulo je više od 5.000 ljudi.

1972 – Više od 50 zemalja, uključujući Sovjetski Savez i SAD, potpisalo je Konvenciju o zabrani biološkog oružja.

1973 – U pokušaju prizemljenja na aerodrom u švajcarskom gradu Bazel srušio se avion kompanije „Invikta“, koji je poleteo iz Bristola u Engleskoj, a nesreću nije preživelo 108 ljudi.

1986 – SAD su izvele nuklearnu probu u Nevadi, uprkos protesta mirovnih grupa i sovjetske kampanje za zabranu proba.

1993 – U Južnoj Africi je ubijen jedan od crnačkih vođa Kris Hani, lider južnoafričke Komunističke partije, a sutradan su crnci iz osvete spalili dvojicu belaca.

1994 – Avioni NATO su prvi put bombardovali položaje Vojske Republike Srpske oko Goražda, što je obrazloženo zaštitom snaga Ujedinjenih nacija.

1995 – Izrael i Jordan razmenili su ambasadore na osnovu mirovnog sporazuma dveju zemalja iz oktobra 1994.

1999 – U napadu aviona NATO kasetnim bombama na selo Mirovac između Podujeva i Kuršumlije ubijeno je najmanje troje civila, uključujući jednogodišnju Bojanu Tošović.

1999 – U Teheranu je saopšteno da su „teroristički elementi“ ubili zamenika generalštaba iranske armije generala Alija Sajeda Širazija.

2001 – Gornji dom holandske skupštine u Hagu glasao je nadmoćnom većinom za zakon o eutanaziji, ne obazirući se na ulične demonstracije hiljada protivnika tog zakona, čime je Holandija postala prva zemlja u svetu u kojoj je ozakonjeno ubistvo iz milosrđa.

2006 – U Gani se 120 ljudi udavilo kada se brod s putnicima i robom prevrnuo na jezeru Volta. Na brodu se nalazilo 150 putnika a spaseno je samo 30.

2006 – Umro je švedski režiser i pisac Vilgot Sjoman čiji su provokativni filmovi izazivali rasprave 60-tih godina 20 veka. Vilgotovi filmovi bili su svojevrsna kritika društva i obilovali su seksualno eksplicitnim scenama. Sarađivao je sa Ingmarom Bergmanom – „Zimsko svetlo“, a svoj prvi film samostalno je režirao 1963 – „Ljubavnica“. Ukupno je režirao 15 filmova, među kojima su najpoznatiji „Ljubopitljiv sam žuto“ (I Am Curious Yellow) i „Ljubopitljiv sam plavo“ (I Am Curious Blue) iz 1967. godine koji su u SAD bili dve godine zabranjeni za prikazivanje zbog slobodnih scena. Njegov poslednji film „Alfred“ o životu Alfreda Nobela snimljen je 1995. Napisao je više od 20 knjiga.

2007 – Najmanje 19 osoba izgubilo je život, a više od 50 ih je povređeno u direktnom sudaru autobusa i kamiona na jugu Šri Lanke, kod mesta Kosgoda, 90 kilometara južno od Kolomba.

2007 – Najmanje 34 imigranta su se utopila prilikom ilegalnog prelaska preko Adenskog zaliva iz Somalije u Jemen. Na rizično putovanje krenula su tri broda, u kojima je bilo ukupno 365 ljudi – 234 Etiopljana i 131 Somalijac ali su imigranti tokom dvodnevnog puta iz regije Bosaso u Somaliji ka Jemenu trpeli torturu, pa su ljudi skakali u more sa brodova, bežeći od premlaćivanja.

2010 – Prilikom pada aviona nedaleko od Smolenska u Rusiji poginuo je predsednik Poljske Leh Kačinjski, kao i veliki broj zvaničnika te zemlje, među kojima i drugi čovek poljske diplomatije, predsednikova supruga, guverner Centralne banke Poljske, načelnik Generalštaba poljske vojske. U nezapamćenoj tragediji poginule su 132 osobe, koliko se nalazilo u letilici. Poljska delegacija putovala je u Smolensk kako bi prisustvovala obeležavanju godišnjice masakra u Katinskoj šumi, gde su Sovjeti pobili hiljade Poljaka, najviše vojnih lica.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 09, 04, 2012.