Na danšnji dan 1977. godine umro je francuski pisac Žak Anri Mari Prever, nazvan „pesnik Pariza“.

Počeo je pod uticajem nadrealista, ali je vremenom izgradio originalan izraz jednostavne i sažete forme. Njegovu poeziju karakteriše revolt, cinizam, ismevanje autoriteta. Napisao je više poetskih scenarija, možda najlepših u francuskoj kinematografiji, za filmove režisera Marsela Karnea „Obala u magli“, „Hotel Sever“, „Dan se rađa“, „Ljubavnici iz Verone“, „Deca raja“, „Vrata noći“. Dela: zbirke pesama „Reči“, „Veliki prolećni bal“, „Kiša i lepo vreme“.

Danas je sreda, 11. april, 102. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 264 dana.

1514. – Umro je italijanski arhitekta Donato Bramante, koji je snažno uticao na renesansnu arhitekturu. Projektovao je brojne građevine i rekonstruisao crkvu Svetog Petra u Vatikanu.

1689. – Krunisan je engleski kraljevski par Vilijam III Oranski i Meri II, posle zbacivanja poslednjeg kralja iz dinastije Stjuart Džejmsa II u „Slavnoj revoluciji“ 1688. Meri II je kćerka Džejmsa II, ali je odbacila nepopularnu očevu rimokatoličku politiku i snažno podržala Anglikansku crkvu. Tokom njihove vladavine u Engleskoj je učvršćen parlamentarizam.

1713. – Potpisan je Utrehtski mir između Britanije, Portugala, Pruske, Sardinske kraljevine (Pijemont), Francuske, Holandije i Španije, kojim je okončan Rat za špansko nasleđe. Španija je primorana da Britaniji ustupi Gibraltar, Austriji današnju Belgiju, Milano i južnu Italiju (Napuljsko kraljevstvo), a Pijemontu sredozemno ostrvo Sardiniju. Na presto Španije dovedena je nova vladarska porodica Burbona (francuskog porekla), koja španskim kraljevstvom vlada i danas.

1755. – Rođen je engleski hirurg i paleontolog Džejms Parkinson, koji je otkrio i opisao nervnu bolest ekstrapiramidalnog sistema nazvanu prema njemu. Prvi je opisao apendicitis (zapaljenje slepog creva), objavio je više radova iz medicine i paleontološko delo „Organski ostaci ranijeg sveta“.

1772. – Rođen je španski pisac Manuel Hose Kintana, zaljubljenik u klasiku i pisac poezije sa proliberarnom orijentacijom. Bio je sekretar pobunjeničkog pokreta za nezavisnost u vreme vladavine Španijom Napoleona I od 1808. do 1814. Dela: poetska „Oda Španiji“, „Oda Padilji“, „Oda štampariji“, drame „Pelajo“, „Vojvoda od Visea“, istorijsko delo „Životi slavnih Španaca“, kritika „Pravila drame“.

1814. – Francuski car Napoleon I abdicirao je posle poraza u Rusiji, pada Pariza i izgubljenih bitaka kod Lajpciga i Tuluza, posle čega je prognan na sredozemno ostrvo Elba, mada mu je i dalje formalno priznavana titula (kao vladar Elbe).

1842. – Beogradski trgovci braća German okončali su gradnju „prve srpske lađe“ – „Knjaz Mihailo“. Bio je to početak nove srpske rečne flotile. Interesantno je da je srpska rečna flota plovila pod pomorskom zastavom Srbije. Majstori iz Carigrada počeli su gradnju 1840. u Brzoj Palanci na Dunavu. Brod je mogao da se koristi i u vojne svrhe – na njemu je bilo mesta za 18 topova.

1884. – Umro je engleski pisac Čarls Rid, čiji je obimni istorijski roman „Manastir i ognjište“ nadahnut spisima i životom holandskog humaniste Erazma Roterdamskog. Napisao je više romana sa jasnom porukom, u kojima je podvrgao oštroj kritici engleski kazneni sistem i zloupotrebe u ludnicama. Ostala dela: romani „Nikad nije isuviše kasno“, „U gotovu“, „Grifit Gont“.

1919. – Počela je da radi Međunarodna organizacija rada sa središtem u Ženevi, koja je posle stvaranja UN postala jedna od specijalizovanih agencija svetske organizacije.

1945. – U Moskvi je u Drugom svetskom ratu Josip Broz potpisao Ugovor o prijateljstvu, uzajamnoj pomoći i saradnji Jugoslavije i Sovjetskog Saveza. Bila je to prva njegova službena poseta jednoj savezničkoj zemlji posle formiranja privremene Vlade Demokratske Federativne Jugoslavije i međunarodnog priznanja komunističke vlasti u Jugoslaviji.

1961. – Pred izraelskim sudom u Jerusalimu počelo je suđenje austrijskom nacisti Adolfu Ajhmanu, šefu odeljenja u Gestapou za uništenje Jevreja i za nemačke logore u Drugom svetskom ratu.

1979. – U glavni grad Ugande Kampalu ušle su snage pobunjenika kao i trupe susedne Tanzanije, primoravši Idija Amina da posle osam godina diktatorske vladavine pobegne u Libiju.

1985. – Umro je Enver Hodža, šef vladajuće „Partije rada Albanije“ od 1948. do smrti 1985. Između dva svetska rata bio je sekretar poslanstva Albanije u Briselu. Jedan je od osnivača Komunističke partije Albanije 1941. Podržavao je politiku Informbiroa od 1948. do 1956. i Staljinov koncept vlasti, čak i posle 20. kongresa Komunističke partije Sovjetskog Saveza na kojem su osuđeni Staljinovi metodi. Kasnije se oslonio na Peking. Izgradio je brutalan i represivan sistem u svojoj zemlji. Nikada nije krio teritorijalne pretenzije prema teritoriji Srbije (Kosovo i Metohija), kao i drugim teritorijama tadašnje Jugoslavije. Pravi je tvorac savremenog velikoalbanskog projekta.

1997. – U jednom beogradskom restoranu ubijen je Radovan Stojičić „Badža“, načelnik Resora javne bezbednosti Srbije. Ubica nije nikada otkriven.

1999. – U centru Beograda usred dana ubijen je novinar Slavko Ćuruvija, prethodno meta napada pojedinih režimskih medija. Počinioci ubistva ni posle više godina nisu otkriveni.

2002. – Na ulazu u zdanje Doma Narodne Skupštine Srbije (tadašnje Skupštine SRJ) u Beogradu, bivši ministar unutrašnjih poslova Srbije Vlajko Stojiljković izvršio je samoubistvo, neposredno pošto je i Veće građana usvojilo Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom. Smrt je zvanično konstatovana dva dana kasnije. Haški tribunal je tokom NATO agresije u maju 1999. protiv Stojiljkovića podigao optužnicu za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata snaga Jugoslavije i Srbije na Kosovu i Metohiji.

2002. – U eksploziji kamiona-bombe, koju su aktivirali islamski teroristi u blizini drevne sinagoge El Griba na tuniskom ostrvu Đerba, ubijen je 21 čovek, uključujući 14 Nemačkih turista.

2005. – Umro je američki mikrobiolog Moris Hileman, pionir u istraživanju mnogih vakcina, kao što su vakcine protiv meningitisa i varičele. Tokom višedecenijskog rada, Hileman je doprineo borbi protiv bolesti koje su do tada ubijale ili izazivale teške posledice kod obolelih, kao što su zauške, boginje, meningitis, upala pluća i hepatitis.

2007. – Najmanje 33 osobe poginule su a 220 je povređeno, u dvema snažnim eksplozijama koje su potresle alžirsku prestonicu. Jedna bomba eksplodirala je ispred zgrade vlade a druga u Bab Ezuaru, na istočnoj periferiji grada. Severnoafrički ogranak terorističke mreže Al Kaida, poznat pod nazivom „Salafistička grupa za propovedanje i borbu“ preuzeo je odgovornost.

2007. – Umro je američki pisac Kurt Vonegat. Proslavio se romanima „Klanica Pet“ i „Kolevka za macu“, ali se bavio i pisanjem pozorišnih komada, eseja i novela. Njegovi romani su 60-ih i 70-ih godina 20. veka bili neka vrsta putokaza američke kontrakulture.

2009. – Umrla je Korin Teljado, jedna od najplodnijih i najčitanijih autorki španskog (kastiljanskog) jezika. Pisala je takozvanu laku literaturu ljubavne sadržine. Njena dela prodata su ukupnom tiražu od čak 400 miliona primeraka, čime je postala najprodavaniji španski autor posle Servantesa. Posebnu popularnost uživala je u Latinskoj Americi, gde su prema njenim delima snimani filmovi i popularne tv serije, takozvane „sapunice“.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 10, 04, 2012.