KNIĆANIN: Dokumentarno-igrani film “Podunavske Švabe” reditelja Marka Cvejića, u produkciji “Mandagora filma”, stigao je i do Knićanina, banatskog sela poznatog po tome što je u njemu svojevremeno bio najveći logor za Nemce u ovom delu Vojvodine.
Stoga i ne čudi što je nakon projekcije u punoj sali seoskog Vatrogasnog doma usledila dinamična rasprava. “Podunavske Švabe” je priča o potomcima najmlađeg nemačkog plemena koje se, u potrazi za boljim životom, doselilo na teritoriju Vojvodine u 18. veku. Film prati njihovu sudbinu od samih početaka naseljavanja u ovu regiju, preko položaja za vreme Drugog svetskog rata, pa sve do sadašnjeg vremena. U prvom planu je Marija, devojka koja je potomak Podunavskih Švaba. Ona dolazi u Vojvodinu da pronađe staru kuću svoga dede koji je proteran posle Drugog svetskog rata. Upoznaje lokalnog momka Mišu koji joj pomaže u tome. Zajedno putuju po Vojvodini, susreću svedoke traumatičnih posleratnih dešavanja koji su preživeli komunističke koncentracione logore i otkrivaju nove činjenice o životu Podunavskih Švaba koji su decenijama bile sakrivene od od javnosti.
Utiske o filmu s publikom su podelili filmski i TV-snimatelj Predrag Bambić, etnolog Branislav Milić i reditelj i scenarista Marko Cvejić. Predrag Bambić je kazao da značaj ovog filma ne bi ograničio samo na njegov zabavljački, filmski aspekt.
– Glavni značaj je što provocira jednu temu koja je za nas, uglavnom, imala status tabua. Nije se to Nemcima desilo samo u Vojvodini već i u Francuskoj, Poljskoj i drugim zemljama. Ta tema, koju moja generacija nije mogla da čuje kao element istorije, načeta je samim činom stvaranja ovog filma, i tu je njegov glavni, širi društveni značaj – istakao je Bambić.
U diskusiji su se mogla uočiti oprečna stanovišta publike – od odobravanja i pohvala do oštre osude i negativnog stava prema filmu.
– Smeta mi jedan deo filma. Srbi i Nemci sada imaju veoma dobre odnose – rekao je predsednik Srpsko-nemačkog društva i predsednik Saveta Mesne zajednice Knićanin Radosav Jocić.
Kliknite ovde da biste videli tekst u celini na sajtu dnevnik.rs »
Autor: Ž. Balaban
Datum: 04, 04, 2012.