Na današnji dan 1949. godine počeo je s radom Radio Novi Sad.

Program je u to vreme emitovan iz zdanja tadašnjeg hotela „Lojd“ u ulici Žarka Zrenjanina, u prvo vreme u trajanju od osam časova dnevno, radnim danima, a 15 nedeljom. Datum početka rada Radija Novi Sad prihvaćen je kasnije kao Dan Radio-televizije Vojvodine.

Danas je četvrtak, 29. novembar, 334. dan 2012. Do kraja godine ima 32 dana.

1314. – Umro je francuski kralj Filip IV Lepi, koji je 1306. proterao iz Francuske sve Jevreje i konfiskovao im imovinu. U sukobu za prevlast nađačao je papu Bonifacija VIII i preneo je papsku stolicu u Avinjon. Radi učvršćenja pozicije u borbi protiv vatikanske kurije 1302. je – prvi put u istoriji Francuske – sazvao Skupštinu triju staleža, čime je građanski stalež počeo da učestvuje u političkom životu zemlje.

1516. – Umro je italijanski slikar Đovani Belini, jedan od tvoraca venecijanske škole. Bio je učitelj Đorđonea i Ticijana.

1543. – Umro je nemački slikar Hans Holbajn Mlađi. Psihološka pronicljivost i virtuoznost crteža uvrstile su ga među najveće svetske portretiste. Posebno mesto zauzimaju njegovi portreti engleske aristokratije, rađeni kredom, u vreme njegovog boravka u kraljevskom dvorcu u Vindzoru, gde se nalazio u svojstvu dvorskog slikara kralja Henrija VIII.

1780. – Umrla je austrijska carica, češka i mađarska kraljica Marija Terezija, koja je tokom vladavine od 1740. do smrti 1780. sprovodila reforme u duhu prosvećenog apsolutizma, ali i germanizaciju i nasilno pokatoličavanje. Srbima u Potisko-pomoriškoj granici ukinula je privilegije, čime je podstakla njihove seobe u Rusiju od 1751. do 1753. (koje je literarno opisao Crnjanski u Seobama). Da bi osigurala osporavani presto (zbog problema nasleđivanja prestola po ženskoj liniji), vodila je Rat za austrijsko nasleđe od 1740. do 1748. u kojem joj je 1745. pruski kralj Fridrih II Veliki preoteo Šleziju (osim jednog malog dela) i učestvovala je u Sedmogodišnjem ratu od 1756. do 1763.

1854. – Umro je srpski državnik i pisac prota Mateja Nenadović, vojvoda iz Prvog srpskog ustanka, tvorac i prvi predsednik Praviteljstvujuščeg sovjeta – neke vrste ondašnje vlade. Sa stricem Jakovom pokrenuo je u valjevskoj i šabačkoj nahiji Prvi srpski ustanak. Komandovao je delom ustaničkih snaga 1806. u boju na Mišaru kod Šapca u kojem su Turci potučeni do nogu. Kao prvi diplomata obnovljene Srbije putovao je u Petrograd kako bi uspostavio diplomatske odnose s Rusijom i zainteresovao rusku vladu za podršku i pomoć. Posle propasti ustanka 1813, u emigraciji je svim silama nastojao da zainteresuje velike sile za stvar Srbije i prisustvovao je Bečkom kongresu 1815. s punomoćjem srpskih vođa. Posle Drugog srpskog ustanka postao je valjevski knez, ali je uklonjen zbog nesuglasica s knjazom Milošem Obrenovićem, a zbog sukoba s knezom Mihailom 1840. prognan je iz Srbije. Vratio se 1842. kad su Obrenovići oboreni s vlasti i postao je državni savetnik. Napisao je „Memoare“, jedno od najboljih memoarskih dela srpske književnosti, pune dragocenih podataka o događajima i ljudima u vreme Prvog srpskog ustanka.

1864. – U Send Kriku u američkoj državi Kolorado jedinica pukovnika Džona Čivingtona je masakrirala najmanje 400 Čejena i Apača, koji su se predali i bila im je obećana zaštita na mestu gde su se ulogorili.

1890. – Otvoreno je zasedanje prve japanske skupštine.

1895. – Rođen je američki filmski režiser i koreograf Vilijam Berkli Inos, poznat kao Bazbi Berkli, koji je utemeljio principe mjuzikla kao filmskog žanra. Koristio je filmsku kameru na nov način i služio se montažom na specifičan način. Filmovi: „Kopači zlata 1933“, „Holivudski hotel“, „Vrt na mesečini“, „Kometa nad Brodvejom“, „Bebe u vojsci“, „Osnujmo orkestar“, „Bebe na Brodveju“, „42. ulica“, „Rimski skandali“.

1902. – Rođen je italijanski pisac Karlo Levi, autor romana „Hristos se zaustavio u Eboliju“, u kojem je opisao težak život italijanskih seljaka pod fašistima. U vreme fašističke vladavine bio je interniran na jugu Italije.

1918. – Okončano je zasedanje Podgoričke skupštine, na kojem je tri dana ranije, proglašeno bezuslovno prisajedinjenje Kraljevini Srbiji. Nikola Petrović svrgnut je s prestola zbog veleizdaje i nenarodne politike. Između ostalog on je potpisao kapitulaciju svoje zemlje 1916. (ne samo vojske nego zemlje) i ostavio je svoj narod i vojsku i pobegao je u Italiju. Ostaci njegovih pristalica u Italiji će se povezati sa hrvatskim teroristima ustašama.

1922. – Rođen je srpski književnik Dušan Radović, dečji pisac i novinar. Radio je u listovima „Zmaj“, „Pionir“, „Kekec“ i „Poletarac“ i bio urednik dečjih redakcija Radija i Televizije Beograd. U široj javnosti je posebno upamćen po radio emisiji Studija B „Beograde, dobro jutro“, kojom je od 1976. osam godina budio Beograđane obiljem satiričnih dosetki i duhovitih komentara, obeleženih svojevrsnom mudrošću. Dela: zbirke pesama „Poštovana deco“, „Smešne reči“, „Vukova azbuka“, „Pričam ti priču“, „Ponedeljak“, „Utorak“, „Sreda, „Četvrtak“, dramska dela „Kapetan Džon Piplfoks“, „Tužibaba“, „Če“ (s Matijom Bećkovićem), aforizmi „Beograde, dobro jutro“, TV serija „Na slovo, na slovo“.

1924. – Umro je italijanski kompozitor Đakomo Pučini, čije se opere odlikuju jakim emocijama, patetičnošću i sentimentalnošću. Dela: opere „Boemi“, „Toska“, „Madam Baterflaj“, „Turandot“, „Manon Lesko“, „Devojka sa Zapada“, „Đani Skiki“.

1925. – Rođen je Mladen Srbinović, akademik, jedan od najznačajnijih srpskih slikara 20. veka. Učio je od velikana srpske i svetske umetnosti kao što su Nedeljko Gvozdenović, Ivan Tabakovića, Kosta Hakman, Ljubica-Cuca Sokić. Uporedo sa slikarstvom i grafikom, radio je i mozaike i predloške za tapiserije. Izradio je mozaike za zid u svečanoj sali SIV-a (sada Palata Srbija) kao i za zdanja niza drugih institucija, poput zgrade Radio televizije Beograd u Košutnjaku, crkve Svetog Nikole u Rumi, Invest banke u Beogradu ili oltarske pregrade u manastiru Žiča. Nosilac je brojnih međunarodnih i domaćih priznanja.

1932. – Rođen je francuski državnik Žak Rene Širak, predsednik vlade od 1974. do 1976. i ponovo od 1986. predsednik Francuske od 1995. do 2007.

1941. – Na brdu Kadinjača, 14 kilometara zapadno od Užica, izginuo je Radnički bataljon koji je štitio odstupnicu glavnine partizanskih snaga, pri čemu je poginulo 180 pripadnika bataljona. Bio je to kraj Užičke sovjetske Republike, osnovane krajem septembra 1941.

1943. – U Jajcu je u Drugom svetskom ratu Drugo zasedanje Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije konstituisalo AVNOJ kao vrhovno zakonodavno i izvršno predstavničko telo naroda Jugoslavije i ustanovilo Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije. Objavljeno je da je odlučeno „da se Jugoslavija izgradi na demokratskom, federativnom principu kao zajednica ravnopravnih naroda“, a kraljevskoj vladi koja se nalazila u izbeglištvu (kao i većina vlada okupiranih zemalja Evrope) je zabranjen povratak u zemlju.

1945. – U Jugoslaviji je ukinuta monarhija i sva prava kralja Petra II Karađorđevića. Ustavotvorna skupština je usvojila deklaraciju o proglašenju republike prema kojoj je Jugoslavija „savezna država republikanskog oblika, zajednica ravnopravnih naroda koji su slobodno izrazili svoju volju da ostanu u Jugoslaviji“.

1947. – Generalna skupština UN izglasala je podelu Palestine na jevrejski i palestinski deo, s Jerusalimom pod kontrolom svetske organizacije, što je 1948. omogućilo stvaranje države Izrael.

1973. – U požaru u robnoj kući u japanskom gradu Kumamoto poginulo je više od 100 ljudi.

1981. – Umrla je američka filmska glumica Natali Vud, koja je postala filmska zvezda kao dete („Čudo na 34. ulici“). Ostali filmovi: „Buntovnik bez razloga“, „Sjaj u travi“, „Tragači“, „Priča sa zapadne strane“.

1987. – Južnokorejski avion sa 115 putnika i članova posade srušio se iznad Burme. U Bahreinu je potom uhapšena jedna žena koja je priznala da je severnokorejski agent i da je postavila eksploziv u avion prema nalogu njene vlade kako bi bile onemogućene Olimpijske igre u Seulu 1988.

1990. – Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o upotrebi svih neophodnih mera kako bi Irak bio izbačen iz Kuvajta, koji je prethodno okupirao, ukoliko se iračke trupe ne povuku do 15. januara 1991.

1993. – Na inicijativu Evropske unije, u Ženevi su ponovo otpočeli mirovni pregovori. Četvorodnevnoj konferenciji su, uz 12 šefova diplomatije zemalja EU, prisustvovali predsednici Srbije, Crne Gore i Hrvatske i predstavnici zaraćenih strana u Bosni i Hercegovini.

1995. – Hiljade Srba u Sarajevu protestovalo je protiv predavanja muslimansko-hrvatskoj federaciji srpskih delova glavnog grada BiH, u skladu sa odredbama Dejtonskog sporazuma.

2001. – Umro je engleski muzičar Džordž Harison, bivši član „Bitlsa“, legendarne četvorke iz Liverpula. Iako u senci tandema Džon Lenon – Pol Makartni, bitno je doprineo radu „Bitlsa“ i stvorio je više nezaboravnih pesama.

2003. – U Velikoj Britaniji odobren je politički azil vođi čečenskih islamskih terorista Ahmedu Zakajevu.

2006. – Srbija je primljena u Partnerstvo za mir. NATO je, na samitu šefova država Alijanse u Rigi, postigao dogovor o prijemu Srbije u Partnerstvo za mir.

2008. – Nigerijski Crveni krst saopštio je da je u verski motivisanim sukobima, u Džosu, glavnom gradu centralne nigerijske države Plato, na razmeđu muslimanskog severa i hrišćanskog juga, tokom prethodna dva dana poginulo najmanje 367 ljudi. Sukobi su primorali oko 10.000 ljudi da napuste svoje domove.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 28, 11, 2012.