Na današnji dan 1848. godine Skupština predstavnika 175 crkvenih opština vojvođanskih eparhija, zajedno s delegatima iz Srbije, izabrala je u Sremskim Karlovcima mitropolita Josifa Rajačića za patrijarha, a pukovnika Stevana Šupljikca za vojvodu.

Skupština je istakla pravo Srba u Austriji (Ugarskoj) na autonomni politički i kulturni razvoj, a 15. maja proglasila je Srpsku Vojvodinu koja je obuhvatala Srem, Vojnu granicu u Sremu, Baranju i Bačku s bečejskim i šajkaškim okruzima (takođe deo Granice) i Banat sa Vojnom granicom i kikindskim okrugom. Austrijska (i Ugarska) vlada proglasile su odluke Majske skupštine nezakonitim, ali je austrijski ustav od 4. marta 1849. potvrdio osnivanje Srpske Vojvodine i Tamiškog Banata, u koje su uključeni Bodroška, Torontalska, Tamiška i Krašovska županija i Rumski i Iločki okrug Sremske županije. Vojvodina je dobila status posebne upravne teritorije, a austrijski car je poneo i titulu srpskog velikog vojvode.

Danas je nedelja, 13. maj, 134. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 232 dana.

1607. – Kapetan Džon Smit stigao je s grupom vojnika u Virdžiniju. Mesto na kom su se nastanili nazvao je Džejmstaun, bilo je to prvo stalno britansko naselje u Novom Svetu.

1619. – Pogubljen je holandski državnik Johan Oldenbarnevelt, otac moderne holandske države. Smaknuće je naredio njegov saborac u borbi protiv španskih okupatora princ Moris Nasau, pod optužbom za religioznu subverziju. Zajedno s Morisovim ocem Vilemom I „Ćutljivim“ od Oranža, vladarom novostvorene protestantske republike Ujedinjenih Provincija Nizozemske, Oldenbarnevelt je krajem 16. veka predvodio pobunu protiv Španaca koji su silom naturali rimokatolicizam. Odlučujuće je doprineo ekonomskom procvatu Holandije, njenoj trgovinskoj ekspanziji i osnivanju Holandske istočnoindijske kompanije, ali je njegov umereni protestantizam toliko zasmetao Morisu da ga je uhapsio i pogubio, što istoričari smatraju najtamnijom mrljom rane holandske istorije.

1717. – Rođena je austrijska carica, češka i mađarska kraljica Marija Terezija, koja je tokom vladavine od 1740. do smrti 1780. sprovodila reforme u duhu prosvećenog apsolutizma, ali i germanizaciju i nasilno pokatoličavanje. Srbima u Potisko-pomoriškoj granici ukinula je privilegije, čime je podstakla njihove seobe u Rusiju od 1751. do 1753. (koje je literarno opisao Crnjanski u Seobama). Da bi osigurala osporavani presto (zbog problema nasleđivanja prestola po ženskoj liniji), vodila je Rat za austrijsko nasleđe od 1740. do 1748. u kojem joj je 1745. pruski kralj Fridrih II Veliki preoteo Šleziju (osim manjeg dela) i učestvovala je u Sedmogodišnjem ratu od 1756. do 1763.

1792. – Rođen je italijanski sveštenik Đovani Marija Mastai Fereti, od 1846. papa Pije IX, čiji je pontifikat trajao 31 godinu i 236 dana, najduže u istoriji rimokatoličke crkve. Na Vatikanskom koncilu 1870. proglasio je dogmu „o papskoj nepogrešivosti“.

1795. – Rođen je slovački filolog i istoričar Pavel Jozef Šafarik, ideolog slovenske uzajamnosti i jedan od osnivača slavistike. Kao direktor srpske gimnazije u Novom Sadu od 1819. do 1833. pridobio je mnoge uticajne ličnosti, uključujući vladare Srbije i Crne Gore Miloša Obrenovića i Njegoša, za šire istraživačke poduhvate u proučavanju jezika i književnosti Južnih Slovena. Bio je i predsednik „Societas slavica“, prvog časopisa Slovaka u Vojvodini. Od 1833, kao bibliotekar Univerzitetske biblioteke, posvetio se u Pragu izučavanju slovenskih jezika, književnosti i istorije. Za srpsku kulturu posebno je značajna „Srpska čitanka“ u kojoj je izložio poreklo i razvitak srpskog jezika, „Žitije Stevana Nemanje“ i „Dušanov zakonik“. Ostala dela: „Istorija slovenskog jezika i književnosti svih dijalekata“, „Slovenske starine“, „Slovenska etnografija“, „Spomenici stare književnosti Jugoslovena“, „O poreklu i zavičaju glagoljice“, „Istorija jugoslovenske književnosti“, „Žitija Ćirila i Metodija“.

1809. – Trupe francuskog cara Napoleona I ušle su u Beč.

1830. – Osnovana je republika Ekvador.

1840. – Rođen je francuski pisac Alfons Dode, autor trilogije o zgodama Tartarena Taraskonca, remek dela francuske humorističke proze. Bio je naturalista, ali se odlikovao toplinom u razumevanju ljudske nesreće, nenametljivim humanizmom i izuzetnim darom zapažanja. Pisao je romane, drame i novele. Dela: „Pisma iz mog mlina“, „Tartaren Taraskonac“, „Nabob“, „Safo“, „Numa Rumestan“, „Kraljevi u izgnanstvu“, „Besmrtnik“.

1846. – Kongres SAD formalno je objavio rat Meksiku, mada su borbe u Kaliforniji započele nekoliko dana ranije. Posle krvavih dvogodišnjih sukoba, SAD su dobile rat 1848, otevši Novi Meksiko i zlatom bogatu Kaliforniju.

1851. – Rođen je srpski pisac i lekar Laza Lazarević, jedan od najboljih srpskih realista. Prava je završio u Beogradu a medicinu u Berlinu. Napisao je samo devet pripovedaka, od kojih je „Švabica“ ostala u fragmentima. Mada s patrijarhalnim pogledima na život, njegove pripovetke – sažete, s veoma snažnom unutrašnjom dramatikom – imaju klasičnu vrednost. Prevodio je ruske pisce Nikolaja Černjiševskog, Nikolaja Gogolja i Alekseja Pisemskog i francuskog pisca Ežena Srkriba. Kao lekar učestvovao je u organizaciji saniteta u Srbiji i objavio 54 rada u stručnim medicinskim časopisima, od kojih neki imaju izuzetan značaj. Ostala dela: „Prvi put s ocem na jutrenje“, „Sve će to narod pozlatiti“, „Vetar“, „Na bunaru“, „Školska ikona“, „On zna sve“, „U dobri čas hajduci“, „Verter“.

1862. – Rođen je srpski pisac Janko Veselinović. Opisivao je njegovu rodnu Mačvu, s mnogo ljubavi, idealizujući tradicionalni život njegovih zemljaka. Bio je sjajan znalac srpskog jezika i vešto je koristio njegove mogućnosti u romanima, pripovetkama i pozorišnim komadima. Dela: romani „Hajduk Stanko“, „Junak naših dana“, „Borci“, zbirke pripovedaka „Slike iz seoskog života“, „Od srca srcu“, „Rajske duše“, „Zeleni vajati“, „Male priče“, „Seljanka“, pozorišna igra s pevanjem „Đido“ (s Dragomirom Brzakom), komad „Potera“ (s Čiča-Ilijom Stanojevićem).

1871. – Italija je donela Zakon o garancijama, kojim je papa proglašen neprikosnovenom osobom, u čijem je posedu središte rimokatoličke crkve Vatikan.

1881. – Rođen je Dimitrije Tucović, vođa socijalističkog pokreta u Srbiji. Iako je bio protivnik oslobodilačke politike Srbije u Staroj Srbiji (Kosovo i Metohija) i Južnoj Srbiji (danas Makedonija) ipak se borio u oslobodilačkim ratovima Srbije od 1912. do pogibije 1914. Predvodio je marta 1903. demonstracije u Beogradu protiv režima kralja Aleksandra Obrenovića i potom je pobegao u Austriju. Po povratku, posle majskog prevrata 1903, uređivao je „Narodne novine“. Diplomirao je prava u Beogradu 1906, sekretar Srpske Socijaldemokratske partije postao je 1908, a teorijski časopis „Borba“ pokrenuo je 1910. Na Međunarodnom socijalističkom kongresu u Kopenhagenu 1910. u značajnom govoru o austrougarskoj aneksiji Bosne i Hercegovine ukazao je na pogrešan stav austrijskih socijalista i u polemici je ubedljivo porazio jednog od vođa austrijske Socijalističke partije Karla Renera, kancelara Austrije posle Prvog svetskog rata, ukazavši na ekspanzionističku politiku Austro-Ugarske i neodrživost stava socijalista te zemlje da slede vladu. Objavio je oko 600 radova u domaćim i stranim listovima. Poginuo je 20. novembra 1914. u Kolubarskoj bici na Vrače brdu kod Lazarevca. Dela: „Zakonsko osiguranje radnika“, „Srbija i Arbanija“, „Zakon o radnjama i socijalna demokratija“, „U izbornu borbu!“, „Za socijalnu politiku“, „Socijal-demokratski agitator“, „Porezi: jedna žalosna glava u politici srpske buržoazije“, „Jedinstvo pokreta“.

1882. – Rođen je francuski slikar Žorž Brak, koji je s Pablom Pikasom 1905. osnivač kubističkog pokreta. Posle Prvog svetskog rata prolazio je kroz mnoge faze, slikajući s upadljivom originalnošću. Slikao je pejzaže, aktove i mrtve prirode.

1887. – U Beogradu je osnovana Opservatorija Velike škole, čiji je rad omogućio izradu desetina naučnih radova koji su poslužili kao osnova za istraživanja klime. Osnivanjem Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije 1947. Opservatorija je postala njegov sastavni deo.

1888. – U Brazilu je ukinuto ropstvo (među poslednjima u svetu).

1914. – Rođen je američki bokser afričkog porekla Džozef Luis Barou, poznat kao Džoe Luis, apsolutni prvak sveta u teškoj kategoriji od 1937. do 1949. Titulu je osvojio 22. juna 1937. u meču sa zemljakom Džimom Bradokom i odbranio je 25 puta, po čemu je rekorder, a niko ga nije nadmašio ni po dužini držanja titule. Povukao se neporažen 1949, ali se zbog finansijskih nedaća vratio na ring i 1950. i 1951. bezuspešno pokušao da povrati titulu.

1927. – U Nemačkoj je „crni petak“ nagovestio slom nacionalne privrede.

1930. – Umro je norveški polarni istraživac Fritjof Nansen, diplomata i humanista, profesor okeanografije na Univerzitetu u Oslu, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1922. Istraživao je od 1893. do 1896. Grenland i Severni ledeni okean, a posle Prvog svetskog rata se bavio zaštitom ratnih zarobljenika i nacionalnih manjina. Kao visoki komesar Društva naroda rukovodio je repatrijacijom ratnih zarobljenika i doprineo potpisivanju Ženevskog protokola o izbeglicama. Jedna vrsta emigrantskog pasoša nazvana „Nansenov pasoš“ i sada je u upotrebi kao potvrda identiteta raseljenih ljudi.

1931. – Umro je srpski kompozitor i horovođa Josif Marinković, član Srpske kraljevske akademije, koji je najveći deo stvaralaštva posvetio herojskoj romantičarskoj muzici, znatno je obogativši u tehničkom i izražajnom pogledu. Njegove solo pesme i mnoge horske kompozicije uz pratnju klavira poseban su doprinos srpskoj muzici. Završio je Orguljašku školu u Pragu i bio je u Beogradu dirigent pevačkog društva „Obilić“. Dela: horovi „Narodni zbor“, „Junački poklič“, „Kola“, „Potočara“, „Zadovoljna reka“, solo pesme „Čežnja“, „Kaži mi, kaži, Stojanke“, crkvena muzika „Liturgija“, „Pomen“, „Carju nebesni“, „Opelo“.

1940. – Britanski premijer Vinston Čerčil u parlamentu je u Drugom svetskom ratu izjavio da naciji, u sukobu s Nemačkom, ne može da obeća „ništa sem krvi, suza i znoja“.

1941. – Ministar unutrašnjih poslova ustaške Nezavisne Države Hrvatske Andrija Artuković propisao je u Drugom svetskom ratu „Provedbenu naredbu o ustrojstvu i poslovanju ravnateljstva za javni red i sigurnost“, što je bio „pravni osnov“ hrvatskih vlasti za stavljanje van zakona oko dva miliona Srba i desetine hiljada Jevreja i Roma.

1944. – U Drvaru je u Drugom svetskom ratu formirana Ozna (Odeljenje za zaštitu naroda) – partijska politička policija prema boljševičkom uzoru, kasnije preimenovana u UDB (Uprava državne bezbednosti) a kasnije u SDB (Služba državne bezbednosti).

1961. – Umro je američki filmski glumac Gari Kuper, jedan od najomiljenijih glumaca u istoriji Holivuda, prepoznatljiv po naglašenoj individualnosti. Snimio je 84 filma. Filmovi: „Zakon Divljeg zapada“, „Narednik Jork“ (Oskar), „Kome zvono zvoni“, „Tačno u podne“ (Oskar), „Vera Kruz“, „Prijateljsko ubeđivanje“, „Ljubav popodne“, „Drvo za vešanje“.

1965. – Izrael i Zapadna Nemačka odlučili su da uspostave diplomatske odnose, posle čega je više arapskih država prekinulo odnose s Bonom.

1968. – U Parizu su počeli zvanični pregovori predstavnika Severnog Vijetnama i SAD o okončanju rata u Vijetnamu.

1969. – U rasnim nemirima u Kuala Lumpuru, glavnom gradu Malezije, poginulo je više od stotinu ljudi.

1981. – Na papu Jovana Pavla II u Rimu je pucao turski terorista Mehmed Ali Agdža, ranivši ga u stomak i ruku.

1994. – Ministri inostranih poslova SAD, Rusije, Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Belgije i Grčke odlučili su na sastanku u Ženevi – na osnovu mirovnog koncepta Evropske unije – da 51 odsto teritorije BiH pripadne bosanskim muslimanima i Hrvatima, a 49 odsto Srbima.

1994. – Palestinska policija je, na osnovu sporazuma Izraela i Palestinske oslobodilačke organizacije, u Jerihonu preuzela kontrolu od izraelske vojske.

1995. – U indijskoj državi Kašmir razularena masa razbesnelih muslimana zbog razaranja jedne džamije, palila je škole, vladine zgrade i hinduističke hramove.

1996. – Više od 600 ljudi poginulo je u nevremenu na severu Bangladeša.

1999. – Avioni NATO srušili su pokretni most u Vrbasu na Velikom bačkom kanalu. Istovremeno su visokoprovodljivim grafitnim bombama ponovo gađana postrojenja Elektroprivrede Srbije, zbog čega su bez struje ostali Niš, Pirot, Kuršumlija, Aleksinac, Prokuplje, Leskovac, Šabac i delovi Beograda, Novog Sada i više mesta u Vojvodini.

1999. – Francuski pisac i filozof Režis Debre optužio je NATO u otvorenom pismu predsedniku Francuske Žaku Širaku za zločine nad civilima i osporio „ključni razlog“ za agresiju na Srbiju (SRJ) jer tokom boravka na Kosovu i Metohiji nije našao nikakve dokaze navodnog genocida nad Albancima.

1999. – Međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava „Hjumen rajts voč“ optužila je NATO da krši međunarodno ratno pravo, povodom agresije na Srbiju (SRJ) i da se stalno povećava broj ubijenih civila i razorenih civilnih objekata, mada je agresija otpočela pod izgovorom „zaštite ljudskih prava“.

1999. – Peru i Ekvador potpisali su dokument o razgraničenju, okončavši posle šest decenija spor zbog kojeg su dve latinoameričke zemlje tri puta ratovale.

2000. – Predsednika Izvršnog veća Vojvodine Boška Peroševića na Novosadskom sajmu ubio je umno poremećeni pripadnik sajamskog obezbeđenja.

2004. – U Indiji su završeni maratonski skupštinski izbori koji su trajali više od mesec dana, na kojima je posle osam godina u opoziciji, pobedila Kongresna stranka Sonje Gandi, koja je neočekivano odlučila da ne prihvati mesto šefa vlade i podnela ostavku na mesto predsednika stranke.

2006. – Najmanje 29 ljudi je poginulo, a osam je nestalo u tropskoj oluji koja je zahvatila severozapadnu oblast Filipina. Tajfun „Čanču“ naterao je oko 24.000 osoba da napuste svoje domove. Oko 20 tajfuna svake godine pogode arhipelag Filipina, uglavnom tokom trajanja kišne sezone od sredine maja do septembra.

2007. – U eksploziji kamiona bombe čija je meta bilo sedište vodeće kurdske političke partije – Kurdistanske demokratske partije (KDP) Masuda Barzanija, lidera autonomnog kurdskog regiona, na severu Iraka, u Mahmuru, oko 50 kilometra južno od Ibrila, poginulo je 30, a ranjeno 50 ljudi. Odgovornost za taj napad preuzela je međunarodna teroristička mreža Al Kaida.

2007. – Najmanje milion Turaka koji podržavaju svetovnu državu okupilo se u gradu Izmiru kako bi protestvovalo protiv proislamističke orjentacije vlade – u strahu da će sekularni koncept države kakav je ustrojio Kemal Ataturk biti poništen.

2007. – Predstavnica Srbije Marija Šerifović pobedila je pesmom „Molitva“ na 52. nadmetanju za Pesmu Evrovizije održanom u Helsinkiju u Finskoj, u Hartval Areni.

2008. – Najmanje 80 ljudi poginulo je u indijskom gradu Džaipur, u Radžastanu, na severozapadu Indije, oko 240 km od Delhija, a oko 150 je povređeno, u osam eksplozija. Bombe su aktivirane na gradskim pijacama u blizini hindu hrama u kojem je bio okupljen veliki broj vernika.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 12, 05, 2012.