1932. – Umro je srpski političar, ekonomista, diplomata, istoričar i pisac Čedomilj Mijatović, predsednik Srpske kraljevske akademije, utemeljivač Narodne banke Srbije, profesor ekonomije na Velikoj školi u Beogradu. Posle završenog Liceja u Beogradu, studirao je političko-ekonomske nauke u Minhenu, Lajpcigu, Cirihu i Beču. Između 1873. i 1889. bio je više puta ministar inostranih poslova i ministar finansija.

Kao šef srpske diplomatije potpisao je Tajnu konvenciju sa Austro-Ugarskom 1881. a kao ministar finansija uveo je dinar kao novčanu jedinicu Srbije i metarski sistem mera. Odlučujuće je doprineo izgradnji železnica u Srbiji i njenom uključivanju u svetske finansijske tokove. Prvi je u Srbiji počeo da sistematski izučava privrednu istoriju. Prevodio je sa engleskog, uključujući „Istoriju civilizacije u Engleskoj“ Henrija Tomasa Bekla. Sa izvesnim uspehom bavio se i književnim radom. Bio je izrazito aktivan i kao versko-dobrotvorni pregalac. I pored činjenice da se u životu bavio praktičnim temama bio je sklon misticizmu (i inače izrazito religiozan) i bavio se i publicistikom na ove teme. Posle pada dinastije Obrenović 1903. živeo je u Londonu, gde će provesti ostatak života. Dela: „Izvod iz političke ekonomije“, „Nauka o državnom gazdinstvu ili nauka o financiji“, „Istorija trgovine“, „Financije srpskog kraljevstva“, „Ikonija, vezirova majka“, „Rajko od Rasine“, „Knez Gradoje od Orlova grada“, „Đurađ Branković“, „Uspomene balkanskog diplomate“.

Danas je ponedeljak, 14. maj, 135. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 231 dan.

1610. – Francuskog kralja Anrija IV, prvog monarha iz dinastije Burbona, u Parizu je ubio jedan katolički verski fanatik. Na prestolu ga je nasledio devetogodišnji Luj XIII, s kraljicom majkom Marijom Mediči kao regentom. Do 1589. Anri IV je kao kralj Navare i vođa hugenota (francuskih protestanata) u sukobu s katolicima, a potom je kao kralj Francuske, zemlji povratio mir 1598. „Nantskim ediktom“. Edikt je predvideo međusobnu toleranciju rimokatolika i protestanata. Učvrstio je ekonomski i politički Francusku, i ojačao kraljevsku vlast. Tradicionalno se smatra najvećim vladarem u istoriji Francuske – „Anri dobri“.

1771. – Rođen je velški filantrop Robert Oven, socijalista utopista i socijalni reformator, industrijalac koji je svo bogatstvo utrošio pokušavajući da ostvari projekte socijalnih reformi. Njega i njegove pristalice savremenici su nazivali „socijalistima“, čime je taj izraz ušao u upotrebu. Prve uzorne zajednice stvorio je u Nju Lanarku u Škotskoj i u tim kooperativama proizvođača i potrošača ukinuo je rad dece, ustanovio bolesničke blagajne, skratio radno vreme, povećao nadnice, osnovao čitaonice. Da bi dokazao ostvarljivost reformi, otišao je u SAD, gde je 1825. osnovao komunu „Nova harmonija“. Kad je eksperiment propao vratio se u Englesku, gde je stvorio Veliki nacionalni strukovni savez (sindikat) i osnovao banku za razmenu dobara, na osnovi količine uloženog rada u izradu razmenjivanih proizvoda, bez upotrebe novca. Dela: „Novi pogled na društvo“, „Skica racionalnog sistema društva“, „Knjiga o novom svetskom moralu“.

1796. – Engleski lekar Edvard Džener uspešno je vakcinisao jednog osmogodišnjeg dečaka protiv velikih boginja, položivši time temelj moderne imunologije. Ideju o vakcini protiv smrtonosne bolesti dobio je kad je dvadesetak godina ranije uočio da ljudi zaraženi kravljim boginjama ne dobijaju velike boginja ni u vreme epidemija i posle dve decenije rada razvio je vakcinu koja je ubrzo u celom svetu prihvaćena kao pouzdana zaštita od velikih boginja.

1811. – Paragvaj je proglasio nezavisnost od Španije.

1900. – U Parizu su otvorene druge moderne Olimpijske igre, na kojima je prvi put ženama dozvoljeno da učestvuju.

1912. – Umro je švedski pisac Johan August Strinberg, najkontroverznija ličnost švedske književnosti. Bio je istovremeno naturalistički psiholog i folklorista, istoričar i mistik. Razbio je stare dramske forme, preteča je mnogih savremenih strujanja. Ženu je smatrao prirodnim neprijateljem muškarca, a protivljenje emancipaciji žena, o čemu je pisao u novelama „Brakovi I“ i „Brakovi II“, antihrišćanstvo i naturalistički stil, doneli su mu mnogo glavobolja i sukoba. Ostala dela: romani „Služavkin sin“, „Crvena soba“, „Stanovnici Hemsea“, „Odbrana jednog ludaka“, „Gotske sobe“, „Priče nadzornika karantina“, „Pakao“, „Na ostrvima“, „Legende“, „Crne zastave“, drame „Majstor Uluf“, „Otac“, „Gospođica Julija“, „Pljačkaši“, „Zajmodavac“, „Put u Damask I-III“, „Ples smrti“, „Igra snova“, „Oluja“, „Sablasna soneta“, novele „Novo carstvo“.

1921. – U Italiji su održani prvi izbori posle Prvog svetskog rata, na kojima je fašistički pokret, uprkos nasilju i pritiscima na birače, osvojio samo 35 od 535 poslaničkih mesta.

1921. – Američki sudija Florens Alen postala je prva žena koja je na smrt osudila muškarca, ubicu Frenka Motoa koji je pogubljen tri meseca kasnije.

1925. – Rođen je Tristram Keri, engleski kompozitor, tvorac elektronske muzike. Nakon studija na Oksfordu emigrirao je u Australiju gde je osnovao muzički elektronski studio po uzoru na onaj koji je prethodno 1967. osnovao u Muzičkom kraljevskom koledžu u Londonu. Bio je neka vrsta tehničkog maga i stajao je iza saundtreka čuvene BBC serije „Dr Who“. Kerijev doprinos muzici 60-ih 20 v. nesaglediv je, njegov rad inspirisao je grupe poput „Pink Flojd“, „Hu“ ili „Roksi mjuzik“.

1940. – Tokom pregovora o predaji holandske vojske u Drugom svetskom ratu, nemačka vrhovna komanda je naredila razaranje Roterdama: stotinak bombardera se okomilo na nebranjeni grad i pretvorilo ga u ruinu, usmrtivši pri tom oko hiljadu ljudi.

1948. – Osam časova pre okončanja britanskog mandata u Palestini, proglašena je država Izrael, s predsednikom Haimom Vajcmanom i šefom vlade Davidom Ben Gurionom, na šta su sutradan arapske zemlje odgovorile invazijom na jevrejsku državu.

1955. – Ugovor o osnivanju Varšavskog pakta na kraju četvorodnevne konferencije komunistickih zemalja Evrope u Varšavi potpisale su Albanija, Bugarska, Mađarska, Nemačka Demokratska Republika, Poljska, Rumunija, Sovjetski Savez i Čehoslovačka.

1964. – Sovjetski lider Nikita Hruščov otvorio je Asuansku branu u Egiptu, koju su izgradili sovjetski stručnjaci.

1972. – Japanu je posle 27 godina pod okupacijom SAD vraćeno ostrvo Okinava, ali je znatan deo ostrva ostao pod kontrolom američke vojske.

1973. – Lansirana je prva američka vasionska laboratorija „Skajlab I“.

1988. – Irački avioni su bombama zapalili pet brodova pored iranskog naftnog terminala Larak u Zalivu.

1989. – Vođa peronista Karlos Menem postao je predsednik Argentine, pobedivši na izborima kandidata vladajuće Radikalne partije Eduarda Angelosa.

1991. – Samoubistvo je izvršila Đang Ćing, udovica kineskog lidera Mao Cedunga, jedan od vođa „Kulturne revolucije“ od 1966. do 1976. koja je Kinu unazadila u svakom pogledu i u kojoj su represalijama izložene stotine hiljada ljudi optuženih za „buržoaska skretanja“. Torturi su podvrgnuti i neki najviši državni i partijski rukovodioci, uključujući nominalnog šefa države Liu Šaočija i potonjeg oca kineskih reformi Deng Sjaopinga.

1995. – Na izborima u Argentini predsednik Karlos Menem nadmoćno je obezbedio drugi mandat na čelu države.

1998. – Umro je američki pevač i filmski glumac italijanskog porekla Frenk Sinatra, koji je svetsku slavu stekao nizom muzičkih hitova poput pesama „Stranci u noći“ i „Njujork, Njujork“. Poznat je i po prisnim vezama s najvažnijim ličnostima u ključnim centrima moći američkog društva, uključujući gotovo sve predsednike SAD u drugoj polovini 20. veka i najmoćnijeg mafijaškog „kuma“ Lakija Lučana. Filmovi: „Noći Las Vegasa“, „Ne kao stranac“, „Neki su dotrčali“, „Reči i muzika“, „Čovek sa zlatnom rukom“, „Odavde do večnosti“ (Oskar), „Tri narednika“, „Četvorica iz Teksasa“, „Detektiv“, „Goli trkač“.

1999. – U napadu avijacije NATO sa osam razornih bombi na izbegličku kolonu kosovskih Albanaca koji su se vraćali kućama, kod sela Koriša u blizini Prizrena ubijeno je 87 civila, među kojima više od polovine dece između šest meseci i 10 godina. Dan kasnije NATO je priznao napad, izrazivši „duboko žaljenje“ zbog civilnih žrtava, uz saopštenje da je napadnut „legitimni vojni cilj“.

1999. – Niš je bombardovan osmi dan zaredom, 26. put od početka NATO agresije na Srbiju (SRJ) uz ponovnu upotrebu kasetnih bombi.

2002. – Šefovi diplomatija NATO i Rusije odobrili su sporazum o formiranju Saveta NATO-Rusija radi saradnje u borbi protiv terorizma i sprečavanju širenja oružja za masovno uništenje.

2008. – Francusko ministarstvo kulture obelodanilo je retko arheološko otkriće. Na jugu te zemlje pronađena je mermerna bista Julija Cezara u prirodnoj veličini, na kojoj je rimski imperator prikazan u poznim godinama, bez kose.

Autor: Redakcija
Datum: 13, 05, 2012.