Na današnji dan 1452. godine rođen je italijanski slikar, vajar, arhitekta, pronalazač, Leonardo da Vinči, jedan od najvećih umova renesanse.

U Francusku je prešao 1516. gde je i umro. Izradio je relativno malo slika, od kojih su najznačajnije „Mona Liza“, „Bogorodica u pećini“, „Sveta Ana“, „Tajna večera“. Uradio je mnoštvo crteža, a mnoge njegove freske su oštećene zato što je eksperimentisao bojama. Nije se interesovao samo za ljudsko telo i prirodu nego i za psihologiju: u „Tajnoj večeri“ metodski je prostudirao i nijansirano izrazio karakter svake ličnosti. Prvi je uneo atmosferu u slike i pomoću svetlo-tamnog modelisanja (sfumato) dao toplinu kože i mekoću tela. Ni jedno njegovo vajarsko delo nije sačuvano, a arhitektonske zamisli su ostale u projektu. Živo su ga privlačile i prirodne nauke – fizika, astronomija, hemija. Radio je i na spravi za letenje. Napisao je „Traktat o slikarstvu“.

Danas je nedelja, 15. april, 106. dan 2012. Do kraja godine ima 260 dana.

1764. – Umrla je Žan Antoanet Poason, markiza od Pompadura, izuzetno uticajna ljubavnica francuskog kralja Luja XV. Od 1754. snažno je uticala na državnu politiku i navela je kralja da uđe u Sedmogodišnji rat u kojem je Francuska izgubila kolonijalno carstvo, ali je doprinela usponu francuske kulture, pomažući enciklopediste, filozofe i umetnike. Pre nego što je umrla navodno je uticala na kralja da u Francuskoj ukine rimokatolički jezuitski red.

1765. – Umro je ruski naučnik i pisac Mihail Vasiljevič Lomonosov, tvorac fizičke hemije, član Ruske akademije, enciklopedista svetskog glasa. Školovao se u Rusiji, Nemačkoj i Holandiji. Njegovo obrazovanje i naučna delatnost bili su raznoliki: od klasičnih jezika, do astronomije i tehnike. Formulisao je zakon održanja materije, objasnio pojave sagorevanja, stvorio naučnu teoriju o svetlosti, objasnio poreklo polarne svetlosti. Znatno je reformisao rusku nauku i udario temelje naučne terminologije ruskog književnog jezika. Napisao je prvu gramatiku ruskog jezika, dramska dela „Tamira i Selim“ i „Demofont“.

1843. – Rođen je američki pisac Henri Džejms, tanan i prodoran psiholog, koji je u realističnom maniru precizno analizirao običaje, postupke i navike američkog i evropskog društva, uvek u potrazi za moralnim vrednostima. Brižljivo je gradio kompoziciju dela, težeći nekoj vrsti umetničkog savršenstva. Pred kraj života 1915. postao je britanski državljanin. Dela: romani „Roderik Hadson“, „Amerikanac“, „Dejzi Miler“, „Portret jedne ledi“, „Tragična muza“, „Bostonci“, „Golubija krila“, „Ambasadori“, „Zlatna zdela“.

1865. – Umro je američki državnik Abraham Linkoln, dan posle atentata u vašingtonskom pozorištu „Ford Theatre“, gde je na njega pucao jedan glumac iza kog su najverovatnije stajale pristalice poraženih država Konfederacije u tek okončanom Američkom građanskom ratu. Pre izbora za predsednika SAD 1860. bio je zemljoradnik, drvoseča, lađarski momak, upravnik pošte, advokat, kongresmen. Pripadao je Republikanskoj partiji, stranci industrijske buržoazije koja je bila za ukidanje ropstva. Od 1861. do 1865. predvodio je rat protiv južnih država SAD, u kojima su vlasnici veleposeda (najčešće plantaža pamuka) želeli da očuvaju ropstvo – zbog gotovo besplatne radne snage.

1888. – Umro je engleski pisac i književni kritičar Metju Arnold, značajan estetičar, profesor poezije u Oksfordu, koji je sa gledišta klasične književnosti žestoko osporavao provincijalizam engleske literature 19. veka. Dela: zbirke pesama „Pesme“, „Nove pesme“, eseji „Kultura i anarhija“, „Književnost i dogma“, „Kritički eseji“.

1912. – Na prvom putovanju iz Velike Britanije u SAD, na ledeni breg u severnom Atlantiku, velikom brzinom, naleteo je tada najveći i najluksuzniji putnički brod „Titanik“ i „nepotopivi brod“, kakvim je smatran, potonuo je za samo dva časa i 20 minuta. Brod je naleteo na santu u sred noći i potonuo je prvih sati 15. aprila. Od 2.224 putnika i člana posade, poginulo je 1.523.

1912. – Rođen je severnokorejski diktator Kim Sung Ju, poznat kao Kim Il Sung, koji je neograničenom ličnom vlašću upravljao Severnom Korejom od osnivanja te zemlje 1948. do smrti 1994. Smrću „velikog vođe“, kako su ga podanici zvanično oslovljavali, okončana je najduža autoritarna vladavina u 20. veku.

1923. – Insulin, koji je otkrio kanadski lekar Frederik Banting, postao je dostupan pacijentima obolelim od do tada neizlečive šećerne bolesti.

1941. – Vlada Kraljevine Jugoslavije, s kraljem Petrom II Karađorđevićem, napustila je zemlju u Drugom svetskom ratu, odletevši u pravcu Grčke sa aerodroma u Nikšiću.

1945. – Britanske trupe su u Drugom svetskom ratu oslobodile nemački koncentracioni logor Bergen-Belzen.

1952. – Njujorška „Frenklin banka“ postala je prva banka koja je izdala kreditnu karticu.

1968. – Dva sovjetska satelita bez ljudske posade „Kosmos 212“ i „Kosmos 213“ spojena su u orbiti oko Zemlje.

1974. – U Nigeru je predsednika Hamanija Diorija, koji je vladao od sticanja nezavisnosti zemlje 1960. zbacio komandant armije, pukovnik Sejni Kunče.

1979. – U zemljotresu, sa epicentrom na jugu jadranskog primorja tadašnje Jugoslavije, poginulo je više od 100 ljudi, oko 600 je povređeno, a više od 80.000 ostalo je bez domova.

1980. – Umro je francuski filozof i pisac Žan Pol Sartr, jedan od tvoraca filozofije egzistencijalizma, koji je 1964. odbio Nobelovu nagradu za književnost. Tokom Drugog svetskog rata učestvovao je u Pokretu otpora, a ulogu angažovanog intelektualca nastavio je zalažući se za nacionalnu slobodu naroda Indokine i Alžira (francuske kolonije) i odupirući se suprotnim tendencijama u Francuskoj. Nastojao je da stvori sintezu egzistencijalizma i marksizma. U književnosti je zastupao tezu o potrebi „angažovane literature“. Dela: filozofski spisi „Biće i ništavilo“, „Imaginarno“, „Egzistencijalizam je humanizam“, „Kritika dijalektičkog uma“, romani „Mučnina“, „Putevi slobode“, drame „Prljave ruke“, „Nesahranjeni mrtvaci“, „Đavo i gospod bog“, „Iza zatvorenih vrata“, „Bludnica dostojna poštovanja“, „Zatočenici iz Altone“, eseji „O Bodleru“, „Šta je književnost“, autobiografija „Reči“.

1986. – Ratno vazduhoplovstvo SAD bombardovalo je Tripoli i Bengazi, 10 dana posle eksplozije u diskoteci u Berlinu u kojoj su poginula dva američka vojnika, za šta je Vašington okrivio Libiju. U bombardovanju je poginuo 41 Libijac, uključujući devojčicu koju je usvojio predsednik Libije Moamer el Gadafi.

1989. – Umro je kineski političar Hu Jaobang, šef Komunističke partije Kine od 1981. do januara 1987. kada je smenjen pod optužbom da je dopustio prodor ideja „buržoaskog liberalizma“. Na dan njegove smrti studenti u Pekingu i Šangaju ispunili su ulice da bi izrazili žalost, što je označilo početak velikih protesta okončanih krvoprolićem početkom juna 1989. na centralnom pekinškom trgu Tjenanmen.

1989. – Prilikom rušenja tribine na fudbalskom stadionu „Hilsborou“ u engleskom gradu Šefild poginulo je 108 i povređeno više od 200 ljudi, zato što su na već krcat stadion puštene nove hiljade navijača.

1990. – Umrla je švedska glumica Greta Garbo, najpopularnija zvezda svetskog filma. Spontana i veoma inteligentna, bila je simbol ženstvenosti i igrala je od 1921. do 1941. kad se povukla. Filmovi: „Poljubac“, „Mata Hari“, „Ana Kristi“, „Kraljica Kristina“, „Ana Karenjina“, „Dama s kamelijama“, „Marija Valevska“.

1994. – Protivavionska odbrana Vojske Republike Srpske pogodila je kod Goražda francuski avion tipa „Etander“ koji je teško oštećen uspeo da se vrati na nosač aviona „Klemanso“ u Jadranu. Avioni NATO su 10. aprila 1994. počeli bombardovanje vojnih i civilnih srpskih ciljeva kod Goražda, priskočivši u pomoć muslimanskim jedinicama koje su se našle u škripcu posle kraha ofanzive pokrenute iz „zaštićene zone“.

1997. – U požaru koji je zahvatio šatorsko naselje muslimanskih hodočasnika blizu Meke u Saudijskoj Arabiji poginule su najmanje 343 osobe.

1998. – Umro je bivši kambodžanski diktator Pol Pot, jedan od najbrutalnijih političkih lidera u istoriji, tokom čije je vladavine Kambodžom za nepune četiri godine pobijeno između milion i dva miliona ljudi. Predvodeći gerilsku armiju „Crvenih Kmera“, porazio je proamerički režim generala Lon Nola u aprilu 1975. ili „nulte godine“, kako su je označili novi vlastodršci. „Brat broj jedan“, kako su ga nazivale pristalice, odmah je silom potpuno ispraznio prestonicu Pnom Pen i ostale gradove, oteravši u radne logore širom zemlje čak i bolesnike, starce, žene i decu. Cilj je bio stroga komunistička pravovernost i otuda uništenje starog (građanskog) modela života i morala. U tim mučilištima („polja smrti“), ljudi su svakodnevno masovno likvidirani ili umirali od gladi i bolesti sve do kraja decembra 1978. kada je maoistički režim „Crvenih Kmera“ zbačen vijetnamskom okupacijom Kambodže.

1999. – Predsednik SAD Bil Klinton je, dan pošto su avioni NATO na putu Đakovica-Prizren bombama usmrtili najmanje 75 albanskih izbeglica koji su se vraćali kućama, rekao da je pilot „mislio da pogađa vojni konvoj“ i da je to „za žaljenje, ali je neizbežno“. Činjenicu da se ratni zločin dogodio usred dana i pri izuzetno vedrom vremenu nije mogao da objasni ni portparol NATO Džejms Šej, ali je rekao da je pilot „bacio bombu u dobroj nameri, kao što se očekuje od obučenog pilota iz demokratske zemlje NATO“.

1999. – NATO avijacija je bombardovala u Pančevu „Azotaru“ i pogon izrazito kancerogenog vinilhlorid monomera u „Petrohemiji“, pa su zbog rizika ekološke katastrofe evakuisani žitelji obližnjeg naselja. Pet sati kasnije, kilometar i po od pogođenog rezervoara s preostalih stotinak tona opasne supstance u vazduhu je izmerena koncentracija vinilhlorid monomera 7.200 puta veća od dozvoljene. Pogođeno skladište amonijaka u „Azotari“ ispražnjeno je nekoliko dana pre napada, a da to nije urađeno hiljadama Pančevaca i Beograđana ne bi bilo spasa. Bombardovane su i rafinerije nafte u Pančevu i Novom Sadu, kao i most na Dunavu između Kovina i Smedereva.

2002. – Pad „boinga 767“ aviokompanije „Er Čajna“ sa 166 putnika i članova posade u blizini južnokorejskog grada Pusan – što je bio prvi udes neke letilice tog kineskog prevoznika za 47 godina – preživelo je 38 ljudi.

2005. – U požaru koji je izbio u centru Pariza u jednom hotelu nemenjenom mahom imigrantima, život su izgubile 24 osobe, od kojih desetoro dece, a povređeno je oko 50. Ovo je bio prvi požar u nizu koji će uslediti u Parizu narednih meseci u zgradama naseljenim imigrantima: 26. avgusta – 17 mrtvih, 30. avgusta – 7 mrtvih, 3. septembra – 18 mrtvih.

2008. – Najmanje 80 ljudi je poginulo u Kongu, prilikom pada putničkog aviona jedne privatne lokalne kompanije, koji se srušio odmah po poletanju u Gomi na istoku te zemlje.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 14, 04, 2012.