Na današnji dan 1346. godine Stefan Dušan krunisao se u Skoplju, na Uskrs, za „cara Srba i Grka“. Istovremeno je proglašena srpska patrijaršija (Arhiepiskopija uzdignuta na rang Patrijaršije) s prvim srpskim patrijarhom Joanikijem. Bio je to period najvećeg ekonomskog, vojnog, političkog i kulturnog uspona srpske feudalne države.

Bila je teritorijalno veća nego ikad: sem zemalja ranije srpske kraljevine, obuhvatala je Epir, Tesaliju, Akarnaniju, Etoliju i svu Makedoniju do Hristopolja (sadašnja Kavala), izuzev Soluna, kao i celu današnju Albaniju. Dušan je pokušao da uspostavi zakonitost kao princip: prema Dušanovom zakoniku, usvojenom 1349. i dopunjenom 1354. zakon je jači i od suprotne volje vladara. Prerana smrt 1355. sprečila ga je da stvori državu koja bi zamenila Vizantijsko carstvo, na čije se tradicije – političke i pravne on oslanjao.

Danas je ponedeljak, 16. april, 107. dan 2012. Do kraja godine ima 259 dana.

1828. – Umro je španski slikar Francisko Hose de Goja i Lusientes, umetnik nemirnog i pustolovnog duha. Postao je 1786. dvorski slikar i naslikao je niz portreta – među najboljima u tom žanru – članova kraljevske porodice, dvorskih uglednika i poznatih ličnosti. U kompozicijama iz istorije i savremenog života ispoljio je izrazitu sklonost ka sarkazmu i kritici društva. Opsednut tragičnom sudbinom španskog naroda, stvorio je potresne slike-dokumenta: „Drugi maj 1808“, „Treći maj 1808. – streljanje u Madridu“, a u poznim godinama fantazmagorične prizore: „Saturn“, „Prometej“, „Ples veštica“ i velike cikluse u bakropisu i litografiji. Pri kraju života, već oslepeo, morao je da emigrira u Francusku, gde je umro. Glavna dela: „Odevena Maja“, „Gola Maja“, „Porodica Karlosa IV“, „Marija-Lujza“, „Slikar Fransisko Baje“, grafički ciklusi „Kapričosi“, „Užasi rata“, „Poslovice“, „Tauromahija“.

1844. – Rođen je francuski pisac Žak Anatol Fransoa Tibo, poznat kao Anatol Frans, član Francuske akademije, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1921. Izvanredan stilista, izvrgavao je oštroj satiri francusko društvo u vreme Treće republike i istupao protiv militarizma i šovinizma, razobličavajući koruptivnost vlade i štampe, što mu je donelo naziv „buntovnog akademika“. Dela: zbirka pesama „Zlatne pesme“, romani „Zločin Silvestra Bonara“, „Savremena istorija“, „Crveni krin“, „Bogovi su žedni“, „Pobuna anđela“, „Taida“, „Epikurov vrt“, „Mišljenja opata Žeroma Koanjara“, „Ostrvo pingvina“, „Pečenjarnica kraljice Pedok“, „Život u cveću“.

1859. – Umro je francuski istoričar i političar Aleksis Klerel de Tokvil, protivnik revolucionarnih društvenih promena, koji je veoma bitno uticao na građanske istoričare 19. i 20. veka. Dela: „Demokratija u Americi“, „Stari režim i revolucija“.

1862. – Francuski car Napoleon III objavio je rat meksičkom predsedniku Benitu Huaresu, ali se ratna avantura nije isplatila. Francuska intervencionistička vojska postavila je za cara Meksika austrijskog nadvojvodu Maksimilijana Habzburškog, što je izazvalo krvav građanski rat. Posle povlačenja francuskih trupa 1867. car-uzurpator je streljan, a Huares je opet izabran za predsednika.

1867. – Rođen je američki pilot i konstruktor aviona Vilbur Rajt, pionir avijacije, koji je 1903. s bratom Orvilom, u avionu njihove izrade, izveo prvi let u istoriji vazduhoplovstva. Let je trajao 59 sekundi i avion je preleteo 285 metara. Braća Rajt su već 1905. konstruisala avion koji je preleteo 39 kilometara. Osnovali su 1909. „Ameriken Rajt kompani“ za proizvodnju aviona i iste godine vojsci SAD isporučili prvi borbeni avion „Signal Korps I“.

1868. – Rođen je srpski književni istoričar i kritičar Pavle Popović, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. Objavio je niz književno-istorijskih studija i više istorija književnosti. Dela: „Jugoslovenska književnost“, „Pregled srpske književnosti“, „Iz književnosti“ (četiri knjige eseja i studija), „O Gorskom vijencu“, „Srpska drama u XIX veku“, „Francuski moralisti“.

1871. – Pariska komuna donela je „Dekret o napuštenim preduzećima“, kojim su radnicima predate sve firme čiji su vlasnici pobegli iz Pariza.

1889. – Rođen je engleski filmski glumac, scenarista, režiser i producent Čarli Čaplin, jedan od pionira kinematografije i najvećih umetnika u istoriji filma. U SAD je otišao 1910. i počeo je u filmskim burleskama Maka Seneta, ali se brzo osamostalio i stekao svetsku slavu originalnim likom sentimentalnog klovna-skitnice. Njegov izvorni humanizam, izgrađen u vreme teške mladosti – izražen je likom dobroćudne skitnice Čarlija. Bio je opredeljeni komunista, pa ga je godinama držao pod prismotrom šef FBI Edgar Huver, a u vreme antikomunističke histerije u SAD postao je žrtva američkog republikanskog senatora Džozefa Makartija, otuda je 1952. emigrirao u Švajcarsku, u kojoj je i umro. Snimio je 75 kratkih i dugometražnih filmova, a 1972. dodeljen mu je Oskar za životno delo. Filmovi: „Idila u polju“, „Pasji život“, „Mirna ulica“, „Hodočasnik“, „Dečak“, „Potera za zlatom“, „Cirkus“, „Svetlosti velegrada“, „Moderna vremena“, „Veliki diktator“, „Gospodin Verdu“, „Jedan kralj u Njujorku“, „Svetlosti pozornice“, „Grofica iz Hongkonga“.

1921. – Rođen je britanski glumac, režiser i pisac rusko-francuskog porekla Piter Aleksander Justinov, ambasador dobre volje UNICEF-a i UNESKO-a. Pre Drugog svetskog rata u pozorištu je najčešće igrao u svojim komedijama: „Ljubav četvorice pukovnika“, „Romanov i Đulijeta“, „Foto-finiš“, „Deseta simfonija“. Napisao je i autobiografiju „Dear me“. Filmovi: „Quo vadis“, „Spartak“, „Topkapi“, „Ljubičasti taksi“.

1922. – Potpisan je nemačko-sovjetski sporazum, poznat kao drugi Rapalski ugovor, kojim je Sovjetski Savez priznat kao „velika sila“, a zemlje potpisnice su se odrekle uzajamnih potraživanja i utvrdile osnovu za uspostavljanje diplomatskih odnosa.

1939. – Rođen je Boris Dvornik, jedan od najpopularnijih glumaca negdašnje Jugoslavije. Posle mature u Srednjoj glumačkoj školi u Novom sadu studirao je Kazališnu (pozorišnu) akademiju u Zagrebu. Glumio je u preko 40 filmova, i čak 20 serija snimanih u Hrvatskoj i Srbiji. Iako upamćen kao zvezda komedija, nastupao je u raznim filmskim, pozorišnim i televizijskim žanrovima. Tokom 90-ih bio je poslanik HDZ u Saboru Hrvatske. Filmovi: „Deveti krug“, „Martin u oblacima“, „Prekobrojna“, „Most“, „Sutjeska“, „Neretva“.

1944. – Beograd je u Drugom svetskom ratu, na pravoslavni Uskrs, bombardovala „saveznička“ američka i britanska avijacija, navodno radi uništenja vojnih i privrednih objekata i zgrada u koje su Nemci smestili administraciju. U napadu je učestvovalo 130, a sutradan 600 bombardera. Bombe su bacane po sistemu „tepiha“, široko zahvatajući stambene četvrti. Nikakve prave selekcije ciljeva očigledno nije bilo, razarane su bolnice, porodilište u Krunskoj ulici je do temelja razoreno. Evidentirano je da je poginulo 1.160 srpskih civila, tačan broj nikada neće biti utvrđen.

1945. – Umro je osnivač srpskog zemljoradničkog zadrugarstva Mihailo Avramović. Prvu zadrugu osnovao je 1894. u Vranovu, nedaleko od rodnog Smedereva. Izradio je nacrt prvog srpskog zakona o zadrugama i pokrenuo list „Zemljoradnička zadruga“ koji je uređivao 20 godina. Objavio je veliki broj radova o poljoprivredi, a njegovo najveće i poslednje delo je „Sociologija zadrugarstva“. Učestvovao je u stvaranju Međunarodnog zadružnog saveza. Dela: „Agrarni pokret u Srbiji“, „Sociologija zadrugarstva“, „Naše seljačko gazdinstvo“.

1945. – Američke trupe su u Drugom svetskom ratu ušle u nemački grad Nirnberg.

1947. – U gradu Teksas u istoimenoj državi SAD poginulo je više od 500 ljudi u eksploziji kamiona napunjenog nitritom.

1951. – Britanska podmornica „Afrej“ potonula je u kanalu Lamanš, odvukavšu u smrt 75 ljudi.

1970. – Snežna lavina, koja je zatrpala dečji sanatorijum u mestu Salanš u francuskim Alpima, usmrtila je 72 ljudi.

1975. – Umro je indijski filozof i državnik Sarvepali Radakrišnan, profesor filozofije na univerzitetima u Madrasu, Kalkuti, Čikagu i Oksfordu, ambasador u Moskvi 1939. potpredsednik Indije od 1952. i predsednik od 1962. do 1967. Najviše je bio zaokupljen religijom, etikom, istorijom filozofije i kulture i mogućnošću objedinjenja civilizacijskih i kulturnih vrednosti Istoka i Zapada. Koristeći se komparativnom metodom u istoriji filozofije, nastojao je da pokaže značajnu ulogu indijskog nasleđa u mogućnoj kulturnoj renesansi jedinstvene svetske kulture. Dela: „Indijska filozofija“, „Istočna religija i misao Zapada“, „Religija i društvo“, „Kalki, ili budućnost civilizacije“, „Istorija Istočne i Zapadne filozofije“.

1988. – Izraelski komandosi ubili su u Tunisu vojnog komandanta Palestinske oslobodilačke organizacije Halila el Vazira, poznatog kao Abu Džihad, zamenika Jasera Arafata.

1991. – Umro je engleski filmski režiser Dejvid Lin, autor spektakularnih i tehnički izvrsno urađenih filmova o osnovnim ljudskim emocijama u pozadini velikih istorijskih zbivanja. Filmovi: „Kratak susret“, „Veliko iščekivanje“, „Oliver Tvist“, „Madlena“, „Hobsonov izbor“, „Most na reci Kvaj“ (Oskar), „Lorens od Arabije“ (Oskar), „Doktor Živago“ (Oskar), „Rajanova kći“, „Put u Indiju“.

1992. – Košarkaši beogradskog „Partizana“ postali su prvaci Evrope pobedom u Istanbulu nad „Žoventutom“ iz Barselone (kod nas poznatim kao „Huventud“) rezultatom 71:70 (40:34).

1993. – Hrvatske paravojne formacije likdidirale su u selu Ahmići, nedaleko od Viteza u centralnoj Bosni 116 Bošnjaka.

1994. – Protivavionska odbrana Vojske Republike Srpske oborila je kod Goražda britanski avion tipa „Si harijer“. Tvrdeći da štite snage UN, avioni NATO su 10. aprila 1994. započeli bombardovanje Srba, vojnih i civilnih ciljeva, u okolini Goražda, priskočivši u pomoć muslimanima koji su zapali u opasnost posle neuspele ofanzive koju su pokrenuli iz „zaštićene zone“.

1994. – Umro je američki pisac afroameričkog porekla Ralf Valdo Elison, čiji je roman „Nevidljivi čovek“ jedan od najimpresivnijih u američkoj književnosti posle Drugog svetskog rata. Osnovna tema njegovog jedinog romana je traganje za sopstvenim identitetom, a glavni junak, crnac, predstavljen je kao arhetipski obrazac čoveka koji ostaje nevidljiv zato što mu društvo uskraćuje pravo na samodefinisanje. Delo je pisano izuzetno sugestivno, s mnoštvom naturalističkih detalja. Takođe je napisao knjigu eseja „Senka i čin“.

1996. – Bivšeg premijera Italije Betina Kraksija italijanski sud je, na osnovu optužnice koja ga je teretila za korupciju, osudio na osam godina i tri meseca zatvora.

1999. – NATO bomba teško je ranila Irenu Mitić (16) iz Ribnice kod Vranja, u trenutku dok je radila u polju, nedaleko od sela. Devojka je umrla dva dana potom na Neurohirurškoj klinici u Nišu, ne budeći se iz kome. Na ostatku projektila kojim je ona usmrćena ubica se potpisao kao „Erik. N“, uz poruku: „Loša vremena. Zar to nije divno“.

2003. – Lideri 10 evropskih zemalja, od kojih osam bivših komunističkih, potpisali su na samitu Evropske unije u Atini ugovore o pristupanju EU 1. maja 2004. godine. Ugovore su potpisali lideri Estonije, Kipra, Letonije, Litvanije, Mađarske, Malte, Poljske, Slovačke, Slovenije i Češke.

2008. – Srpska reprezentativka Jasna Šekarić osvojila je, na Svetskom kupu u Pekingu, zlatnu medalju u disciplini sportski pištolj, pretekavši francusku takmičarku Stefani Tirod za 0,2 kruga.

– Danas je dan Beograda. Ime Beograd prvi put je zabeleženo 878. godine u jednom pismu pape Jovana VIII. U poslanici sačuvanoj u vatikanskom arhivu, koju je papa Jovan VIII poslao bugarskom knezu Borisu, navedeno je da je otac Sergije, zbog poročnog života, opozvan sa dužnosti beogradskog episkopa (episkopatus Bellogradensis). To je najstariji pomen Beograda pod njegovim današnjim srpskim imenom.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 15, 04, 2012.