1941. – U avionskom udesu nedaleko od Egipta poginuo je srpski istoričar Vladimir Ćorović, profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije.

Austrougarske okupacione vlasti osudile su ga na Banjalučkom veleizdajničkom procesu na osam godina robije. Posle oslobođenja zemlje bio je član Narodnog veća u Zagrebu i Privremenog narodnog predstavništva u Beogradu. Dela: „Istorija Jugoslavije“, „Uzajamne veze i uticaj kod slovenskih zapisa“, „Podela vlasti između Milutina i Dragutina“, „Spisi sv. Save“, „Luka Vukalović“, „Pohod Mahmut-paše Bušatlije protiv Paštrovića“, „Odnosi Austro-Ugarske i Srbije u XX veku“, „Odnosi Crne Gore sa Dubrovnikom od Karlovačkog do Požarevačkog mira“, „Ban Borić i njegovi potomci“, „Historija Bosne“, „Pokreti i dela“. Posthumno objavljeno: „Istorija Srba“, „Skripta minora“.

Danas je utorak, 17. april, 108. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 258 dana.

1421. – Više od 100.000 ljudi udavilo se pošto je more u Holandiji probilo zaštitne nasipe.

1492. – Španski (tada Kastilja i Aragon) kraljevski par Fernando V i Izabela I saglasio se da finansira prvo putovanje u Ameriku, odnosno Indiju kako se tada mislilo, španskog moreplovca italijanskog porekla Kristifora Kolumba. Dodeljena su mu tri jedrenjaka, zvanje admirala okeana i vicekralja zemalja koje osvoji. Obećana mu je i desetina robe koju donese i vlasništvo osmine zemlje koju otkrije.

1790. – Umro je Bendžamin Frenklin, pisac, pronalazač, filozof, borac za nezavisnost SAD. Bio je štampar, knjižar, novinar, guverner Pensilvanije, poslanik u Londonu i Parizu. Osnovao je prvu javnu čitaonicu u Americi, filozofsko društvo Pensilvanije i „Akademiju“ koja je prerasla u Pensilvanijski univerzitet. Bio je član Kraljevskog društva u Londonu. S trećim predsednikom SAD Tomasom Džefersonom napisao je „Deklaraciju nezavisnosti“. Učestvovao je u pisanju Ustava SAD, zalažući se za demokratsko društvo i ukidanje ropstva. Istraživao je fenomen elektriciteta, dokazao postojanje pozitivnog i negativnog elektriciteta, pronašao gromobran i otkrio tok i karakteristike Golfske struje. Dela: „Novi eksperimenti i opažanja o elektricitetu“, „Život Bendžamina Franklina“.

1814. – Rođen je srpski botaničar i prirodnjak Josif Pančić. Kralj Milan Obrenović, osnivač Srpske kraljevske akademije (1.11.1886.) postavio ga je za prvog predsednika SKA. Prvobitni naziv bio je Kraljevsko-srpska akademija. Medicinu je završio u Pešti, a u Beču je usavršavao botaničke studije i upoznao Vuka Karadžića prema čijem je savetu 1846. došao u Srbiju. Radio je kao lekar u Paraćinu, Jagodini i Kragujevcu, a 1856. je postao profesor Liceja, potom Velike škole u Beogradu, čiji je rektor bio šest puta. Proučavao je floru, faunu i mineralogiju Balkanskog poluostrva, posebno Srbije. Opisao je oko 80 nepoznatih biljnih i životinjskih vrsta. Otkrio je endemsko-reliktni četinar poznat kao „Pančićeva omorika“ (Picea omorika) i reliktne ramondije (Ramonda serbica, Ramonda nathaliae). Osnovao je 1874. i uredio Botaničku baštu u Beogradu. Od 1889. ona se nalazi na imanju koje je u tu svrhu darovao Kralj Milan (Jevremovac). Objavio je oko 30 radova iz botanike, zoologije, geologije, mineralogije, šumarstva, arheologije. Dela: „Flora Kraljevine Srbije“, „Ptice Srbije“, „Ribe Srbije“.

1894. – Rođen je ruski državnik Nikita Sergejevič Hruščov, šef sovjetske Komunističke partije od 1953. do 1964, upamćen po raskidu sa staljinističkom verzijom socijalizma, ali i po izuzetnoj revnosti u Ukrajini u vreme najcrnjeg staljinističkog terora. Od 1918. borio se u Crvenoj armiji tokom građanskog rata. Član Centralnog komiteta KP postao je 1934. šef Moskovskog komiteta 1935. prvi sekretar partije u Ukrajini 1938. član Politbiroa 1939. Organizovao je partizansku borbu u Ukrajini i bio član vojnih saveta nekoliko frontova u Drugom svetskom ratu. Posle smrti Staljina 1953. postao je prvi sekretar CK. Potpisao je 1955. Beogradsku i 1956. Moskovsku deklaraciju, kojima su normalizovani odnosi sa Jugoslavijom. Na 20. kongresu podneo je referat „O kultu ličnosti i njegovim posledicama“ i započeo proces destaljinizacije. Plenum CK smenio ga je u oktobru 1964. sa svih funkcija.

1916. – Rođena je cejlonska državnica Sirimavo Bandaranaike, koja je u julu 1960. postala predsednik vlade Cejlona (sadašnja Šri Lanka), prva žena u istoriji na tom položaju.

1919. – Umro je srpski pisac i publicista Svetozar Ćorović. Sa srpskim piscima Aleksom Šantićem i Jovanom Dučićem pokrenuo u Mostaru list „Zora“. Bio je među vodećim srpskim nacionalistima koji su se borili protiv okupatorskog austrougarskog režima u Bosni i Hercegovini. U Prvom svetskom ratu interniran je i potom mobilisan. Otpušten je pošto je oboleo i ubrzo je umro. U pripovetkama, dramama i romanima opisivao je život u Hercegovini. Dela: romani „Stojan Mutikaša“, „Ženidba Pere Karantana“, „Majčina Sultanija“, zbirke pripovedaka „U časovima odmora“, „Moji poznanici“, „Brđani“, drame „Zulumćar“, „On“, „Adam-beg“, „Ajša“.

1924. – Rođen je srpski vajar Jovan Kratohvil, profesor Univerziteta umetnosti u Beogradu, rektor od 1971. do 1973. Autor je niza spomenika, uključujući spomenike palim borcima na Majevici i u Zemunu, spomenik na Avali sovjetskim ratnim veteranima poginulim u avionskom udesu, spomen-kosturnicu u Sansepolkru u Italiji. Bio je vrhunski sportista u mladosti – pre Drugog svetskog rata prvak Jugoslavije u plivanju, a posle rata šampion države u streljaštvu i osvajač drugog mesta na svetskom streljačkom prvenstvu.

1929. – Rođen je Nikola Milošević, akademik, književnik, filozof, kritičar, publicista. Izvesno vreme bio je i narodni poslanik. Rođen je u Sarajevu, bio je profesor Teorije književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Od 1991. redovni je član SANU. Predvodio je Zadužbinu „Miloš Crnjanski“. Veoma plodan autor, uvek društveno aktivan. Glavna dela: „Antropološki eseji“, „Roman Miloša Crnjanskog“, „Negativan junak“, „Ideologija, psihologija i stvaralaštvo“, „Andrić i Krleža kao antipodi“, „Zidanica na pesku“,“Šta Lukač duguje Ničeu“, „Filozofija strukturalizma“, „Dostojevski kao mislilac“, „Marksizam i jezuitizam“, „Psihologija znanja“, „Antinomija marksističkih ideologija“ i „Pravoslavlje i demokratija“. Dobitnik je nagrade Beograda (Oktobarske) i nagrade „Isidora Sekulić“ 1982. (koju je odbio da primi).

1941. – Opunomoćenici Vrhovne komande vlade Kraljevine Jugoslavije, šef diplomatije Aleksandar Cincar-Marković i general Radivoje Janković, potpisali su, u zgradi negdašnjeg čehoslovačkog poslanstva u Beogradu, akt o kapitulaciji oružanih snaga Jugoslavije. Vojska je odvedena u zarobljeništvo (samo Srbi), a zemlja podeljena. Formirane su zločinačka Nezavisna država Hrvatska i Velika Albanija, a Nemačka, Italija, Mađarska i Bugarska, podelile su ostatak teritorije. Jugoslovenska ratna flota pripala je Italiji, izuzev jedne podmornice i dve motorne torpiljerke koje su umakle i razarača „Zagreb“ koji su uspeli da potope poručnici bojnog broda Milan Spasić i Sergej Mašera u Boki.

1944. – Britanska vlada je u Drugom svetskom ratu donela odluku o ograničenju diplomatskih veza stranih predstavnika – zabranjeno je odašiljanje i primanje šifrovanih poruka, a diplomatska pošta je otvarana i cenzurisana. To se nije odnosilo samo na predstavništva Sovjetskog Saveza, SAD i britanskih dominiona, osim Irske. Potez bez presedana u međunarodnom pravu i praksi povučen je radi očuvanja ratnih tajni, posebno otvaranja drugog fronta u Evropi. Mere su ukinute posle uspešnog iskrcavanja saveznika u Francuskoj u avgustu 1944.

1946. – Poslednji francuski vojnici napustili su Siriju, do tada francusku mandatnu teritoriju, koja je stekla nezavisnost.

1961. – Uz obilatu podršku SAD, kubanski kontrarevolucionari iskrcali su se u „Zaliv svinja“ u nameri da sruše vlast Fidela Kastra. Kubanske snage brzo su ih razbile, pa je predsedniku SAD Džonu Kenediju ostalo samo da prizna poraz i odgovornost svoje vlade. U trodnevnim borbama ubijeno je stotinak i zarobljeno više od 1.000 napadača.

1969. – Aleksander Dubček podneo je ostavku na položaj šefa Komunističke partije Čehoslovačke, na kojem ga je zamenio Gustav Husak.

1971. – Egipat, Sirija i Libija potpisali su ugovor o konfederaciji, ali je ta tvorevina ubrzo propala, poput drugih sličnih arapskih asocijacija.

1975. – „Crveni Kmeri“ su zauzeli glavni grad Kambodže Pnom Pen i odmah otpočeli teror nad sunarodnicima, tokom kojeg su – do vijetnamske okupacije Kambodže krajem decembra 1978. – pobili po nekim procenama između milion i dva miliona ljudi.

1977. – Žene su u Lihtenštajnu prvi put glasale.

1983. – Sa teritorije Indije uspešno je lansiran veštački satelit. Prvi indijski satelit izbačen je sovjetskom raketom u orbitu oko Zemlje sa kosmodroma Bajkonur 19. aprila 1975.

1989. – Poljski sindikat „Solidarnost“ legalizovan je posle sedmogodišnje zabrane.

1992. – Iz Pala je počelo emitovanje programa radio stanice Republike Srpske – Studija S. Prethodno su Radio Sarajevo zaposele muslimanske snage Alije Izetbegovića.

1993. – Umro je turski državnik Turgut Ozal, predsednik Turske od 1989.

1997. – Umro je izraelski državnik Haim Hercog, predsednik Izraela od 1983. do 1993. Završio je prava u Kembridžu i vojnu akademiju u Sendherstu, a u Drugom svetskom ratu borio se u britanskoj armiji. U Palestini se potom uključio u ilegalni pokret Hagana, a kad je 1948. osnovan Izrael postao je prvi šef vojne obaveštajne službe. Potom je bio komandant južne armijske oblasti i prvi vojni guverner Zapadne obale okupirane u ratu 1967. a od 1975. do 1978. izraelski ambasador u UN.

1999. – Održana je tradicionalna međunarodna maratonska trka u Beogradu uprkos bombardovanju Srbije (SRJ) od strane NATO. U glavnoj trci su uz domaće takmičare trčali i maratonci iz Rusije, Grčke, Makedonije, Bugarske, Rumunije, Republike Srpske, Nemačke i SAD. U trci rekreativaca pod sloganom „Trči iz zadovoljstva, ne od bombi“ učestvovalo je oko 15.000 ljudi.

2002. – Bivši gerilski vođa Ksanana Gusmao proglašen je pobednikom prvih predsedničkih izbora u Istočnom Timoru.

2003. – Umro je ruski filmski režiser Emil Lotjanu, autor klasičnih dela ruskog filma kao što su „Cigani lete u nebo“, „Moja nežna, umiljata zver“ i „Ana Pavlova“, posvećen jednoj od najvećih ruskih balerina. Za film „Cigani lete u nebo“ nagrađen je glavnom nagradom međunarodnog filmskog festivala u San Sebastijanu.

2004. – Novi vođa palestinskog pokreta Hamas, Abdel Aziz el Rantisi ubijen je u izraelskom helikopterskom napadu na njegovo vozilo. Rantisi je postao vođa pošto je mesec dana ranije, takođe u izraelskom helikopterskom napadu, ubijen osnivač i duhovni lider tog terorističkog islamističkog pokreta šeik Ahmed Jasin.

Izvor:RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 16, 04, 2012.