1955. – Umro je Albert Ajnštajn, najistaknutiji teoretičar fizike u 20. veku, tvorac teorije relativiteta, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1921.

Studirao je matematiku i fiziku na Politehnici u Cirihu, gde je dobio švajcarsko državljanstvo i oženio se srpskom matematičarkom Milevom Marić, čiji doprinos njegovom delu nije potpuno rasvetljen. Vanredni profesor u Cirihu je postao 1909. a 1914. direktor Kajzer-Vilhelmovog instituta u Berlinu i član Pruske akademije nauka, pa je ponovo primio nemačko državljanstvo. Iz Nemačke je emigrirao u SAD 1933. posle dolaska nacista na vlast. Među velikim imenima nauke bio je jedan od najupornijih u osudi rata i nacizma. Objavio je 1905. specijalnu, a 1916. opštu teoriju relativnosti. Objasnio je 1905. zakon fotoelektričnog efekta pomoću kvantne teorije. Razvio je teoriju fizičkog polja, tražeći vezu među gravitacionim i elektromagnetnim poljima. Rasprave o osnovanosti teorije relativiteta još nisu zaključene, ali je nesumnjivo da je njegov naučni rad izmenio predstavu o svetu i vasioni i postavio temelj novih nauka. Dela: „Osnovi opšte teorije relativnosti“, „O specijalnoj i opštoj teoriji relativnosti“, „Značenje relativnosti“, „Teorija Braunovih kretanja“, „Elektrodinamika tela u kretanju“, „Evolucija fizike“, „Moja slika sveta“, „Ideje i mišljenja“.

Danas je sreda, 18. april, 109. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 257 dana.

1480. – Rođena je italijanska vojvotkinja Lukrecija Bordžija, mecena umetnika i naučnika u vreme italijanske renesanse, vanbračna ćerka pape Aleksandra VI. Često je optuživana za krajnji nemoral, a zapravo se njome u političkim igrama služio njen otac, triput je udajući – prvi put za grofa od Pezara Đovanija Sforcu, drugi put za Alfonsa Aragonskog, koga je ubio njen brat Čezare, a treći put za grofa od Ferare Alfonsa I d'Estea. Na dvoru u Ferari okupljala je mnoge umetnike i naučnike, uključujući Ticijana Večelija, Ludovika Ariosta i Pjetra Bemba.

1797. – Rođen je francuski državnik i istoričar Luj Adolf Tjer, osnivač i prvi predsednik Treće republike od 1871. do 1873. Kao šef versajske vlade 1871. u krvi je ugušio Parisku komunu. Dela: „Istorija Francuske revolucije“, „Istorija konzulstva i carstva“.

1820. – Rođen je austrijski kompozitor i dirigent Franc fon Supe, autor više popularnih opereta. Dela: operete „Laka konjica“, „Bokačo“, „Lepa Galateja“, „Fatinica“.

1867. – Turci su predali ključeve Beograda i drugih gradova srpskom knezu Mihailu Obrenoviću, što je bio završni čin u dugom procesu političkog oslobađanja tadašnje Kneževine Srbije od turske vlasti. U prisustvu srpskih i turskih izaslanika pročitan je carski ferman na srpskom i turskom jeziku, na bedem je podignuta srpska zastava i ispaljena salva iz 21 topa, a poslednji turski zapovednik Riza paša predao je ključeve knezu Mihailu, koji je potom trijumfalno ujahao u Kalemegdansku tvrđavu. U toku ceremonije, kapetan Svetozar Garašanin zamenio je turske stražare na tvrđavi srpskim vojnicima. Konačno formalno međunarodno priznanje Srbija je dobila na Berlinskom kongresu 1878.

1872. – Rođena je srpska slikarka Beta Vukanović, koja je tokom 80 godina naslikala impozantan broj ulja, akvarela, crteža i kao pedagog uticala je na generacije srpskih slikara. Na studijama slikarstva u Minhenu upoznala je budućeg supruga Ristu Vukanovića, takođe slikara. S njim je 1898. došla u Beograd kojem je ostala privržena do kraja života i s velikom predanošću je učestvovala u umetničkom životu Srbije. Zaslugom tog umetničkog para Beograd je dobio slikarsku školu, koja je prerasla u Umetničku školu. Jedan je od osnivača „Lade“ i „Cvijete Zuzorić“ – društva srpskih umetnika, slikara i vajara i začetnik za ono doba relativno smele karikature. Isprva je slikala u maniru impresionista, ali se docnije približila čvršćoj realističkoj formi.

1906. – U zemljotresu u San Francisku poginulo je više od 1.000 ljudi, sa zemljom su sravnjene mnoge četvrti grada koji je tada imao 400.000 stanovnika, a oko 200.000 ljudi ostalo je bez doma.

1922. – Umro je srpski pisac i političar Svetomir Nikolajević, profesor Velike škole, član Srpske kraljevske akademije, predsednik vlade Srbije, ministar unutrašnjih dela i jedan od osnivača Radikalne stranke. Studirao je istoriju na Velikoj školi u Beogradu i na više evropskih univerziteta. Znatno je uticao na srpsku književnost u drugoj polovini 19. veka. Napisao je veliki broj studija, kritika, članaka i eseja, od kojih su mnogi objavljeni u dve sveske pod naslovom „Listići iz književnosti“.

1927. – Rođen je Semjuel Hantington, američki politikolog. Harvardski profesor, postao je poznat po teoriji „Sukoba civilizacija“ prvobitno publikovanoj u poznatom časopisu „Forin afers“ (Foreign afairs) i docnije u istoimenoj knjizi. Iako njegova teorija nije bila ni nova ni originalna predstavljena je kao pravo otkriće u tadašnjim okolnostima. U vreme predsednika Kartera 1977/8. radio je kao kao koordinator planiranja za Nacionalni savet bezbednosti SAD.

1936. – Umro je italijanski kompozitor Otorino Respigi, đak Nikolaja Rimskog-Korsakova, koji je stvarao dela raskošnih orkestarskih boja, uglavnom u impresionističkom maniru. Dela: „Gregorijanski koncert“ za violinu i orkestar, simfonijske poeme „Rimske pinije“, „Rimske fontane“, „Rimski praznici“, opere.

1942. – Američki avioni su u Drugom svetskom ratu prvi put bombardovali Tokio, Jokohamu i Nagoju. Šteta od bombardovanja nije bila velika, ali šok među Japancima jeste, jer ih je propaganda stalno uveravala da je nebo nad Japanom „apsolutno bezbedno“.

1946. – Zvanično je raspušteno Društvo naroda, bila je to preteča Ujedinjenih nacija, nastala na sličnim osnovama, ali se nije pokazala efikasnom.

1951. – U Parizu su Belgija, Zapadna Nemačka, Italija, Luksemburg, Francuska i Holandija potpisale ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik, prethodnice sadašnje Evropske unije.

1954. – Gamal Abdel Naser, jedan od vođa udara kojim je 1953. svrgnut kralj Faruk I, postao je predsednik vlade Egipta.

1955. – U indonežanskom gradu Bandung počela je afroazijska konferencija 29 zemalja, na kojoj su potvrđeni principi dekolonizacije i stvaranja asocijacije zemalja „trećeg sveta“ kao alternative blokovima.

1976. – Oko 40.000 izraelskih demonstranata umarširalo je u okupiranu Zapadnu obalu, zahtevajući da Izrael pripoji tu teritoriju.

1980. – Južna Rodezija je pod nazivom Zimbabve postala 50. nezavisna zemlja Afrike.

1982. – Na dvogodišnjicu sticanja nezavisnosti Zimbabvea, glavni grad Solzberi je preimenovan u Harare.

1983. – U eksploziji bombe koju su islamski teroristi aktivirali u ambasadi SAD u Bejrutu, najmanje 63 ljudi je poginulo.

1988. – Ratni brodovi SAD uništili su dve iranske naftne platforme na moru i napali dve iranske fregate, u znak odmazde za napad u kojem su Iranci oštetili američku fregatu.

1993. – Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je rezoluciju 820 o hermetičkom stezanju obruča ekonomskih sankcija oko SRJ, ukoliko Srbi u Bosni do 26. aprila ne potpišu Vens- Ovenov mirovni plan. Rezolucija je izglasana na inicijativu Francuske, Velike Britanije i nesvrstanih zemalja. U njoj nije bilo novih kaznenih mera, ali je do krajnosti pooštrena primena svih do tada usvojenih sankcija, najtežih u istoriji UN: zabrana svake trgovine i tranzita robe, zamrzavanje svih finansijskih fondova, presecanje rečnih i morskih puteva. Iz mera blokade izuzete su samo telekomunikacije, pošta i pravne transakcije.

1994. – Inostrane humanitarne organizacije su saopštile da su etnički masakri pripadnika većinskog plemena Hutu i manjinskih Tutsija – tokom kojih je pobijeno oko milion ljudi – zahvatili celu teritoriju Ruande.

1996. – Više od 100 libanskih izbeglica poginulo je kad je izraelska artiljerija otvorila vatru na bazu mirovnih snaga Ujedinjenih nacija gde su potražili sklonište.

1996. – Islamski teroristi otvorili su u Kairu vatru na turistički autobus i ubili 18 grčkih turista.

1999. – NATO je drugi put za tri dana bombardovao hemijsku industriju „Prva iskra“ u Bariču kod Beograda – iz koje je uklonjen deo opasnih hemikalija, ali je ostalo dosta fluorovodonične kiseline, koju je veoma teško transportovati – ignorišući opasnost izazivanja ekološke katastrofe velikih razmera.

1999. – Ministar inostranih poslova Savezne Republike Jugoslavije Živadin Jovanović potvrdio je da je SRJ prekinula diplomatske odnose sa Albanijom, objasnivši da je ta odluka „formalna“ budući da dve susedne zemlje već duže i nemaju nikakve odnose. Pritom je optužio Albaniju da se sa njene teritorije ubacuju terorističke grupe i izvode napadi na SRJ (Srbiju).

2000. – Komandu nad snagama Kfora preuzeo je Evrokorpus – vojna organizacija Belgije, Luksemburga, Nemačke, Francuske i Španije – a komandant Kfora je, umesto nemačkog generala Klausa Rajnharta, postao španski general Huan Ortunjo, koji je naglasio da su vojne snage na Kosovu i Metohiji i dalje pod vođstvom NATO.

2002. – Umro je norveški istraživač i antropolog Tor Hejerdal koji je 1947. godine za 101 dan preplovio Tihi okean od Kaljaoa u Peruu do Rarorije u Polineziji na drvenom splavu „Kon-Tiki“, izgrađenom prema nacrtima iz doba Inka. Time je dokazao da su peruanski Indijanci mogli da nasele ostrva u Polineziji. Knjiga o putovanju dugom 8.000 kilometara prevedena je na 67 jezika. Uspeo je 1970. da preplovi Atlantski okean između Maroka i Barbadosa na splavu od papirusa, želeći da dokaže da su drevne mediteranske civilizacije bile u stanju do dopru do američkog kontinenta.

2002. – Bivši kralj Muhamed Zahir Šah vratio se u avganistansku prestonicu Kabul posle 29 godina izbeglištva.

2004. – Novi španski predsednik vlade, socijalista Hose Luis Rodrigez Sapatero izdao je naređenje o povlačenju oko 1.400 španskih vojnika iz Iraka.

2007. – Najmanje 32 radnika su poginula u jednoj čeličani na severoistoku Kine, kada je pukla velika posuda u kojoj se nalazilo 30 tona tečnog metala. Nesreća se dogodila u gradu Tielingu u provinciji Liaoning.

2007. – U četiri odvojena samoubilačka napada u Bagdadu ubijeno je najmanje 178 ljudi i blizu 240 je ranjeno.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 17, 04, 2012.