Rođen je ruski hemičar Dmitrij Ivanovič Mendeljejev, otac moderne hemije, koji se među najistaknutije naučnike svih vremena uvrstio otkrićem opšteg zakona o periodičnosti hemijskih svojstava, prema kojem su svojstva hemijskih elemenata periodično zavisna od njihove atomske težine.

Na osnovu tog zakona formulisao je Periodični sistem elemenata koji mu je omogućio da predvidi svojstva niza kasnije otkrivenih elemenata. Periodični sistem elemenata postao je osnova moderne nauke o strukturi materije. Njegova knjiga „Osnovi hemije“ prevedena je na mnoge jezike, a u oko 500 radova obrađivao je sva područja hemije, pitanja fizike, mineralogije, filozofije, pedagogije, čak i slikarstva. Proučavao je razvoj industrije u Rusiji, naročito uglja, nafte i metala, prvi je preporučio podzemnu gasifikaciju uglja i hemijsku preradu nafte (sadašnja petrohemija). Bio je član Srpske kraljevske akademije.

Danas je sreda, 8. februar, 39. dan 2012. Do kraja godine ima 327 dana.

1587. – Pogubljena je škotska kraljica Meri Stjuart, koja je prethodno 19 godina provela u zatvoru, pod optužbom za kovanje zavere protiv engleske kraljice Elizabete I. Zbog nepopularne rimokatoličke politike koju je pokušala da nametne protestantskoj Škotskoj, 1568. morala je da pobegne u Englesku. Na suđenju održanom prema nalogu Elizabete I osuđena je na smrt.

1676. – Umro je ruski car Aleksej Mihajlovič Romanov, otac Petra Velikog. Na vlast je došao 1645. Ugušio je bunu seljaka i donskih kozaka pod Stenjkom Razinom. Podržao je ustanak ruskih kozaka u Ukrajini koji je protiv poljske vlasti predvodio zaporoški hetman Bogdan Hmeljnicki i potom je u ratu od 1654. do 1667. potukao poljsku vojsku i pripojio Ukrajinu do reke Dnjepar, uključujući grad Kijev, staru prestonicu Kijevske Rusije. Učvrstio je centralnu vlast, pripojio istočne delove Sibira i razvio trgovinu sa Kinom, Persijom i evropskim zemljama.

1724. – Petar Veliki potpisao je ukaz o osnivanju i ustrojstvu Ruske akademije nauka. Novoosnovana Akademija postala je ubrzo najviše telo ruske nauke i kulture.

1725. – Umro je ruski car Petar I Aleksejevič Romanov, poznat kao Petar Veliki. Učinio je rusku državu svetskom silom prvog reda. Proglašen je carem kao dete 1682. a vlast je preuzeo 1689. uklonivši regenta, polusestru Sofiju. Zapadnu Evropu je proputovao 1697. i 1698. Sproveo je dalekosežne reforme, izvodeći Rusiju iz zaostalosti. Umesto stare vojske – strelaca, čiju je pobunu ugušio, uveo je modernu stajaću vojsku. Izgradio je snažnu flotu, osnovao Akademiju nauka, pokrenuo prve novine, reformisao kalendar, suzbijao štetne običaje nasleđene iz srednjeg veka i od Mongola, pomagao razvoj privrede otvarajući rudnike i manufakture. Reorganizovao je državnu upravu i uveo je admistrativnu podelu Rusiju na gubernije. Bio je uspešan ratni zapovednik – dva puta je s uspehom ratovao protiv Osmanskog carstva, tukao je Švedsku, koja je tada važila za vojnu silu prvog reda. Mirom u Ništadu 1721. osigurao je izlaz Rusije na Baltičko more, gde je na obali Ingermanlanda, na ušću Neve 1703. podigao novu prestonicu Sankt Peterburg (Srbi su taj grad tradicionalno nazivali Petrograd). Pobedom nad Persijom obezbedio je izlaz na zapadne i južne obale Kaspijskog mora.

1805. – Rođen je francuski revolucionar Luj Ogist Blanki, osnivač i član tajnih revolucionarnih udruženja. Dva puta je osuđivan na smrt. Nazivali su ga „Okovani Prometej“ jer je u tamnicama proveo 36 godina i pet meseci. Konspirativan rad, zavereničke grupe i oružani ustanak smatrao je jedinom taktikom proletarijata. Diktaturu proletarijata zamišljao je kao diktaturu male grupe profesionalnih revolucionara.

1819. – Rođen je engleski pisac i kritičar Džon Raskin, koji je smatrao da umetnost zavisi od društvenih prilika te da samo zdrav narod može da stvara velika umetnička dela, pošto bi ona trebalo da bude izraz snage celog naroda a ne povlastica pojedinaca. Zalagao se za obrazovanje najširih slojeva i napadao ekonomska i politička shvatanja utilitarista. Dela: o umetnosti – „Moderni slikari“, „Kamenje Venecije“, „Dve staze“, o društvenim i ekonomskim problemima „Do poslednjeg“, „Sezam i ljiljani“, „Krošnja divlje masline“, „Munera Pulveris“.

1828. – Rođen je francuski pisac Žil Vern, autor naučno-fantastičnih dela koja su često imala i vizionarsku notu. Napisao je 57 romana i mnogi su poslužili kao predložak za filmove. Dela: romani „Put oko sveta za 80 dana“, „20.000 milja pod morem“, „Put na Mesec“, „Put u središte Zemlje“, „Carev glasnik“, „Pet nedelja u balonu“.

1861. – Južne države SAD: Južna Karolina, Alabama, Luizijana, Misisipi, Teksas, Florida i Džordžija, odvojile su se od Unije i osnovale Konfederaciju država Amerike. Te države su se protivile oslobađanju crnih robova, ali i sve jačem ekonomskom uticaju industrijski razvijenog severa. Konfederaciji su se kasnije priključili Arkanzas, Virdžinija Severna Karolina i Tenesi. To je izazvalo Američki građanski rat, završen 1865. kapitulacijom Konfederacije (južnih država).

1878. – Rođen je jevrejski pisac i filozof Martin Buber, koji je najviše bio zaokupljen književnim i filozofskim nasleđem hasidizma, verske grupacije Jevreja nastale u Poljskoj početkom 18. veka. Napisao je i više značajnih dela o istoriji jevrejske kulture. Pisao je na nemačkom i za pripovetke je uzimao motive iz folklora poljskih Jevreja. Sa Francom Rozencvajgom preveo je na savremeni nemački jezik „Stari zavet“. Pred nacistima je 1938. pobegao iz rodne Austrije u Palestinu i postao jedan od prvih profesora Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu. Zalagao se za zajedničku jevrejsko-arapsku državu. Dela: „Priče rabi Nahmana“, „Ja i ti“, „Hasidske priče“, „Gog i Magog“, „Slike o dobru i zlu“, „Mojsije“, „Susreti“.

1894. – Rođen je američki filmski režiser King Volis Vidor, čiji nemi film „Gomila“ filmska kritika smatra jednim od remek dela svetske kinematografije. Veliki uspeh postigao je i filmom „Haleluja“ u kojem su glavne uloge igrali crnci. Ostali filmovi: „Velika parada“, „Hleb naš nasušni“, „Citadela“, „Dvoboj na suncu“, „Rat i mir“.

1904. – Japan je bez objave rata napao rusku flotu u Port Arturu, čime je počeo Rusko-japanski rat. Rusija se pokazala nemoćnom da se odupre borbenosti Japanaca. Pomorski poraz kod Cušime, revolucija koja je tada izbila u Petrogradu i pritisak Britanije, SAD i Francuske, primorali su je da 1905. mirom u Portsmautu preda Japanu južnu polovinu ostrva Sahalin, Kurilska ostrva i Port Artur sa okolinom. Prihvaćeno je i povlačenje iz Mandžurije i priznata je vlast Japana nad Korejom.

1917. – Započeo je dvodnevni zbor ustaničkih četa u selu Obilić u Pustoj Reci u Toplici, na jugu današnje centralne Srbije, na kojem je odlučeno da se podigne ustanak protiv bugarskih okupatora. Odluka za ustanak doneta je nakon što su bugarske okupacione vlasti započele nasilnu mobilizaciju srpskih mladića. Do kraja februara 1917. stvorena je velika slobodna teritorija sa središtem u Toplici. Ustanička vojska imala je oko 12.000 pripadnika, ali je Toplički ustanak osuđen na propast pošto je izostala očekivana pomoć sa Solunskog fronta. Bugari su prilikom gušenja ustanka, uz užasna zverstva, ubili oko 20.000 ljudi, mahom civila, uključujući mnoštvo žena i dece.

1920. – Rođena je američka filmska glumica Lana Tarner, jedna od najsjajnijih zvezda Holivuda pedesetih godina 20. veka. Filmovi: „Oni neće zaboraviti“, „Ljubav je snašla Endija Hardija“, „Dr Džekil i Mr Hajd“, „Poštar uvek zvoni dvaput“, „Kas Timberlan“, „Gradić Pejton“, „Imitacija života“, „Ljubav ima mnogo lica“, „Monsunske kiše“.

1921. – Umro je ruski revolucionar, Petar Aleksejevič Kropotkin. Iako plemićkog porekla, bio je teoretičar anarhizma. Naučni rad napustio je 1871. i od tada je veći deo života proveo u zapadnoj Evropi, gde je takođe proganjan. Dela: „Uzajamna pomoć“, „Velika Francuska revolucija“, „Zapisi revolucionara“.

1924. – Gasna komora je prvi put upotrebljena za izvršenje smrtne kazne prilikom pogubljenja Gija Džoa u američkoj državi Nevada.

1925. – Rođen je američki filmski glumac Džek Lemon, pođednako sjajan u dramskim i komičnim ulogama. Filmovi: „Mister Roberts“ (Oskar), „Neki to vole vruće“, „Apartman“, „Spasite tigra“ (Oskar), „Zatočenik Druge avenije“, „Naslovna strana“, „Kineski sindrom“, „Nestao“.

1931. – Rođen je američki filmski glumac Džejms Bajron, poznat kao Džejms Din, simbol uznemirene i pobunjene mladosti posle Drugog svetskog rata. Tragičan kraj u automobilskoj nesreći 1955. u 24. godini doprineo da njegovo ime preraste u svojevrstan mit. Filmovi: „Istočno od raja“, „Buntovnik bez razloga“, „Div“.

1935. – Umro je nemački slikar i grafičar Maks Liberman, najznačajniji predstavnik nemačkog impresionizma. U početku je realistički obrađivao sentimentalne scene, a kasnije se priklonio nazorima francuskih impresionista, što je posebno uočljivo u slikama pejzaža.

1937. – Trupe generala Franciska Franka zauzele su Malagu u Španskom građanskom ratu, uz pomoć 15.000 italijanskih vojnika.

1943. – Sovjetska armija oslobodila je u Drugom svetskom ratu grad Kursk koji su Nemci okupirali 1941.

1950. – Američki biznismen Fran Maknamara pustio je u opticaj prvu kreditnu karticu, napravljenu od kartona, s natpisom „Dajners klub“. U tadašnju Jugoslaviju kartice su stigle 1969. Prema procenama kreditne kartice se u savremenom svetu upotrebljavaju čak 25 puta svake sekunde.

1955. – Sovjetski predsednik vlade Georgij Maljenkov prinuđen je da podnese ostavku, a na položaju predsednika vlade nasledio ga je Nikolaj Bulganjin.

1963. – Predsednik Iraka general Abdul Karim Kasem svrgnut je državnim udarom i streljan, a novi šef države postao je pukovnik Abdul Salem Muhamed Aref.

1975. – Sovjetski i američki kosmonauti počeli su zajedničke pripreme za letove „Sojuz-Apolo“.

1984. – U Sarajevu su otvorene 14. zimske Olimpijske igre – prve u Jugoslaviji, na njima su učestvovali sportisti iz 49 država.

1989. – U blizini portugalskog arhipelaga Azori, u Atlantiku, pao je američki putnički avion sa italijanskim turistima i poginulo je svih 144 ljudi u letelici.

1993. – Posle sudara s vojnim avionom tipa „Suhoj“ blizu Teherana, srušio se iranski putnički avion „Tupoljev“ i u nesreći su poginula sva 132 putnika i člana posade, pilot i kopilot vojnog aviona.

1993. – Rešenjem Ministarstva kulture Srbije obnovljen je rad Zadužbine kralja Petra I Karađorđevića na Oplencu, u Topoli. Zadužbinu je kralj Petar I osnovao 1914. ali je ona posle Drugog svetskog rata ugašena oduzimanjem celokupne imovine Karađorđevića. Zadužbina obuhvata 163 hektara, sa vinskim podrumom, vinogradima i parkovima, crkvu Svetog Đorđa sa mauzolejom, hotel, bolnicu i stari Karađorđev grad. U međuratnom periodu vina iz vinograda Karađorđevića na Oplencu, imala su izuzetan ugled u svetu.

1994. – Dve grupe „ljudi iz čamaca“ dospele su do obale SAD, ali su odlukom američkih vlasti izbeglice imale različit tretman: Kubanci su prihvaćeni a Haićani su morali da se vrate.

1997. – U glavnom gradu Albanije Tirani, policija je pribegla sili nad hiljadama demonstranata protiv vlade koja je omogućila poslovanje privatnih štedionica prema „piramidalnoj šemi“, čiji je slom odneo životne ušteđevine desetina hiljada građana te zemlje.

2004. – Princ Čarls doputovao je u Iran, kao prvi član britanske kraljevske porodice koji je posetio tu zemlju od islamske revolucije 1979.

2005. – Izraelski predsednik vlade Arijel Šaron i palestinski predsednik Mahmud Abas proglasili su, nakon razgovora u Egiptu, prekid vatre između Izraela i Palestinaca.

2006. – U Sarajevu su spaljene danska i norveška zastava, tokom protesta zbog objavljivanja uvredljivih karikatura proroka Muhameda u medijima pojedinih zapadnoevropskih zemalja.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 07, 02, 2012.