Na današnji dan 1881. godine umro je ruski pisac Fjodor Mihajlovič Dostojevski. Jedan od najbitnijih stvaralaca u istoriji književnosti.
Hapšen je kao učesnik utopijsko-socijalističkog kružooka Mihaila Petraševskog-Butaševiča zbog revolucionarnih planova i osuđen na smrt 1849. ali je kazna zamenjena progonstvom u Sibir, gde je proveo 10 godina (4 zatočen). Njegova rana dela („Bedni ljudi“, „Poniženi i uvređeni“) inspirisana su socijalnim tragedijama malih ljudi. Osnovne odlike njegove literature – psihološke analize, traganje za korenima ljudske tragike, fenomen religioznosti – glavna su preokupacija njegovih dela. Veoma je uticao na svetsku literaturu. Ostala dela: „Zločin i kazna“, „Braća Karamazovi“, „Zli dusi“, „Mladić“, „Kockar“, „Idiot“, „Dvojnik“, „Bele noći“, „Netočka Nezvanova“, „Zapisi iz mrtvog doma“, „Selo Stepančikovo i njegovi žitelji“, „Ujkin san“, publicistika „Piščev dnevnik“, „Politički zapisi“.
Danas je četvrtak, 9. februar, 40. dan 2012. Do kraja godine ima 326 dana.
1540. – U Rudaj Fildsu kod Čestera u Engleskoj održana je prva zabeležena konjska trka.
1849. – Italijanski revolucionar Đuzepe Macini proglasio je Rim republikom.
1861. – Džeferson Dejvis izabran je za predsednika, a Aleksander Stivns za potpredsednika Konfederalnih država Amerike (južne države otcepljene od SAD).
1873. – Rođen je srpski istoričar Jovan Radonić, član Srpske kraljevske akademije. Gimnaziju je završio u Novom Sadu, studirao je u Beču kod Jagića i Jirečeka. Nakon doktorata 1896. radio je kao nastavnik srpske gimnazije u Carigradu i u carigradskom Ruskom arheološkom institutu. Bio je i bibliotekar Matice srpske a od 1905. profesor je univerziteta u Beogradu. Od 1937. do 1944. je generalni sekretar Srpske kraljevske akademije. U međuratnom periodu izvesno vreme je i narodni poslanik. Dela: „Grof Đorđe Branković i njegovo vreme“, preveo je i dopunio Jirečekovu Istoriju Srba, kojoj je pripojio i Jirečekovo delo „Država i društvo u srednjevekovnoj Srbiji“. Priredio je zbirku građe: „Dubrovačka akta i povelje“.
1874. – Umro je francuski istoričar i pisac Žil Mišle, izuzetan stilista, autor niza istorijskih, filozofskih i lirskih spisa. Bio je protivnik monarhije, crkvene hijerarhije i komunizma, a s naklonošću je pisao o buržoaskim revolucijama. Dela: „Istorija Francuske“, „Istorija Francuske revolucije“, „Istorija XIX veka“ , „Planina“, „Ptica“.
1891. – Rođen je italijanski političar Pjetro Sandro Neni, vođa italijanskih socijalista. Učestvovao je u Španskom građanskom ratu i bio je član Komiteta za odbranu Madrida i politički komesar divizije. U Drugom svetskom ratu u Francuskoj uhapsio ga je Gestapo. Odmah po oslobođenju zemlje postao je generalni sekretar Socijalističke partije Italije, a 1945. predsednik. Bio je potpredsednik u prvoj posleratnoj vladi, nekoliko meseci i šef diplomatije, a 1963. potpredsednik u vladi levog centra. Dela: „Istorija četiri godine 1919-1922“, „Šest godina građanskog rata u Italiji“, „Istorija klasne borbe u Italiji“, „Zločin fašizma u Africi 1936.“.
1909. – Francuska i Nemačka postigle su sporazum o Maroku, kojim je Berlin priznao posebne interese Pariza u toj severnoafričkoj zemlji, u zamenu za ekonomske koncesije.
1923. – Osnovana je sovjetska državna vazduhoplovna kompanije „Dobrolet“, preimenovana 1932. u „Aeroflot“.
1934. – U Atini su Grčka, Rumunija, Turska i Kraljevina Jugoslavija potpisale Balkanski pakt radi očuvanja teritorijalnog poretka na Balkanu, suočenog s revizionističkom politikom zemalja poraženih u Prvom svetskom ratu, posebno Bugarske i Mađarske, koje je podržavala Italija. Pakt se raspao pod pritiskom Nemačke i praktično je rasturen pre izbijanja Drugog svetskog rata.
1941. – Nemački Afrički korpus generala Ervina Romela prešao je iz Italije u severnu Afriku, što je bio uvod u teške borbe na Afričkom frontu u Drugom svetskom ratu, okončane 1943. pobedom savezničkih snaga u kojima su glavninu činile trupe iz britanskih kolonija.
1942. – Na francuskom putničkom brodu „Normandija“ – tada najvećem i najelegantnijem u svetu u svojoj kategoriji – izbio je požar, posle čega je brod potonuo u njujorškoj luci.
1943. – Počela je „Bitka za ranjenike“ – protivnapad partizanskih jedinica protiv združenih nemačkih, italijanskih i hrvatskih snaga na Neretvi. Do 26. februara razbijene su italijanske i hrvatske snage u dolinama Neretve, Rame i Drežnice. Početkom marta odbačene su nemačke trupe i oko 3.500 ranjenika prebačeno je na levu obalu Neretve.
1943. – Teške borbe za pacifičko ostrvo Gvadalkanal okončane su u Drugom svetskom ratu pobedom američkih snaga nad japanskom armijom, čime su raspršeni snovi Tokija o zauzimanju Australije.
1957. – Umro je mađarski regent admiral Mikloš Horti de Nađbanja, koji je od 1920. do 1944. vladao sa zvaničnom titulom „kraljevski regent Mađarske“. Mađarsku je uveo u Drugi svetski rat na strani Nemačke i učestvovao je u rasparčavanju Kraljevine Jugoslavije. Njegove trupe izvršile su neke masovne zločine, najviše na jugu Bačke u Šajkaškoj i u Novom Sadu, nad srpskim civilima. Kao admiral, pred kraj Prvog svetskog rata postao je komandant austrougarske flote i 1918. je ugušio pobunu mornara u Boki Kotorskoj, a 1919. u Mađarskoj je predvodio gušenje komunističke pobune, koju je vodio Bela Kun. Posle drugog svetskog rata utočište mu je pružila Salazarova Portugalija, gde je i umro. Jugoslavija ga je proglasila ratnim zločincem, ali nikada nije izveden na sud.
1962. – Jamajka je postala nezavisna država u okviru britanskog Komonvelta.
1971. – U zemljotresu u oblasti američkog grada Los Anđeles poginulo je najmanje 58 ljudi.
1977. – Umro je ruski konstruktor aviona Sergej Vladimirovič Iljušin, koji je tokom tri decenije konstruisao više od 50 tipova aviona. Posebno je poznat po oklopnom jurišnom avionu „Il-2“ za potrebe sovjetskog ratnog vazduhoplovstva u Drugom svetskom ratu i putničkim avionima konstruisanim posle rata („Il-12“, „Il-18“, „Il-62“, „Il-86“).
1977. – Sovjetski Savez i Španija su uspostavili pune diplomatske odnose.
1984. – Umro je Jurij Vladimirovič Andropov, šef sovjetske države i vladajuće Komunističke partije, koji je od 1967. do 1982. bio predsednik Komiteta državne bezbednosti (KGB). Za generalnog sekretara partije je izabran u novembru 1982. posle smrti Leonida Brežnjeva, a za predsednika Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Sovjetskog Saveza u junu 1983.
1991. – Na referendumu u Litvaniji, iz kojeg su bili isključeni građani ruske nacionalnosti, više od 90 odsto birača te baltičke zemlje glasalo je za otcepljenje od Sovjetskog Saveza.
1994. – Lider Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat i šef izraelske diplomatije Šimon Peres postigli su sporazum o bezbednosnim pitanjima koja su kočila mirovni sporazum PLO i Izraela.
1996. – U snažnoj eksploziji koju je podmetnula teroristička IRA – čime je posle 17 meseci prekinuto primirje – u Londonu je poginulo dvoje ljudi a oko 100 je ranjeno.
1999. – Kina je prekinula diplomatske odnose sa Bivšom Jugoslovenskom Republikom Makedonijom zbog odluke vlade u Skoplju da uspostavi diplomatske odnose sa Tajvanom.
2003. – Papa Jovan Pavle II uputio je dramatični apel protiv američke invazije na Irak, a potom je uputio i ličnog izaslanika u mirovnu misiju u Bagdad. SAD su docnije, bez odobrenja Ujedinjenih nacija, napale, i okupirale, tu arapsku zemlju, pod izgovorom da režim Sadama Huseina ima oružje za masovno uništenje, što se ispostavilo kao neistina.
2005. – Umro je srpski televizijski i radijski novinar i voditelj Milovan Ilić „Minimaks“, autor emisija „Sutra je petak, „Tačno u podne“, „Od glave do pete“, „Minimaksovizija“, „Nedelja kod Minimaksa“. Autor je nekoliko knjiga aforizama i pesama, kao i mnogobrojnih kolumni u raznim listovima.
2008. – Turska skupština usvojila je, velikom većinom, ustavne promene kojima se ukida zabrana nošenja feredža na državnim univerzitetima. Na taj način prekinuta je tradicija strogog sekularizma koju je u tursku politiku odlučno uveo Kemal Ataturk. Obraćajući se poslanicima nakon završetka glasanja, predsednik turske skupštine Koksal Toplan naglasio je da je to čin „za dobro Turske u duhu tolerancije i pomirenja“.
Izvor: RTV/Tanjug
Autor: Redakcija
Datum: 08, 02, 2012.