Na današnji dan 1878. godine rođen je srpski pisac Vasa Stajić, filozof, istoričar, istaknuti srpski kulturni i nacionalni radnik. Bio je predsednik Matice srpske i izdavač više časopisa.

Studirao je prava, a potom filozofiju u Budimpešti, Parizu i Lajpcigu, a diplomirao je 1902. u Budimpešti. Predvodio je Reformistički srpski nacionalni pokret mlade vojvođanske inteligencije. Izdavao je časopise „Novi Srbin“ i „Prosveta“. Izvesno vreme bio je sekretar Matice srpske i urednik „Letopisa“ (1921. i 1936.). Napisao je preko 20 knjiga od kojih su najpoznatije „Novosadske biografije“ i „Velikokikindski dištrikt“. Autor je i preko 100 naučno-stručnih rasprava. Posle Drugog svetskog rata izabran je za doživotnog predsednika Matice srpske. Objavio je više knjiga arhivske građe iz istorije Novog Sada kao i monografije o Svetozaru Miletiću i Jovanu Jovanoviću Zmaju. Jedan je od osnivača, 1923. Novosadske podružnice Srpskog planinarskog društva, koja 1924. postaje Planinarsko društvo Fruška gora. Dosledno se, čitavog života, zalagao za svakovrsnu saradnju Srba i Mađara.

Danas je pertak, 10. februar, 41. dan 2012. Do kraja godine ima 325 dana.

1258. – Tamerlan je zauzeo Bagdad. Mongoli su tada razorili drevni grad i ubijeno je oko 10.000 žitelja.

1755. – Umro je francuski politički mislilac Šarl Monteskje, s Volterom, Rusoom i Denijem Didroom vesnik Francuske revolucije. U alegoriji „Persijska pisma“ naslikao je francusko društvo 18. veka kao istočnjačku despotiju, a u najznačajnijem delu „Duh zakona“ razvio je teoriju o podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku – koja je postala temelj modernih političkih koncepata.

1763. – Završen je Sedmogodišnji rat, potpisivanjem mira u Parizu, prema čijim se odredbama Francuska gotovo sasvim povukla iz Indije a Velikoj Britaniji je prepustila i Kanadu i teritorije istočno od Misisipija i Floride. Španija je dobila Luizijanu i Kubu, a Pruska je zadržala Šleziju, koju je otela od Austrije.

1837. – Umro je (poginuo u dvoboju) ruski pisac Aleksandar Sergejevič Puškin, začetnik ruskog realizma i jedan od najvećih liričara svetske književnosti. Umro je od posledica ranjavanja dva dana ranije u dvoboju s jednim francuskim avanturistom. Poreklom iz stare, ali osiromašene plemićke porodice, pesnik buntovnog duha, često na udaru cenzora, zbog čega je bio prognan iz prestonice na jug Rusije. Nasilnoj smrti pesnika u 38. godini života prethodile su spletke najviših krugova ruskog društva. Dela: romani u stihovima „Evgenije Onjegin“, „Grof Nulin“, „Kućica u Kolomni“, drame „Boris Godunov“, „Rusalka“, prozna dela „Pikova dama“, „Kapetanova kći“, „Egipatske noći“, „Pripovetke pokojnog Ivana Petroviča Belkina“, male tragedije u stihovima „Gozba za vreme kuge“, „Vitez-tvrdica“, „Kameni gost“, „Mocart i Salijeri“, poeme „Cigani“, „Poltava“, „Bronzani konjanik“, „Gavrilijada“, „Ruslan i Ljudmila“, „Kavkaski zarobljenik“, bajke u stihovima „Bajka o caru Saltanu“, „Bajka o ribaru i ribici“, „Bajka o popu i sluzi njegovom Baldi“.

1844. – Rođen je Avram Đukić, srpski istoriograf. Bio je školovani oficir i u intendantskoj službi dospeo je do čina generala austrijske vojske (Austrougarske). Služio je u Beču, Zadru, Pragu. Istoriografijom se bavio kao ljubitelj, ali veoma savesno. Proučavao je prošlost Srba u tadašnjoj Ugarskoj, odnosno današnjoj srpskoj Vojvodini, i to najviše veliku seobu, istoriju šajkaša i srpske husarske regimente, bunu 1848. zatim ustanak Pere Segedinca kao i seobe Srba u Rusiju, a sa mnogo požrtvovanja ispitivao je živote Srba austrijskih oficira. Ostavio je Matici Srpskoj u rukopisu veliki rad: „Generali i pukovnici Srbi u Austro-Ugarskoj od god. 1704 do danas“. Iz tog obimnog dela publikovao je jedino – „Život Arona Stanisavljevića, barona von Wellenstreit“. Ostali radovi: „Kad su se Srbi sa patrijarhom Arsenijem III doselili u zemlje madžarske krune?“, „Tri pisma patrijarha Arsenija III Čarnojevića“, „Ustanova i spomenici Ugarskih kraljevskih šajkaša“, „Nešto za istoriju Carske i kraljevske srpske husarske regimente“.

1878. – Potpisivanjem konvencije u El Zanjonu okončan je ustanak protiv španskih kolonijalnih vlasti na Kubi. Ustanak je trajao čak 10 godina.

1879. – Otvoreno je zasedanje prve bugarske skupštine (sobranja) nakon oslobođenja te zemlje, u Velikom Trnovu, staroj srednjovekovnoj prestonici Bugarske.

1890. – Rođen je ruski pisac Boris Leonidovič Pasternak, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1958. oštar kritičar boljševizma. Odrastao je u intelektualnoj sredini. Uprkos bliskosti sa futuristima nije prihvatio njihovu revolucionarnu angažovanost. Bio je opčinjen Hristovim putem stradanja i žrtve, ali i temama prve i druge ruske revolucije. Zbirke pesama „Iznad barijera“ i „Brat moj – život“ donele su mu svrstavanje među klasike evropske poezije 20. veka. Najveći uspeh kod publike i književne kritike doneo mu je roman „Doktor Živago“, objavljen u inostranstvu, posle čega su ga izbacili iz ruskog Saveza pisaca. U Sovjetskom Savezu je „Doktor Živago“ štampan tek 1988. Iskazao se i kao teoretičar književnosti i sjajan prevodilac Šekspira, Getea, Petefija i gruzijskih pesnika. Njegova filozofska lirika snažno je uticala na mnoge ruske, evropske i američke pesnike. Ostala dela: roman u stihovima „Spektorski“, zbirke pesama i poeme „Blizanac u oblacima“, „Teme i varijacije“, „Poručnik Šmit“, „Devetstotina peta godina“, „Uzvišena bolest“, „Drugo rođenje“, „Kad se razvedri“, „Umetnik“, pripovetke „Detinjstvo Liversove“, „Povest“, autobiografije „Zaštitna povelja“, „Ljudi i situacije“, drama „Slepa lepotica“.

1891. – U Kapetan Mišinom zdanju u kom je bila smeštena Velika škola (danas rektorat Univerziteta) u Beogradu, održana je prva, osnivačka sednica Srpskog geološkog društva. Duhovni tvorac Društva je Jovan Žujović, osnivač srpske geologije. Srpsko geološko društvo jedno je od najstarijih naučnih društava u Srbiji.

1894. – Rođen je engleski državnik i publicista Moris Harold Makmilan, premijer Velike Britanije od 1957. do 1963. Prethodno je u kabinetima konzervativaca bio državni podsekretar, ministar avijacije, stambenih pitanja, odbrane, finansija i inostranih poslova. Dela: politički spisi „Srednji put“, „Ekonomski aspekti odbrane“, memoari o Drugom svetskom ratu „Vetrovi promene“, „Izbijanje rata“, „Plima sreće“, „Jahanje oluje“.

1898. – Rođen je nemački pisac Bertold Fridrih Breht, jedan od najvećih dramskih autora i teoretičara pozorišta 20. veka. Svetsku slavu stekao je „Prosjačkom operom“, za koju je muziku napisao nemački kompozitor Kurt Vajl koji je, kao i Breht, 1933. napustio Nemačku po dolasku nacista na vlast. Vratio se 1948. i nastanio u Istočnom Berlinu, gde je 1949. osnovao „Berlinski ansambl“, jedno od najčuvenijih pozorišta u svetu. Dela: drame „Uspon i pad grada Mahagonija“, „Izuzetak i pravilo“, „Sveta Jovanka iz klanica“, „Puške Tereze Karar“, „Majka Hrabrost i njena deca“, „Život Galilejev“, „Dobra duša iz Sečuana“, „Gazda Puntila i njegov sluga Mati“, „Kavkaski krug kredom“, „Opera za tri groša“, „Doboši u noći“, „Baal“, „Ranjeni Sokrat“, „U džungli gradova“, „Čovek je čovek“, roman „Prosjački roman“, zbirke pesama „Domaća postila“, „Svendborške pesme“, „Bukovske elegije“.

1901. – Umro je srpski kralj Milan Obrenović. Tokom njegove vladavine Srbija je stekla međunarodno priznanje kao nezavisna država i ponovo je postala kraljevstvo. Postao je knez 1868. posle ubistva kneza Mihaila Obrenovića. Pod pritiskom javnog mnjenja objavio je 1876. rat Turskoj, koji je 1877. neuspešno okončan. Iste godine je pod uticajem Rusije ponovo zaratio s Turskom, ovog puta uspešno, pa je Srbiji 1878. na Berlinskom kongresu priznata puna suverenost, kao i oslobođenje Vranjskog, Niškog, Pirotskog i Topličkog okruga. Zbog ruske podrške Bugarskoj i Sanstefanskog ugovora na štetu Srbije, što je poništeno Berlinskim kongresom, oslonio se na Austro-Ugarsku, s kojom je 1881. zaključio „Tajnu konvenciju“. Beč je zauzvrat garantovao pomoć za širenje Srbije ka jugu. Ispostavilo se da je sporazum sa Austrijom, iako veoma nepopularan, omogućio Srbiji više decenija sveukupnog napretka i stabilnosti. Uzdigao je 1882. Srbiju na rang kraljevstva. Ugušio je 1883. Timočku bunu koju su podigli neodgovorni ultralevičarski elementi, protiveći se reformi Vojske, a upravo vojno ustrojstvo koje je uspostavio kralj Milan dalo je sjajne rezultate tokom ratova 1912-18 (po mišljenju Slobodana Jovanovića). Neuspešno je ratovao protiv Bugarske 1885. pošto je Bugarska pripajanjem Istočne Rumelije narušila Berlinski ugovor. Godine 1889. abdicirao je u korist maloletnog sina Aleksandra, zbog neslaganja sa ustavom iz 1888. Bio je mecena u oblasti umetnosti i u periodu njegove vladavine izgrađeno je mnogo i uspostavljene su institucije od ogromnog značaja za srpsku kulturu, poput Srpske kraljevske akademije. Umro je u Beču 1901. i sahranjen je u manastiru Krušedol.

1912. – Umro je engleski hirurg Džozef Lister, osnivač antiseptičke medicine, koji je 1867. prvi uveo antisepsu u hirurgiju.

1918. – Umro je italijanski novinar i pacifista Ernesto Teodoro Moneta, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1907. Bio je direktor milanskog lista „Il Secolo“ i predsednik Međunarodnog kongresa za mir u Milanu 1906. a u mladosti generalštabni oficir italijanskog revolucionara i borca za ujedinjenje Italije Đuzepea Garibaldija.

1920. – Rođen je srpski glumac Milivoje Mića Tomić. U Beogradu gde je rođen, studirao je pravo a zatim na Muzičkoj akademiji – Dramski odsek. U prvim godinama Beogradskog dramskog pozorišta, Ateljea 212 i prve samostalne pozorišne grupe – Dramska družina A, ostvario je niz zapaženih uloga. U legendarnoj, prvoj postavci Beketovog „Čekajući Godoa“, Tomić je ostvario prvu veliku ulogu. Tokom više od 50 godina Tomić je ostvario mnoštvo značajnih i upečatljivih uloga u pozorištu, na filmu i televiziji i jedan je od velikana srpskog teatra i filma. Lik čika Jove Zmaja u nezaboravnoj seriji „Neven“ Timotija Bajforda zapamtile su generacije. Uloge: „Tri“, „Neprijatelj“, „Buđenje pacova“, „Nacionalna klasa“, „Majstori, Majstori“, „Maratonci trče počasni krug“, „Salaš u Malom ritu“. Dobitnik je mnogobrojnih priznanja, među kojima i nagrade „Pavle Vuisić“ za životno delo 1997.

1923. – Umro je nemački fizičar Vilhelm Konrad Rendgen, koji je 1895. otkrio „iks-zrake“, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1901. „Iks-zraci“, elektromagnetski talasi dužine od milionitog do milijarditog dela santimetra njemu u čast nazvani su „rendgenski zraci“. Primenjuju se u medicini za dubinsko snimanje organa i za zračenja, ali pošto izazivaju štetne promene u strukturi tkiva kroz koja prodiru, potiskuju ih druge metode lečenja i uspostavljanja dijagnoze. Koriste se i za identifikovanje hemijskih elemenata i za strukturnu analizu raznih supstanci.

1927. – Rođen je Konstantin Babić srpski kompozitor i profesor na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, šef Katedre za muzičku teoriju. Njegov obiman i priznat kompozitorski opus već decenijama je nezaobilazni deo srpske muzičke istorije. Dela: „Koncertna intrada“, „Preludijum za simfonijski orkestar“, „Gudački kvartet“, „Burleska za violinu i klavir“, „Lovačka svita za mešoviti hor“, „Balada za ženski hor“, „Dečja simfonija za dečji gudački orkestar i udaraljke“.

1942. – Glen Miler, čuveni američki džez muzičar postao je prvi vlasnik „zlatne ploče“ – pošto je prodao milion primeraka pesme „Chattanooga“.

1947. – U Parizu je potpisan mirovni ugovor zemalja pobednica u Drugom svetskom ratu i Italije, Mađarske, Rumunije, Bugarske i Finske. Jugoslaviji je dodeljen grad Zadar, poluostrvo Istra i ostrva Cres, Lošinj i Lastovo, Italiji je dat manji ustupak u zoni Gorice, a Trst i teritorija oko njega dobili su specijalni status. Ministri spoljnih poslova velikih sila utvrdili su 1946. u Njujorku status Slobodne teritorije Trsta, koja je trebalo da nastane spajanjem zone „A“ pod okupacijom angloameričkih snaga i zone „B“ pod jugoslovenskom vojnom upravom. Dogovoreno je da pre toga Savet bezbednosti UN postavi guvernera u dogovoru sa italijanskom i jugoslovenskom vladom, što nikad nije učinjeno. Kriza je završena 1954. pripajanjem zone „A“ (grad Trst) Italiji a zone „B“ Jugoslaviji.

1962. – Američki pilot Frensis Pauers, oboren 1960. dok je preletao Sovjetski Savez špijunskim avionom tipa U-2, u Berlinu je zamenjen za sovjetskog obaveštajca Rudolfa Abela.

1964. – U sudaru dva australijska ratna broda u zalivu Džervis potonuo je razarač „Vojadžer“ i poginulo je više od 80 mornara.

1979. – Umro je Edvard Kardelj, dugogodišnji funkcioner iz vremena SFRJ i jedan od najbližih saradnika Josipa Broza Tita, teoretičar samoupravljanja. Važio je za velikog intelektualca unutar KPJ/SKJ. Bio je veoma plodan autor.

1996. – Kompjuter nazvan „Duboko plavo“ ušao je u šahovsku istoriju pobedom nad svetskim prvakom Garijem Kasparovom.

1997. – U Mostaru je došlo do oružanog sukoba pošto su lokalni Hrvati otvorili vatru na grupu Bošnjaka (muslimana) iz istočnog dela grada koji su se zaputili u posetu groblju u zapadnom, većinski hrvatskom delu podeljenog grada. Poginulo je najmanje jedno lice a 39 je ranjeno.

1998. – Umro je Moris Šuman, tvorac projekta unije evropskih država, poznate kao „Šumanov plan“, svojevremeno šef francuske diplomatije.

2004. – SAD su ponovo otvorile diplomatsko predstavništvo u Tripoliju u Libiji, nakon višegodišnje pauze.

2004. – Od eksplozije automobila-bombe u Iskandariji južno od Bagdada poginulo je najmanje 55 ljudi.

2004. – Francuska skupština zabranila je u državnim školama isticanje verske pripadnosti, uključujući nošenje odeće koja označava religijsko uverenje.

2005. – Severna Koreja je zvanično priznala da je proizvela nuklearno oružje za samoodbranu i da se na neodređeno vreme povlači iz Ugovora o nuklearnom neširenju.

2005. – Umro je američki pisac Artur Miler, jedan od najznačajnijih dramskih pisaca 20. veka. Najpoznatiji je po drami „Smrt trgovačkog putnika“, koju je napisao u 33. godini i za koju je 1949. dobio Pulicerovu nagradu. Dela: drame „Svi moji sinovi“, „Smrt trgovačkog putnika“, „Veštice iz Salema“, „Pogled sa mosta“, „Posle pada“, „Događaj u Višiju“, „Cena“, „Slava, i razlog zašto“, „Stvaranje sveta i druga posla“, „Ravno iz raja“, „Nadbiskupova tavanica“, „Američki sat“, zbirka priča „Više mi niste potrebni“, roman „Fokus“, esej „Dramski pisac i atomski svet“.

2005. – U Saudijskoj Arabiji održani su lokalni izbori, prvi u istoriji te islamske apsolutne monarhije, a pravo glasa su imali muškarci stariji od 20 godina.

2006. – Umro je francuski farmaceut i hemičar Pjer Potije, rukovodilac istraživanja koja su rezultirala proizvodnjom jednog od najkorišćenijih antikancerogenih lekova na svetu – „taksotera“. Suština njegovog istraživanja sastojala se u imitiranju prirodnog procesa sinteze u biljkama, uz pomoć kojeg one proizvode lekovite supstance.

2007. – Umro je srpski romanista Slobodan Vitanović. Kao profesor Univerziteta u Beogradu, predavao je u svojstvu gostujućeg profesora francuske književnosti i na univerzitetima u Bordou, Marselju i Parizu. Bio je član Krunskog saveta princa Aleksandra Karađorđevića i član Izvršnog saveta i potpredsednik Beogradskog centra Evropskog društva kulture i potpredsednik Alijanse društva Jugoslavija – Francuska.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 09, 02, 2012.