Na današnji dan 1953. godine umro je srpski slikar Uroš Predić, član Srpske kraljevske akademije. Jedan od najvećih srpskih slikara u istoriji.

Bio je izraziti akademski realista. Slikarstvo je učio u Beču i Minhenu. Velike kompozicije iz klasične mitologije koje je izradio za dvoranu gornjeg doma u zgradi novog bečkog Rajhsrata (skupštine) donele su mu mesto asistenta bečke likovne Akademije. Više od pola veka stvarao je u rodnom Orlovatu (Banat) i u Beogradu. Portretisao je gotovo sve istaknutije ličnosti političkog i kulturnog života Srbije krajem 19. i u prvoj polovini 20. veka. Izradio je i više od hiljadu ikona i niz ikonostasa. Radio je i istorijske kompozicije – „Bosanski begunci“, „Kosovka devojka“. Druga najpoznatija dela: „Siroče na majčinom grobu“, „Vesela braća“.

Danas je subota, 11. februar, 42. dan 2012. Do kraja godine ima 324 dana.

1650. – Umro je francuski filozof, matematičar i fizičar Rene Dekart, osnivač novovekovne evropske filozofije, posebno modernog racionalizma, koji je označio prekid sa sholastikom. Tvorac je novovekovne opšte metodologije i epistemologije, koje su veoma uticale na potonje naučno mišljenje. Takođe je jedan od tvoraca analitičke geometrije, a u matematiku je uveo promenljivu veličinu i funkciju, što je bila prelomna tačka u razvoju matematike. Dela: „Rasprava o metodi“, „Pravila za rukovođenje umom“, „Meditacije o prvoj filozofiji“, „Rasprava o strastima duše“, „Principi filozofije“, „Geometrija“.

1847. – Rođen je američki pronalazač Tomas Alva Edison, koji je zadužio svet brojnim pronalascima, poput sijalice sa ugljenim vlaknom, fonografa (gramofon), mikrofona, fonometra. Usavršio je i telegraf i akumulator, znatno poboljšao dinamo-mašinu, pronašao kinetoskop i prvi primenio celuloidnu filmsku traku od 35 milimetara. Sagradio je prvi filmski atelje u svetu. Registrovao je više od hiljadu pronalazaka, a savremenici su ga smatrali „prvim dobrotvorom čovečanstva“.

1868. – Umro je francuski fizičar Žan Bernar Leon Fuko. Sa Armanom Fizoom izmerio je brzinu svetlosti. Ogledom s klatnom (Fukoov eksperiment) dokazao je obrtanje Zemlje, pronašao je žiroskop, usavršio teleskop, otkrio vrtložno-vihorne struje u metalnim masama (Fukoove struje).

1879. – Umro je francuski slikar, grafičar i vajar Onore Domije, najveći karikaturista 19. veka. Njegove duhovite, smele i zajedljive karikature, koje je uglavnom objavljivao u listu „Šarivari“, donele su mu i dosta nevolja – 1832. odležao je šest meseci u zatvoru zbog karikature kralja Luja Filipa. Izradio je veći broj slika socijalnog sižea.

1889. – Japan je dobio ustav, kojim je određeno da zemlja ima dvodomnu skupštinu, ali je car (mikado) zadržao izvršnu vlast, i što je još važnije, njegova tradicionalna duhovno-verska uloga ostala je neokrnjena.

1909. – Rođen je američki režiser, scenarista i producent Džozef Leo Menkevic, dobitnik dva Oskara za režiju i dva za scenario. Filmovi: „Sve o Evi“, „Pisma trima ženama“, „Julije Cezar“, „Kleopatra“, „Bosonoga kontesa“, „Bekstvo“, „Ljudi će pričati“, „Tihi Amerikanac“, „Pet prstiju“, „Iznenada prošlog leta“.

1917. – Rođen je Sidni Šeldon, američki književnik, autor niza bestseler romana. Šeldon je, pre nego što se u pedesetim godinama života posvetio pisanju romana o snažnim ženama koje pobeđuju u neprijateljskom svetu nemilosrdnih muškaraca, osvajao nagrade za doprinos brodvejskom pozorištu, filmu i televiziji.

1919. – Fridrih Ebert je izabran za prvog predsednika Nemačke, koja je posle poraza u Prvom svetskom ratu postala republika.

1920. – Rođen je egipatski kralj Faruk I, poslednji monarh Egipta. Na presto je stupio 1936. ali je njegov vladarski autoritet podrila nesposobnost da spreči britansko uplitanje u unutrašnja pitanja Egipta i vojni poraz u prvom arapsko-izraelskom ratu 1948. Sa vlasti su ga 1952. zbacili pobunjeni oficiri, posle čega je prinuđen da ode u izbeglištvo. Umro je 1965. u Rimu.

1929. – Sporazumom u Lateranu između Musolinijeve Italije i Svete stolice stvorena je nezavisna papska država Vatikan, čime je rešeno tzv. Rimsko pitanje – spor italijanske države i Svete stolice nastao 1870. posle priključenja Italiji papske države i grada Rima. Vatikan se nalazi u središtu grada Rima, ograđen zidinama, i zauzima 44 hektara.

1945. – U Jalti na Krimu završena je konferencija vođa triju velikih sila antinacističke koalicije, na kojoj su sovjetski lider Staljin, predsednik SAD Ruzvelt i britanski premijer Čerčil uskladili vojne planove za okončanje rata protiv Nemačke i Japana i odredili nove odnose u Evropi i svetu posle rata. Trojica lidera usvojila su rezolucije o „slobodnoj Evropi“ i dogovorila se o osnivanju Ujedinjenih nacija kao opšte međunarodne organizacije za mir i bezbednost u svetu. Kominike o podeli Nemačke na tri zone i uspostavljanju Centralnog komesarijata kao kontrolne komisije triju sila, sa središtem u Berlinu, izdat je 13. februara. Rešeno je da se predloži Francuskoj da učestvuje u tome, zatim da Nemačka plati ratnu odštetu i vrati opljačkane vrednosti, da bude sazvana konferencija svih nacija 25. aprila radi stvaranja UN i prihvaćeni su njeni osnovni principi. Donesene su i odluke o bivšim „satelitima“ Nemačke, o pomoći bivšim okupiranim zemljama, o poljskoj vladi i granicama, o Jugoslaviji, kojoj je preporučeno da sprovede u delo sporazum Josipa Broza i Ivana Šubašića za obrazovanje jedinstvene vlade. Postignut je i sporazum o stupanju Sovjetskog Saveza u rat protiv Japana, a Moskva je zauzvrat dobila nazad južni deo ostrva Sahalin, Kurilska ostrva, pravo na korišćenje luke u Port Arturu i na Kineskoistočnu i Južnomandžursku železnicu. Takođe je dogovoreno da Ukrajina i Belorusija dobiju posebna mesta u UN.

1948. – Umro je ruski filmski režiser Sergej Mihajlovič Ejzenštajn, jedan od najvećih teoretičara i stilista svetskog filma. Bio je arhitekta po profesiji i u početku je crtao plakate, radio kao scenograf i pozorišni režiser, unoseći novine težio je čistim realističkim elementima i u teatru. Na filmu je počeo kao montažer 1923. Tvorac je teorije o horizontalnoj i vertikalnoj montaži i teorije asinhroniteta. Filmovima i teorijskim postavkama dao je neprocenjiv doprinos oblikovanju filmskog izražajnog jezika i izvršio ogroman uticaj na razvoj filma. Dela: filmovi „Štrajk“, „Oklopnjača Potemkin“, „Oktobar“, „Staro i novo“, „Sentimentalna romansa“ (snimljen u Francuskoj), „Da živi Meksiko“, „Aleksandar Nevski“, „Ivan Grozni“, knjige „Filmsko osećanje“, „Filmski oblik“.

1958. – Tunis je obavestio Francusku da njeni ratni brodovi više neće moći da koriste luku Bizerta.

1967. – Umro je srpski slikar Milo Milunović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu. Slikarstvo je učio u Firenci. Posle Prvog svetskog rata, u kojem je učestvovao na bojištima u Crnoj Gori, otišao je na studije u Pariz u kojem je s prekidima ostao do 1932. kad je došao u Beograd, gde je 1937. postao profesor Umetničke akademije. Slikao je predele i mrtvu prirodu, kompozicije, figure, portrete, monumentalne freske i mozaike. Njegova dela odlikuje jasnoća kompozicije. Snažno je uticao na mlađe slikarske generacije.

1970. – Japan je postao četvrta zemlja u svetu koja je lansirala veštački satelit.

1971. – Na ceremonijama u Moskvi, Vašingtonu i Londonu, 63 zemlje su potpisale sporazum o zabrani skladištenja nuklearnog oružja na dnu mora i okeana.

1975. – Ubijen je predsednik Madagaskara Ričard Racimandrava, samo šest dana pošto je počeo da obavlja dužnost šefa države.

1975. – Prvi put u Velikoj Britaniji šef jedne političke partije postala je žena – za predsednika Konzervativne stranke izabrana je Margaret Tačer.

1990. – Lider Afričkog nacionalnog kongresa Nelson Mandela oslobođen je posle 27 godina provedenih u južnoafričkim zatvorima.

1993. – Umrla je srpska književnica Desanka Maksimović, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Završila je Filozofski fakultet u Beogradu i bila profesor u Obrenovcu, Dubrovniku i Beogradu. Dela: zbirke pesama „Pesme“, „Zeleni vitez“, „Pesnik i zavičaj“, „Otadžbino, tu sam“, „Miris zemlje“, „Tražim pomilovanje“, „Nemam više vremena“, „Pesme iz Norveške“, „Letopis Perunovih potomaka“, „Ničija zemlja“, „Slovo o ljubavi“, priče „Ludilo srca“, romani „Otvoren prozor“, „Ne zaboraviti“, dečji roman „Pradevojčica“, zbirka bajki i proze u stihu „Oraščići palčići“, putopis „Snimci iz Švajcarske“.

1994. – Sletanjem na Zemlju šatla „Diskaveri“, sa pet američkih astronauta i jednim ruskim kosmonautom, okončana je prva američko-ruska spejs šatl misija.

1996. – Islamski teroristi su u Alžiru u eksploziji automobila-bombe usmrtili 17 ljudi.

2002. – Vatikan je formalizovao prisustvo u Rusiji stvaranjem četiri rimokatoličke dijeceze, ne osvrćući se na proteste Ruske pravoslavne crkve.

2004. – U eksploziji automobila-bombe u regrutnom centru u Bagdadu ubijeno je najmanje 47 ljudi.

2006. – Američki milioner i avanturista Stiv Fosit postavio je novi svetski rekord u najdužem letenju bez zaustavljanja, preletevši za 76 sati 42.469 kilometara – od Floride oko Zemlje u smeru istoka, pa sve do južne Engleske, dvaput preletevši Atlantski okean.

2008. – Umro je američki kongresmen Tom Lantoš, poznati albanski lobista koji je otvoreno zagovarao nezavisnost Kosova i posebno se isticao nastojanjem da se razbije Srbija. Lantoš, predsedavajući Spoljnopolitičkog komiteta američkog Kongresa, demokrata iz Kalifornije, Kongresu je podneo više rezolucija sa podrškom nezavisnosti Kosova. Rođen je u Budimpešti, u jevrejskoj porodici, i bio je jedini član Kongresa koji je preživeo holokaust. U SAD je došao 1947. pošto je dobio stipendiju za školovanje, posle čega je doktorirao ekonomiju na kalifornijskom „Berkli“ univerzitetu i izgradio univerzitetsku karijeru. U ranijem periodu isticao se naglašenim antikomunizmom.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 10, 02, 2012.