Paraćinski berberin Živojin Mošorinac priča o svojim precima, koji su se početkom veka doselili iz Šajkaške

        U glavnoj ulici Paraćina, prema selu Straži, pažnju privlači radnja s neobičnom firmom: „Berberska radnja – Živojin Mošorinac“. Tragajući za korenom zanimljivog i za Pomoravlje atipičnog prezimena, svratili smo u frizersku radnju.
        Na stolici smo zatekli Prvana Stojkovića, stalnu mušteriju. Nad njegovom glavom majstor-Žika u belom mantilu, s jedva primetnim brčićima i naočarima povrh nosa. Izvodi vešte i brze pokrete. Zev makaza prati Žikina neobična životna priča o istoriji porodice.
        Svi migracioni putevi vode s juga na sever, a Živojinovi preci išli su obrnutim smerom. Njegov deda Aleksandar Mošorincki, rodom iz Mošorina, oženjen Darinkom iz Čoke, krenuo je s braćom na jug. Seoba je bila još 1902. – Svetozar se zaustavio u Ćupriji, Živan u Praskovču kod Ražnja, treći brat na beogradskoj Karaburmi, a Aleksandar u Paraćinu. Njemu se na dugom putešestviju, u Medveđi pored Despotovca, rodio sin Milutin (Živojinov otac). Živojinova tetka Zora i stric Dragi rođeni su „tamo u Banatu“. Uopšte za prosečnog (neobrazovanog) Srbijanca cela Vojvodina je Banat. Bačka i Srem, kao da ne postoje. Ne postoje ni pojedini padeži, pa je zato Žika „samo jednom bio u banju u Melence“. Dakle, tipične odlike kosovsko-resavskog govora. Lale su se odavno pretopile u prave Pomoravce. Ne postoji kod majstor-Žike ni jedna lalinska odlika: ni u govoru, ni u ishrani, ni u držanju. Ne zna on šta je „nasuvo, niti štrudla s makom. Nije ni čudo jer brica Žika Mošorin ni video nije. Nema „tamo“ nikakve rodbine, a „tako bi voleo da ode“. Krv, ipak, nije voda! Svako t raga za svojim korenima, pogotovo, danas.
        Saznajemo da je Aleksandar, paor u Vojvodini, u Pomoravlju kupio dva hektara (ne jutra) zemlje. Dakle, ljubav prema oranici hraniteljici je ostala. No, njegovi potomci su se opredelili za zanate i fabrike. Živojin ne zna kakva je nevolja njegove pretke pokrenula na jug, ali je ubeđen da su deda i njegova braća slučajno, tj. iz nužde, birali mesto boravka. Da nije tako, svi bi se skrasili u istom mestu. Majstor-Žika zna jedino to da je njihovo prezime Mošorinski vremenom evoluiralo u Mošorinac.
        Na izlazu iz Paraćina, kod Stočne pijace, i danas postoji Banatska mala (zaseok). Ona ima devet kuća, a ime je dobila po porodicama Mošorinski, Lukić i Pomoriški, koje su se početkom [20. prim. D.K.] veka doselile iz Vojvodine.
Tomislav Đokić (Dnevnik, 17. avgust 1991)

Novinske reportaže iz knjige „Keltski ćup“ (Paraćin, „Grafo-S“, 2010) Tomislava Đokića, nekadanjeg nastavnika titelske osnovne škole, pisane u „ono“ vreme prenosi Dragan Kolak.
 

Autor: Dragan Kolak
Datum: 20, 09, 2010.