Prema popisu iz 2002. bilo je 362 stanovnika.
Prva naselja u Svilošu su još iz rimskog doba. Prvi put se pominje pod tim imenom 1687. godine. Selo je nastalo na teritoriji gde su sečene šume, na putu koji povezuje Sremsku Mitrovicu (južni Srem), sa severnim delom Srema. Takođe, Sviloš jedini put za pristup selu Grabovo.
Kao i mnoga druga fruškogorska sela, tokom Drugog svetskog rata je spaljeno i po završetku rata obnovljeno.
Sviloš je naselje u opštini Beočin. Udaljeno je oko 3,5 km. od Dunava, a leži na obroncima Fruške Gore.
U Svilošu ima nekoliko ukrašenih čardaka – kotobanja od kojih su dva iz dvadesetih godina XX uvršetena u spomenike kulture.
„SVILOŠ
Za ime ovog sela pričaju mestani ovo: U staro vreme, kad su ljudi mnogo više stada i ovaca imali, naši su dedovi i oševi držali najbolje ovce. Retko je ovuda pasla revulja, no sama baura i svilena ovca, pa pošto se od tog blaga i poviše svilene vune striglo, to je i do, u kojem su ta stada na paši bila, nazvan Sviloš. Otuda je i selo, naseljeno u tom dolu, dobilo isto tako ime: Sviloš.
Selo ovo ima danas svoju vrlo lepu crkvu sa 86 srpskih kuca u kojima živi 483 Pravoslavne duše.
Crkva Vavedenje Bogorodice u Svilošu uvrštena je zvanično medju spomenike kulture 2005. g.
Iznad vrata ka zvoniku, u luneti je tekst koji je ispisao ikonopisac u kome se kaže da je ’ikonosatas načrtao i pozlatio’. . . ’’1855. moler Matej Petrović’’.
Škola
Urednu šklolu pohodi 75 srpske dece. Inoveraca nema ni jednoga.
Postanak je sela iz druge polovine XIV veka.
Narod je uopšte dosta pitom i dobar. Govore lepo i čisto srpski, a i pesme su im krasne i umerene. Srpske običaje, i domaće i opšte narodne, čuvaju svojski, kao zenicu oka svoga. Po njima i život svoj udešavaju.
Nošnja im je kao i u ostalim planinskim mestima. Imaju vrlo lepo belo rublje, koje njihove ženskinje samo na svojem razboju, u dosta velikoj meri, tkaju.
O trgovini i zanatu ni spomena.
Voćarstvo je jako razvijeno, osobito ima znatnih šljivika. Kruška i jabuka jako napreduje tako, da se, na kolima sve, osobito ako je rodna godina, odatle lepo voće izvozi.
Nekad je bilo ovde i nešto vinograda, novog sada danas nema.
Pčelarenje je vrlo neznatno. Svilena se buba neguje tek unekoliko. Vrtarstvo samom za kuću.
Livada i senokosa ima vrlo malo. Oranice su većinom po bregovima, no hrana je vrlo lepe kakvoće. Osobito je dobar i izdašan kukuruz koji se ovde jako neguje.
Ovaj bunar je na račvanju puta ka Grabovu.
Slikao sam dva bunara koji su izgradjeni u ogradi tako da se voda može zahvatati iz dvorišta, a sa ulice, kad se otključaju vratanca, vodu mogu izimati komšije koji su verovatno učestvovale u gradnji zajedničkog bunara.
Selo je bogato izvorima i lepom vodom, a ima i nekoliko bunara. Kroz selo proteče jak i valovit gorski potok, duz kojeg su sa obe strane kuće i zgrade.
Od sela je četvrt sahata udaljena, na glavnom putu u sumu, znamenita Mijina vodica, na koju narod iz cele okoline, preko leta često dolazi.
Okolina ovog sela je vrlo lepa. Poneki brežuljci, šumom obrasli, imaju divan izgled i za putnika su čarovita slika.
S druma skreće put kroz sredinu Sviloša i onda kroz šumu sahat i po preko brega, obraslog bukovom i grabovom šumom, stiže se u selo Ležimir i dalje u Mitrovicu i na Savu. To je najkraći pojas od Dunava do Save i obratno.“
Ovaj (gornji) odlomak o selu je iz knjige „Trideset dana na ubavu putu“ koju je napisao prota karlovački Vasilije Konstantinović,a izdata je u Sremskim Karlovcima 1899.godine. Prota Konstantinović je dobio nalog da 1896.godine pregleda karlovačku protopopiju i da o tome napiše detaljan izveštaj, koji je kasnije pretočen u knjigu. Tekstove iz navedene knjige Felix je preneo na Forumu ‘Srem’.
Za vreme II svetskog rata stradao je svaki četvrti stanovnik. Spomenik na te žrtve je na račvanju puta kroz gornji i u donji deo sela.
Na bakarnom frizu je prikazano stradanje sela: kuće u plamenu, obešeni o drvo pored crkve…
Spomenik je posvećen 149-torici Svilošana. Selo je 1948. imalo 470 stanovnika.
''U Mesnim zajednicama Sviloš, Lug i Grabovo nakon tri decenije od sutra (5. marta 2010.) će meštani imati telefonske priključke u svojim kućama, što je velika radost i napredak za oko 500 domaćinstava u ova tri naselja.'' (Sajt Vlade APV)
Ova vest posredno kazuje o današnjici ovih sela. Nailazio sam na članke o tome da Sviloš i susedno Grabovo nemaju ni TV signala, autobuski prevoz novosadskog GSP-a je davno ukinut, a u tri sela – Grabovu, Lugu i Svilošu – u osnovnu školu je pošlo 11dece.
Autor: Nenad Glišić
Datum: 12, 09, 2010.