''Banoštor je jedno od najstarijih sremskih naselja. Pominje se prvi put još u XII veku. Na mestu današnjeg Banoštora, ili u neposrednoj blizini (ne zna se tačno) postojao je rimski grad Malata Bononija, koji je bio na važnom podunavskom putu, Limesu, koji je išao obalom Dunava.
Banoštor
Selo Banoštor je dobilo ime po nazivu tvrđave u čijoj je blizini nastalo. Sam naziv je izveden iz termina Ban Monoštra što znači Banov Manastir, a odnosi se na benediktanski samostan koji je 1150.godine kod tvrđave podigao mađarski palatin sa titulom bana i srpski princ Beluš. (Beloš ili Beluš (Belus, Bjeloš, Albeus, 1142—1157 (1163 — pre 1198.) je bio srpski vlastelin iz raške dinastije Vukanovića koji je, zahvaljujući rodbinskim vezama sa ugarskom dinastijom Arpada postao palatin kraljevine Mađarske i ban Hrvatske. Nakon što se njegov brat Uroš II Primislav po drugi put odmetnuo od vizantijske vrhovne vlasti, Beloš je 1162. zakratko po volji cara Manojla I Komnina postao raški veliki župan (pre Stefana Nemanje), ali se ubrzo nakon toga i vratio u Ugarsku gde je kasnije i umro.)
Čarda na pristaništu skele.
Banoštor
Nalazi se na severnim padinama Fruške Gore, uz obalu Dunava na podunavskom putu koji spaja Petrovaradin sa Ilokom i Vukovarom. Takođe, naselje je povezano sa bačkim naseljem Begeč, skelom preko Dunava.
Banoštor i skela slikani sa Bačke strane.
Stiže skela iz Begeča.
Prema popisu iz 2002. bilo je 780 stanovnika.'' (Vikipedija)
Od Novog Sada je udaljen 28 km.
„BANOŠTOR,
O imenu ovog sela ima u narodu živo predanje, koje ovako govori: U davnašnja vremena živeo je ovde neki ban, po imenu „Oštor“, koji je u odredjeno vreme dolazio i poduže vremena tu proveo, lov loveći po obližnjim šumama. U potesu Gradine, kraj Dunava, i danas se nalaze ostaci njegova dvorca i stanova, koje je on tu imao. Otuda je i selo dobilo svoje ime. (Ustvarim ostaci su od carske rimske luke i grada pod imenom Bononia Malata, a naziv sela je nastao od kasnoantickog naziva Bononia Castra – Bonocastra – Bonostra – Banoštor).
Selo ovo ima svoju dosta lepu crkvu i oko nje 138 srpskih kuća sa 648 Pravoslavnih duša.
Ima urednu školu sa četir razreda, koju polazi 140 dece.
Školska zgrada škole koja postoji od 1869. godine.
Na mestu gde je danas naseljeno selo i gde baš srpska crkva stoji, sudeći po ostacima, morala je biti kadgod stara kakva rimska gradjevina, pošto i danas oko velikog bunara, pred parohijskom kućom i iza zida crkvenoga ima ploča i kamenja, sa kojih se ostaci rimskih natpisa čitati mogu.
Selo je ovo, po postanku jos iz XVI veka, a možda i pre, jer po grobljanskom kamenju na srpskom groblju ima beležaka iz toga doba, a to je kamenje danas vec mahovinom obraslo….
Narod je ovde dosta pitom i blag, neguje ratarstvo i voćarstvo, koje ovde dosta lepo napreduje. Kad je pre jedno petnaest godina bilo vinogradi,oni behu u srednju ruku. Nova je sada danas malo.
Vrtarstvo, pčelarenje i gajenje svilene bube veoma je neznatno.
O trgovini i zanatu ne može se nista kazati, jer se ovde moze naći samo ono, bez čega baš ne mogu biti,a sve veće potrebe podmiruju se iz Čerevića.
Ovde se lepo i čisto srpski govori, a i srpska pesma peva. Nošnja je kao i u ostalih planinaca.
Selo je sasvim uz Dunav tako, da ovaj, čim i malo jače dodje, zapljuskuje već unekoliko i donji red kuća.
Veci deo sela pije vodu i poji blago svoje sa Dunava, no ima i vrlo lepih bunara, pa imaju i znatnu česmu u potesu Tekenišu, koju je lepo sagradio neki Begečanin, koji je jako bolovao od očiju. Kupajući se u ovoj vodi, prao je svoje oči, te se i izlečio, pa je onda iz zahvalnosti podigao ovaj izvor, kojem narod i danas rado dolazi i tu se skuplja kraj ikone Svetog Pantelejmona.
Znatni potoci ovo su: Koruškanski,Tekeniški,Čitlučki.
Sa vrha sela Banoštora vide se najudaljeniji krajevi ravne Bačke tako, da kad je čist i vedar dan, može uveče suncu na zahodu onaj koji ima dobro oko sagledati do dvadeset visokih tornjeva po raznim selima plodne ravnice Bačke.“
(Ovaj (gornji) odlomak o selu je iz knjige „Trideset dana na ubavu putu“ koju je napisao prota karlovački Vasilije Konstantinović,a izdata je u Sremskim Karlovcima 1899.godine. Prota Konstantinović je dobio nalog da 1896.godine pregleda karlovačku protopopiju i da o tome napiše detaljan izveštaj, koji je kasnije pretočen u knjigu. Član Felix je to postavio na forumu ‘Srem’.)
''Црква Св. Георгија је једнобродна грађевина са несразмерно ниским звоником. Репрезентативни класицистички иконостас резао је Максим Лазаревић 1833, а иконе и део зидног сликарства извео је Константин Пантелић 1836, о чему сведочи запис над царским дверима. Остатак зидног живописа извео је други аутор.
Напис о осликавању зидова.
crkva Banoštor
На Богородичином трону са иконом Богородице са Христом, копијом тзв. Винчанске Богородице, налази се запис у барокној картуши из 1781. који помиње сликара Григорија (Давидовић Опшић) из Чалме и наручиоца Арсенија IV.
Певнички сто који опис помиње.
Најстарији предмети су два певничка стола, орнаментално украшена, чији сликани украс одаје неуки зографски рад са ликовима чувених црквених песника. Запис у два реда о настанку столова почиње на северној, а завршава се на јужној певници годином 1749. и именом аутора Хаџи-Силвестра Поповића, јеромонаха манастира Раковца, књижевника и путописца, значајне личности наше културне историје.
Црква је споменик културе великог значаја.
(Према наводима из кнјиге ''Споменичко наслеђе Србије'' – Завод за заштиту споменика културе Србије)
Црква је најуочивија и на оваквој локацији, најпрепознативија грађевина Баноштора.
Lovci pripremaju mesto za prihvat gostiju i doručak pred hajku na šakala februara 2010.
''Hajka na šakale manifestacija je koja se održava već trinaest godina u organizaciji Skuštine opštine Beočin i Lovačkog društva Čerevići Lovačkog društva Banoštor. Okuplja preko 500 učesnika iz zemlje i inostranstva i uvrštena je u kalendar Lovačkog saveza Srbije. Šakal je jedan od štetočina za čiji odstrel je predviđena nagrada, ali malo koji lovac može da se pohvali da ga je odstrelio jer je reč o izuzetno opreznoj i lukavoj životinji, koja se odomaćila na lovnim terenima Fruške gore.''
Rimokatolička crkva, impozantne veličine, posle napuštanja katolika je zapustela i došla u vrlo loše stanje. Nedavno je, koliko vidim, započeta obnova.
Banoštorci su podjednako Fruškogorci i Podunavci. Ovoga sam slikao početkom febrauara kako sa neke od ada donosi drvo za loženje.
Na prilazu od Suseka – ''Ljubanovo neovisno brdo''
Autor: Nenad Glišić
Datum: 12, 09, 2010.