ČEREVIĆ

ČEREVIĆ

Moju fotografiju motiva sa crkvom, slikanu sa istog mesta nekom ranijom prilikom, video sam na više mesta na Internetu. Stavljam sada nekorišćenu, sa dramatičnijim oblacima.

U cetru, slikano od spomenika.

‘’…Bogdan Petrović u svojoj knjizi „Gospodsko selo Čerević“ navodeći da se Srbi prvi put pominju u Podunavlju oko 630. godine, da je ime Čerević prvi put zapisano 1231. godine i da je jedno vreme bio sedište srpskog despota Jovana Brankovića, a da je sto godina pre Kosovske bitke Srem bio pod vlašću srpskog kralja Uroša I Dragutina Nemanjića. Posle isterivanja Turaka iz Srema, krajem 17. veka, austrijski car Leopold pozvao je Srbe da nasele opustošene krajeve. Već 1704. godine Čerević je imao poštu, 1732. godine pravoslavnu crkvu, naredne godine i školu… To „gospodsko selo“ iznedrilo je mnogo poznatih ličnosti iz različitih sfera društvenog i javnog života.'' (Fragment članka u Građanskom listu)

U centru, slikanao sa istog mesta.

Levo je spomenik dobrovoljcima 1914-18. sa 52 imena; u sredini kompleks obeležja sa šezdesetak imane boraca i oko sto imena žrtava u II svetskom ratu, a odnedavno i bista vajara Jovana Soldatovića.

'' Prvi put je pomenut još 1339. godine kao utvrđeno naselje, a 1372. već se vodi kao varoš. Dolaskom Turaka početkom XVI veka stanovništvo se raseljava, te je Čerević opusteo. Tek početkom XVIII veka ponovo se pojavljuje na ovom mestu stalno naselje. Pre Drugog svetskog rata u Čereviću je živelo dosta Nemaca, koji su se posle iselili.'' Vikipedija)

Na 'nemačkoj' crkvi (levo) su, izgleda započeti radovi na obnovi.

Vatrogasni dom Dobrovoljnog vatrogasnog društva.

Ulica kojom se prilazilo pristaništu.

Čerević, Banoštor, Susek i Neštin u ovom delu Srema su mesta istovremeno i fruškogorska i podunavska. Raletivno visoki okrajci Fruške Gore tu stižu do Dunava a mesta su se ugnjezdila tako da ne ostavljlaju ni Dunav ni goru Frušku. To njihovom izgledu daje posebnu idiličnu slikovitost i šarm.

Pristanišna zgrada.

''U Čerevicu je, kaže prota Konstantinović 1896. u knjizi 30 Dana na ubavu putu, sve dok filoksera nije unistila fruškogorske vinograde, bila veoma živa stanica parobroda dunavskih. I danas je tu stanica, doduše, ali je dosta zabataljena, jer nema više onih silnih, na stotine, buradi vina da se iz cele okoline tu dovoze pa odatle dalje širom celog sveta raznose, što je nekad u jeku bilo. Iz tih su se krajeva prva i najbolja vina izvozila; osobito je bilo na glasu crno vino.''

Na licu pristanišne zgrade okrenutom Dunavu stoji godina 1926. a teško se može razabrati da je natpis bio 'Pristanište Čerević'

Brodski saobraćaj je sasvim zamro tokom šezdesetih-sedamdesetih godina XX veka. Biletarnica sa čekaonicom sada je samo uspomena u tužnom stanju.

Do nekadašnjeg pristaništa je sada fudbalsko igralište a na obali plaža.

Nekada su kuće na obalu izlazile dvorištima a sada ima i ovakvih, sa pogledom na reku.

Na Dunav se može izići i kroz tri ili četiri uličice.

Naišao sam na netu na razglednicu verovatno sa kraja XIX veka. Nadam se da sam uspeo da lociram odakle je snimak napravljlen, pa sam i ja slikao isto mesto. Visoki drveni krst sada je zamenjen nižim kamenim – zagledajete, videćete. A opšti izgled ostao je isti!

Od glavne ulice pored Dunava kreće se i u ovakve.

Slikovitih motiva, kao ovaj što stavljam 'za uzorak' ima u Čereviću na pretek. Posvetiću Čereviću bar još jedan post.

Pijaca je kod centra, naspram nje je Parohijski dom i glavni prilaz Pravoslavnoj crkvi. Bunar na pijaci je u kućici izgrađenoj 1914.

Nekadašnja školska zgrada u crkvenoj porti je sada sa muzejskom namenom.

Prota Konstantinović iz svog obilaska 1896. izveštava: ''… Ima svoje dve uredne škole sa četir razreda, mušku i žensku, svaka za sebe, u posebnoj zgradi.Te škole polazi uredno oko 72 muška i 82 ženska deteta.''

Kameni krst ispred Crkvene opštine, naspram pijace, kako su mi rekli, podgnut je 1792. ''za vrema carice Marije Terezije''. Iako sigurno jedan od ta dva podatka nije tačan (Marija Terezija je umrla 1780.) krst je sigurno star. Takodje mi je rečeno da je do velike poplave 1965. krst bio blizu pristaništa i tada je prenet na sadašnje mesto.

Više je znamentih i zaslužnih Čerevićana. o jednom govori nadgrobni spomenik u porti. Piše na spomeniku:
''Narodnom dobrotvoru Petru Kostiću … čerevićaninu … osnivaču zadužbine stipendijske omladini srpskoj na nauci'' a podigla je Matica Srpska.

A prota Konstantinović kaže i ovo: ''Okolina Čerevićka je vrlo divna, osobito kad se putnik ili stranac popne na breg, po imenu Grad, gde je gornji deo tog sela sa svojim lepim kućercima, otkuda se sav kraj s obe strane Dunava i do dvadesetak sela ravne Bačke može videti i s druge strane prema Kamenici i dalje, najprijatnija je slika za oko.''

''Selo ovo ima svoju veoma lepu, bakrom pokrivenu crkvu, koja je sa svojih bogatih ukrasa i lepih crkvenih utvari nadaleko u okolini poznata, i slavi znatnu slavu svake godine 14. januara na Svetoga Savu (po starom kalendaru).'' Kaže prota Konstantinović o crkvi. Crkvu Svetog Save sagrađenu 1744. sam detaljno predstavio na temi 'Crkve u Vojvodini XVIII i IX veka' pa neću više o njoj.

I pored toga što crkvu neću ovde posebno predstavljeti, ne odolevam da još par slika sa njom, kao posebno lep motiv Čerevića, ne stavim sada.