1876. godine u Srbiji je osnovano Društvo Crvenog krsta, nepunih 13 godina posle prve Međunarodne konferencije Crvenog krsta u Ženevi. Akciju je pokrenuo mladi vojni lekar Vladan Đorđević, budući ugledni političar i književnik.

 

 

Osnivački skup održan je u svačanoj sali beogradske opštine. Za prvog predsednika „Srpskog društva Crvenog krsta“ – kako je glasio zvanični naziv, izabran je mitropolit Mihajlo (Jovanović). Prvi zadatak novoosnovanog društva bio je zbrinjavanje izbeglica u vreme i nakon Hercegovačkog ustanka. Dva meseca nakon osnivanja Društvo je postalo član Međunarodnog Crvenog krsta. Zakonskim odredbama iz 1896. Društvo je postalo autonomno od države. Temelji Doma srpskog Crvenog krsta postavljeni su juna 1879. u Siminoj ulici na Dorćolu – gde se Društvo nalazi i danas.

Danas je ponedeljak, 6. februar, 37. dan 2012. Do kraja godine ima 329 dana.

1564. – Rođen je engleski pisac Kristofer Marlou. Njegova dela pisana u jambskom desetercu bitno su uticala na Vilijama Šekspira. Tragedije koje je pisao prikazuju žudnju za vlašću, odlikuju se zvučnom retorikom i na mahove poetskim žarom. Dela: „Tamerlan Veliki“, „Dr Faustus“, „Jevrejin sa Malte“, „Edvard II“.

1665. – Rođena je engleska kraljica Ana. Vladala je od 1702. do 1714. i bila je poslednji monarh iz dinastije Stjuart. Tokom njene vladavine ujedinjene su Engleska i Škotska 1707. Ali taj period bio je ispunjen i oštrim rivalitetem vigovaca i torijevaca, kao i pojačanim neizvesnošću u pogledu naslednika prestola.

1685. – Umro je engleski kralj Čarls II Stjuart, sin Čarlsa I pogubljenog u građanskom ratu 1649. Postao je monarh 1660. posle ukidanja republike uspostavljene 1653. pod Oliverom Kromvelom. Stupajući na presto Engleske i Irske, obavezao se na poštovanje prava Parlamenta i ličnih sloboda građana. Povremenim istupima njegove samovolje usprotivila se stranka Vigovaca (liberali) i parlament ga je 1679. primorao da potpiše akt „Habeas corpus“ kojim su ozakonjene izvesne građanske slobode. Njegova vladavina u istoriji je označena kao period restauracije.

1793. – Umro je italijanski pisac Karlo Goldoni, obnovitelj italijanske komedije. Dela: komedije „Mirandolina“, „Ribarske svađe“, „Tvrdica“, „Kockar“, „Laskavac“, drama „Dalmatinka“.

1802. – Rođen je engleski fizičar Čarls Vitstoun, pionir telegrafije. Pronašao je i metod za određivanje električnog otpora i istraživao elektricitet, svetlost i zvuk.

1804. – Umro je engleski hemičar i filozof Džozef Pristli, koji je otkrio kiseonik, amonijak, hlorovodonik, azot-oksid, ugljendioksid i sumpornu kiselinu. Bio je vatreni pristalica Francuske revolucije i ogorčeni protivnik ateizma prosvetitelja – verovao je u besmrtnost duše. Dela: „Hartlijeva teorija o ljudskom duhu na principima asocijacije ideja“, „Slobodni razgovori o materijalističkim učenjima“, „Sokrat i Isus“, „Istorija i sadašnje stanje elektriciteta“.

1838. – Rođen je engleski glumac Džon Henri Brodrib, poznat kao Henri Irving, jedan od najvećih tragičara 19. veka, prvi glumac kojem je 1895. dodeljena plemićka titula. Njegova gluma se odlikovala plemenitim patosom, posebno u tumačenju likova iz drama Vilijama Šekspira.

1897. – Rođen je brazilski filmski režiser, scenarista i producent Alberto de Almeida Kavalkanti, koji je između dva svetska rata, radeći u Evropi, znatno uticao na francusku filmsku avangardu i englesku dokumentarističku filmsku školu. Filmovi: „Ivet“, „Voz bez očiju“, „Kapetan Frakas“, „Odmor đavola“, „Smrt noći“, „Nikolas Niklbi“, „Prvi džentlmen“, „Zemlja je uvek zemlja“, „Pesma mora“, „Gazda Puntila i njegov sluga Mati“.

1897. – Grčko ostrvo Krit dobilo je autonomni status u okviru turskog carstva, što je bila posledica masovnog ustanka koji je izbio na Kritu. Grčka je ostrvo prisajedinila konačno tek nakon Balkanskih ratova 1913.

1899. – Senat SAD ratifikovao je Pariski mirovni ugovor kojim je okončan Američko-španski rat. Poražena Španija je primorana da Amerikancima prepusti Filipine, Kubu, Portoriko i Guam.

1905. – Rođen je poljski političar Vladislav Gomulka, vođa Poljske radničke partije (komunisti) od 1943. do 1948. i od 1956. do 1970. Sa dužnosti generalnog sekretara smenjen je 1948. u vreme jačanja staljinizma, a ostavku na taj položaj podneo je krajem 1970, pod pritiskom radničkih nemira.

1911. – Rođen je američki državnik Ronald Vilson Regan, predsednik SAD od 1980. do 1988. Prethodno je bio filmski glumac i guverner Kalifornije od 1966.

1912. – Rođena je Eva Braun, intimna prijateljica Adolfa Hitlera. Zvanično je postala supruga nemačkog diktatora dan pre nego što su oboje izvršili samoubistvo u Hitlerovom berlinskom bunkeru krajem aprila 1945.

1922. – Potpisivanjem ugovora u Vašingtonu je završena konferencija SAD, Francuske, Japana, Italije i Velike Britanije, na kojoj su se velike sile obavezale da ograniče upotrebu bojnih otrova i podmornica u ratnim sukobima i utvrdile novu raspodelu pomorskih vojnih snaga. SAD su stekle pravo da drže mornaricu koja neće biti slabija od britanske i koja će nadmašiti flotu Japana.

1931. – Rođena je argentinska igračica, potom državnica Marija Estela Isabelita Martines, poznata kao Isabela Peron, predsednik Argentine od 1974. do 1976. Na položaju šefa države nasledila je preminulog supruga Huana Perona. Prethodno je 1973. postala potpredsednik Argentine, s vlasti je zbačena vojnim udarom, posle čega je na osnovu odluke vojne hunte bila u zatvoru od 1976. do 1981.

1932. – Rođen je francuski filmski režiser Fransoa Trifo, jedan od tvoraca „novog talasa“ francuskog filma. Svetsku slavu stekao je već prvim filmom „400 udaraca“, snimljenim 1959. Ostali filmovi: „Žil i Džim“, „Američka noć“ (Oskar), „Priča o Adeli“, „Pucajte na pijanistu“, „Divlje dete“, „Susetka“, „Poslednji metro“, „Ukradeni poljupci“.

1937. – U izdanju Beogradske knjižare i izdavačke kuće Geca Kon izašao je „Leksikon stranih reči i izraza“ Milana Vujaklije, delo koje će vremenom doživeti mnoštvo izdanja, klasičan naslov srpske leksikografije.

1952. – Umro je britanski kralj Džordž VI, kojeg je nasledila ćerka, kraljica Elizabeta.

1958. – U avionskoj nesreći na minhenskom aerodromu poginula su 23 putnika, uključujući osam igrača engleskog fudbalskog kluba „Mančester junajted“ nazvanih „Bejzbijeve bebe“, prema njihovom menadžeru Matu Bejzbiju. Nesreća se dogodila pri povratku iz Beograda gde je „Mančester junajted“ igrao meč evropskog Kupa šampiona sa „Crvenom zvezdom“.

1989. – Umro je francuski filmski režiser Andre Žan Kajat, koji se bavio i advokaturom, novinarstvom i pisanjem scenarija, ali je slavu stekao kao režiser. Filmovi: „Svi smo mi ubice“, „Ogledalo sa dva lica“, „Ljubavnici iz Verone“, „Pravda je zadovoljena“, „Pre potopa“, „Prelaz preko Rajne“.

1993. – Umro je američki teniser afričkog porekla Artur Eš, prvi crni igrač koji je – trijumfom u Vimbldonu 1975. – uspeo da pobedi na Gren slem turniru. Umro je od side pošto je zaražen virusom te bolesti transfuzijom krvi prilikom operacije srca.

1994. – Šef opozicionih socijaldemokrata Marti Ahtisari dobio je prve direktne predsedničke izbore u Finskoj, pobedivši ministarku odbrane Elizabet Ren.

1995. – Dva vasionska broda od po 100 tona – najveća ikad spojena u svemiru – susrela su u prvom američko-ruskom svemirskom „randevuu“ posle 20 godina.

1997. – Kongres Ekvadora smenio je predsednika Abdalu Bukarama, proglasivši ga neuračunljivim.

1999. – U zamku Rambuje kod Pariza počeli su pregovori na kojima je delegaciju SRJ predvodio potpredsednik vlade Srbije Ratko Marković, a kosovskih Albanaca vođa terorističke tzv. Oslobodilačke vojske Kosova Hašim Tači.

2000. – Vršilac dužnosti predsednika Rusije Vladimir Putin izjavio je da su okončane operacije u glavnom gradu Čečenije Groznom, iz kojeg su izbačeni islamski teroristi.

2000. – Bivši finski šef diplomatije Tarja Halonen pobedila je na predsedničkim izborima, postavši prva žena šef države u istoriji Finske.

2004. – U eksploziji koju je aktivirao islamski bombaš-samoubica u metrou u Moskvi poginulo je najmanje 40 ljudi.

2007. – Umro je Frenki Lejn, američki muzičar, jedan od najpopularnijih 50-ih 20. veka. Prepoznatljivim baritonom i pesmama poput „That's My Desire“, „Mule Train“, „Jezebel“, „I Believe“ i „Rawhide“, Lejn je bio jedan od „pretplaćenih“ na top listama sve do pojave rokenrola. Tokom sedam decenija duge karijere, repertoarom koji je obuhvatao džez, bluz i kantri, prodao je više od 100 miliona ploča od kojih je više od 20 doseglo status zlatnih.

2008. – Umro je Dragutin Dražić, član SANU, tehnolog i fizikohemičar. Ugledni univerzitetski profesor posebno se bavio oblastima fizičke hemije i korozije. Bio je predsednik Međunarodnog društva za elektrohemiju i potpredsednik Unije hemijskih društava Jugoslavije. Kao počasni predsednik predvodio je i Srpsko hemijsko društvo. Objavio je pet naučnih monografija i oko 200 naučnih radova.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 05, 02, 2012.