Na današnji dan 1814. godine u Beču je objavljena „Mala prostonarodna slavenoserbska pesmarica“ Vuka Karadžića, koja je označila početak upoznavanja Evrope sa srpskom narodnom poezijom.

 

Danas je nedelja, 5. februar, 36. dan 2012. Do kraja godine ima 330 dana.

1679. – Umro je holandski pisac Jost van den Vondel, najplodniji i najznačajniji književnik holandskog baroka. Pisao je tužbalice, patriotske, satirične i prigodne pesme, a dramama na biblijske, antičke i istorijske teme znatno je uticao na evropsku literaturu. Dela: drame „Pasha“, „Palamed“, „Hizbreht van Amatel“, „Levendalci“, „Lucifer“, „Jefta“, „Adam u izgnanstvu“.

1782. – Španci su preoteli od Britanaca sredozemno ostrvo Minorka.

1840. – Rođen je škotski pronalazač Džon Bojd Danlop, koji je 1887. izumeo pneumatsku gumu. Izum je komercijalizovao 1890. u prvo vreme proizvodeći gume za bicikle, kasnije za automobile, što je bio jedan od najvažnijih uslova za ubrzan razvoj automobilske industrije.

1840. – Rođen je britanski konstruktor oružja američkog porekla Hajrem Stivens Maksim, čiji je mitraljez konstruisan 1884. nazvan „Maksim“.

1876. – Osnovan je Vojnogeografski institut u Beogradu, tada kao Drugo (od 1878. godine Geografsko) odeljenje Glavnog generalštaba Srpske vojske. Danas on je naučno-tehnička ustanova Geodetske službe Vojske Srbije.

1881. – Umro je škotski istoričar i filozof Tomas Karlajl, čija se dela, izrazito faktografski potkrepljena, odlikuju živim i dramatičnim izlaganjem. Ostavio je veliki utisak na brojne evropske mislioce 19. pa i 20. veka. Dela: „Francuska revolucija“, „O herojima“, „Život Fridriha Velikog“, „Sartor Resartus“, „Čartizam“, „Prošlost i sadašnjost“, „Pisma i govori Olivera Kromvela“, „Kritički eseji“.

1884. – Rođen je srpski pisac Veljko Petrović, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Najčešći motiv njegove književnosti je srpska Vojvodina sa njenim specifičnim ambijentom i ljudskim karakterima. Studije Prava je završio u Pešti. U Prvom balkanskom ratu bio je ratni dopisnik, a u Prvom svetskom ratu dobrovoljac u srpskoj vojsci, potom načelnik u Ministarstvu prosvete, predsednik Matice srpske u Novom Sadu i Srpske književne zadruge u Beogradu i upravnik beogradskog Narodnog muzeja. Prve zbirke stihova objavio je 1914. Bio je i plodan prozni pisac, a pisao je i studije o književnosti i slikarstvu. Dela: zbirke pesama „Rodoljubive pesme“, „Na pragu“, „Stihovi“, zbirke pripovedaka „Bunja i drugi u Ravangradu“, „Varljivo proleće“, „Pomerene savesti“, „Prepelica u ruci“, „Dah života“, „Moloh“.

1885. – Belgijski kralj Leopold II proglasio je „Slobodnu državu Kongo“, bila je to uvertira u pretvaranje te prirodnim bogatstvima prebogate teritorije u koloniju pod imenom – Belgijski Kongo.

1893. – Umro je glumac Toša Jovanović, član Narodnog kazališta u Zagrebu i Narodnog pozorišta u Beogradu, jedan od najvećih srpskih glumaca 19. veka. Kao prvi glumac iz Srbije gostovao je u Budimpešti.

1894. – Rođena je Ksenija Atanasijević, filozof, etičar. Studirala je filozofiju i klasične jezike u rodnom Beogradu, Ženevi i na pariskoj Sorboni. Doktorirala kod Branislava Petronijevića tezom: „Brunovo učenje o najmanjem“. Bila je aktivan član Beogradskog ženskog društva i poznati borac za ženska prava, aktivan publicista i cenjeni filozofski pisac. Dela: „L`atomisme d`Epicure“, „Filozofski fragmenti“ I-II, „Hristova etika“, „Etika praštanja“.

1917. – Usvajanjem novog ustava Meksiko je postao federalna republika sa 28 saveznih država. Proklamovan je princip da „zemlja i rudno bogatstvo pripadaju narodu“, država je sekularizovana (razdvojena od crkve), priznato je pravo radnika da se organizuje u sindikate, pravo na štrajk, uvedeno je osmočasovno radno vreme.

1919. – Rođen je grčki državnik i ekonomista Andreas Papandreu, prvi socijalistički predsednik vlade Grčke. Bio je šef vlade od 1981. do 1989. i od 1993. do januara 1996, kad se povukao zbog bolesti. U politički život Grčke je ušao 1961. kao član Unije centra, stranke svojeg oca Jorgosa. U očevoj vladi bio je ministar, ali je dao ostavku zbog nesuglasica s desnim strujama u partiji, a 1965. je napustio zemlju. Po povratku, posle vojnog puča 1967. je zatvaran kao protivnik diktature, a 1968. je dobio dozvolu da ode u SAD. Vratio se 1974. i osnovao Svegrčki socijalistički pokret (PASOK), s kojim je dobio izbore 1977. a predsednik vlade je postao četiri godine docnije kada je PASOK ponovo pobedio na izborima.

1941. – Nacistička Nemačka je, u Drugom svetskom ratu, u Berlinu, na tajnom sastanku šefa diplomatije Joakima fon Ribentropa sa specijalnim izaslanikom jugoslovenske vlade Danilom Gregorićem, izvršila jak pritisak na vladu Kraljevine Jugoslavije da pristupi Trojnom paktu, što je ona i učinila 25. marta 1941. u nadi da će izbeći rat.

1941. – Umro je australijski pisac Endru Barton „Banjo“ Peterson, autor izvrsnih balada poput „Čoveka sa snežne reke“. U romanu „Brak“ na slikovit način opisao je život na ovčarskim farmama Australije.

1945. – Američke trupe pod komandom generala Daglasa Makartura ušle su u Drugom svetskom ratu u filipinski glavni grad Manilu.

1971. – U Belfastu je tokom nemira ubijen britanski vojnik, prvi od dolaska britanskih trupa u Severnu Irsku 1969.

1983. – U Lionu je posle izručenja iz Bolivije zatočen ratni zločinac Klaus Barbi, jedan od šefova Gestapoa u okupiranoj Francuskoj. „Dželat iz Liona“, direktno odgovoran za ubistva i mučenja hiljada francuskih rodoljuba u Drugom svetskom ratu, u Boliviji se skrivao 32 godine.

1988. – Vrhovni sud Sovjetskog Saveza ukinuo je presudu kojom su u martu 1938. osuđeni i potom ubijeni Nikolaj Buharin, Aleksej Rikov i niz drugih visokih sovjetskih partijskih i državnih rukovodilaca. Svi osuđeni su rehabilitovani.

1990. – Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov je na partijskom plenumu rekao da Komunistička partija mora da se odrekne monopola na vlast.

1993. – Umro je američki režiser, scenarista i producent Džozef Leo Menkevic, dobitnik dva Oskara za režiju i dva za scenario. Filmovi: „Sve o Evi“, „Pisma trima ženama“, „Julije Cezar“, „Kleopatra“, „Bosonoga kontesa“, „Bekstvo“, „Ljudi će pričati“, „Tihi Amerikanac“, „Pet prstiju“, „Iznenada prošlog leta“.

1994. – Na sarajevskoj pijaci Markale poginulo je 68 ljudi a ranjeno oko 200, u eksploziji navodno samo jedne minobacačke granate. Glavni štab Vojske Republike Srpske, koju se sarajevski mediji odmah optužili, odbacio je odgovornost. Kao posledica izdejstvovano je povlačenje teškog naoružanja oko Sarajeva. Izveštaj koji je bio prosleđen u središte UN nagoveštavao je mogućnost da je tragedija bila inscenirana.

1997. – Tri najveće švajcarske banke su – pod snažnim međunarodnim pritiskom posle šokantnih otkrića o njihovoj saradnji sa nemačkim nacistima, u Drugom svetskom ratu, skrivanjem dragocenosti otetih od Jevreja – osnovale humanitarni fond od 100 miliona švajcarskih franaka za žrtve holokausta.

2005. – Umro je togoanski predsednik Gnasingbe Ejadema, koji je na vlast došao vojnim pučem 1967. i odmah zabranio svaku političku aktivnost u zemlji. Od 1991. kada je vratio političke slobode, tri puta uzastopno pobeđivao je na predsedničkim izborima.

2006. – Iran je povukao svog ambasadora iz Danske u znak protesta zbog objavljivanja stripa o proroku Muhamedu u listu „Jilands Posten“.

2007. – Američki astronaut Sunita Vilijams postigla je rekord u boravku žene u otvorenom prostoru u kosmosu, sve ukupno, u tri izlaska, u trajanju od 22 časa i 27 minuta. Međutim, američki astronauti nisu uspeli da potisnu apsolutnog rekordera, ruskog kosmonauta Anatolija Solovjova, koji je boravio u kosmosu 77, 5 časova.

2008. – Umro je Mahariši Maheš Jogi, duhovni vođa Pokreta transcendentalne meditacije, koji je osnovao 1957. Maharaši je stekao svetsku popularnost specifičnom tehnikom meditacije 60-ih godina 20. veka kada su se za njegovo učenje zainteresovali Bitlsi.

2008. – U nevremenu, pošto je najmanje šest tornada pogodilo oblast od stotinak kilometara između Oksforda u Misisipiju i Džeksona u Tenesiju, na jugu SAD, poginulo je najmanje 45 osoba, dok je više od 150 povređeno.

2009. – Evropski parlament usvojio je Rezoluciju o Kosovu kojom se poziva na ponovno razmatranje prelaznog sporazuma UN i Vlade Srbije „kada Euleks postigne svoju punu operativnu sposobnost“. Rezolucijom se pozivaju članice EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova da to učine.

2009. – Vlada Srbije donela je odluku da kuću u kojoj se nalazila izdavačka kuća i knjižara Gece Kona, svojevrsne institucije srpskog knjižarstva u međuratnom periodu, proglasi za spomenik kulture. Odluka je doneta na predlog Ministarstva kulture. Vlasnik je time obavezan da očuva autentičan izgled zgrade kao i namenu. Zdanje izgrađeno 1928. prema projektu arhitekte Radoslava Todorovića, bilo je vlasništvo braće Matić a 1932. otkupio ga je Geca Kon.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 04, 02, 2012.