1864. godine umro je srpski jezički i pravopisni reformator Vuk Stefanović Karadžić, tvorac novog pravopisa i književnog jezika, daroviti samouk. Opismenio se u rodnom selu kod jednog rođaka trgovca, potom u školi u Loznici i zatim u manastiru Tronoša.

Tokom Prvog srpskog ustanka bio je pisar kod ustaničkog vojvode Ćurčije, zatim učitelj u Beogradu i carinik na Dunavu kod Kladova. Posle propasti ustanka 1813. i odlaska u Beč počeo je da sakuplja narodne pesme i umotvorine i da radi na srpskom pravopisu i jeziku uopšte. Ubrzo je objavio prvu zbirku narodnih pesama i „Pismenicu“ (gramatika), a 1818. „Srpski rječnik“. Pisao je i istorijska svedočanstva (više sećanja), bavio se nekom vrstom etnografije, organizovao istraživanja širom srpskih zemalja i vodio je ogromnu prepisku. Njegovi odnosi sa knjazom Milošem Obrenovićem prošli su kroz razne faze ali je sa vrhom srpske crkve posebno Karlovačke mitropolije bio u veoma lošim odnosima. Mitropolit Stratimirović, čovek retke učenosti i kulture, smatrao je da je njegova jezička reforma primitivna i da odbacuje čitavu srpsku jezičku i književnu tradiciju, a njegov prevod Novog Zaveta ocenjen je tada kao skandalozan (pošto nije poznavao klasične jezike prevod je rađen sa nemačkog). Vremenom je stekao ugled među intelektualcima Evrope, čak i kod takvih umova kakvi su bili Gete ili Ranke, univerzitet u Jeni proglasio ga je počasnim doktorom. Njegove ideje odnele su odlučujuću prevagu 1847. kada su izašle „Pesme“ Branka Radičevića, pisane „Vukovim jezikom“, a Đura Daničić je tekstom „Rat za srpski jezik i pravopis“ dokazivao opravdanost Vukove reforme. Cela epoha srpskog romantizma – bila je pod njegovim uticajem. Njegovi posmrtni ostaci preneti su 1897. iz Beča u Srbiju i nalaze se pored Dositeja Obradovića ispred Saborne crkve u Beogradu. Njegovo delo sabrano je, u modernim izdanjima, u čak 39 tomova.

Danas je utorak, 7. februar, 38. dan 2012. Do kraja godine ima 328 dana.

1478. – Rođen je engleski pisac i državnik Tomas Mor, rodonačelnik utopijskog socijalizma, pisac socijalnih, istorijskih i teoloških spisa. Od 1529. do 1532. bio je lord-kancelar kralja Henrija VIII, ali je 1535. zbog odbacivanja crkvene reformacije i odbijanja da prizna kralja za poglavara novoustanovljene Anglikanske crkve – osuđen na smrt i pogubljen. U političko-filozofskom spisu „Utopija“, objavljenom na latinskom 1516. prikazao je bedu Engleske, otimanje zemlje od seljaka od strane veleposednika kao i rani kapitalizam. Tome nasuprot, naslikao je zamišljeno ostrvo „Utopiju“, oslobođeno privatne svojine, kao idealnu socijalnu državu sa savršenim društvenim i političkim sistemom. Termin – Utopija danas se koristi kao sinonim za nešto neostvarljivo.

1792. – Austrija i Pruska su sklopile savez protiv revolucionarne Francuske u strahu od širenja ideja revolucije.

1812. – Rođen je engleski pisac Čarls Džon Hafem Dikens, osnivač socijalnog romana, tipičan predstavnik realizma. Prikazivao je srednje i niže građanstvo i izneo je na videlo strahovitu nepravičnost viktorijanskog društva, čime je uzburkao javno mnjenje, a parlament nagnao da sprovede izvesne socijalne reforme. Tegobno lično iskustvo je stekao kada je zbog porodičnih dugova, kao dečak, bio prinuđen da radi u jednoj fabrici za proizvodnju paste za obuću. Napisao je dvadesetak dela, uglavnom romana. Dela: romani „Dejvid Koperfild“, „Oliver Tvist“, „Pikvikov klub“, „Mala Dorit“, „Nikolas Niklbi“, „Velika očekivanja“, „Stara prodavnica retkosti“, „Sumorna kuća“, „Martin Čazlvit“, pripovetke „Tri duha“, „Cvrčak na ognjištu“, „Bitka života“.

1863. – Na britanskom vojnom brodu „Orfej“, koji je potonuo pored obala Novog Zelanda, poginulo je 190 ljudi.

1870. – Rođen je austrijski psihijatar Alfred Adler, jedan od pionira psihoanalize, osnivač pravca tzv. individualne psihologije, kojom se odvojio od tvorca psihoanalize Sigmunda Frojda. Smatrao je da je težnja ka moći pokretačka snaga psihičkog života svakog pojedinca, što može da izazove preteranu težnju ka afirmaciji ili unutrašnji otpor osećanju manje vrednosti i time neurotična oboljenja. Dela: „Praksa i teorija individualne psihologije“, „Poznavanje čoveka“, „O nervoznom karakteru“.

1878. – Umro je papa italijanskog porekla Pije IX, čiji je pontifikat trajao 31 godinu i 236 dana, najduže u istoriji rimokatoličke crkve. Na Vatikanskom saboru 1870. proglasio je dogmu o papskoj nepogrešivosti.

1885. – Rođen je američki pisac Sinkler Luis, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1930. Ismevao je zablude i samoobmane američkog društva, pisao je protiv rasne diskriminacije. U realističko-satiričnim romanima je podvrgavao podsmehu lekare, sveštenike, sudije, sitno građanstvo, ali i poslovne ljude, industrijalce. Dela: romani „Dr Erousmit“, „En Vikers“, „Elmer Gantri“, „Glavna ulica“, „Bebit“, „Dodsvort“, „Mentrep“, „Kraljevska krv“, „To je ovde nemogućno“ (vizija fašizacije SAD).

1894. – Umro je belgijski proizvođač duvačkih instrumenata Adolf Saks, koji je 1840. izumeo muzički instrument nazvan njemu u čast saksofon.

1947. – Velika Britanija je izložila plan podele Palestine na jevrejski i arapski deo.

1962. – U eksploziji u zapadnonemačkom rudniku uglja kod Sarbrikena poginulo je 298 rudara.

1968. – Premijeri svih 10 kanadskih provincija odobrili su nacrt ustava prema kojem je status francuskog jezika u celoj Kanadi izjednačen sa engleskim.

1971. – Žene su u Švajcarskoj referendumom dobile pravo glasa.

1984. – Američki kosmonaut Brus Mekendls je napustio svemirski brod „Čelendzer“ i „prošetao“ svemirom kao prvi čovek koji se kretao bez fizičke veze s letilicom, pokretan motorom na leđima.

1986. – Doživotni predsednik Haitija Žan Klod Divalije pobegao je iz zemlje, okončavši 29-godišnju diktaturu porodice Divalije u toj karipskoj zemlji.

1990. – Plenum Centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza odlučio je da iz ustava bude izbrisana odredba kojom joj je garantovana „rukovodeća i usmeravajuća“ uloga u društvu, odrekavši se time političkog monopola posle više od 70 godina.

1991. – Sveštenik Žan Bertran Aristid proglašen je predsednikom Haitija, kao prvi demokratski izabrani šef te karipske države.

1996. – U „boingu 757“, koji se srušio nekoliko minuta posle poletanja iz Dominikanske Republike ka Nemačkoj, poginulo je svih 189 putnika, mahom nemačkih turista i članova posade.

1999. – Umro je jordanski kralj Husein, koji je vladao Jordanom od 1952. Na prestolu te bliskoistočne zemlje nasledio ga je sin Abdulah.

2003. – U eksploziji automobila-bombe ubijeno je najmanje 33 ljudi i razoren „El Nogal“, jedan od najekskluzivnijih klubova u kolumbijskoj prestonici Bogoti.

2005. – Engleskinja Elen Mekartur postavila je novi svetski rekord u solo jedrenju oko sveta, prešavši skoro 42.000 kilometara za 71 dan, 14 sati, 18 minuta i 33 sekunde.

2006. – Talibani u Avganistanu pozvali su muslimanski svet da proglasi sveti rat povodom spornih karikatura o proroku Muhamedu objavljenih u danskom listu „Jilands Posten“.

2008. – Umro je Desimir Tošić, publicista, jedan od lidera Demokratske stranke. Rođen je u Beloj Palanci nedaleko od Pirota. Bio je jedan od studentskih prvaka Demokratske stranke uoči Drugog svetskog rata (napada na Kraljevinu Jugoslaviju). Nakon rata živeo je kao politički emigrant u Francuskoj i Britaniji. Decenijama je uređivao emigrantski list „Naša reč“ (1948-1990). Vratio se u Srbiju 1990. i jedan je od osnivača obnovljene Demokratske stranke. Izvesno vreme bio je i narodni poslanik. Dela: „O ljudima, eseji, zapisi, sećanja“, „Kolektivizacija u Jugoslaviji“, „Crkva, država, društvo“, „Demokratska stranka 1920-1941“.

2008. – Umro je Časlav Veljić, dugogodišnji predsednik Kajakaškog saveza Jugoslavije. Član Predsedništva Jugoslovenskog olimpijskog komiteta bio je u nekoliko saziva, a od 1978. do 1993. je i generalni sekretar JOK-a. Bio je 20 godina član komisije Evropskih olimpijskih komiteta. Jedan je od najuglednijih kajakaških sudija u svetu, a kao glavni sudija, starter ili član žirija radio je na Olimpijskim igrama u Meksiku, Minhenu, Montrealu, Moskvi, Los Anđelesu, Seulu i Barseloni.

2009. – Umro je Zlatibor Petrović, član SANU, profesor Veterinarskog fakulteta, parazitolog svetskog ugleda. Bio je poznat po predanom radu u oblasti veterine i medicinskih nauka a i po izuzetnoj društvenoj aktivnosti. Bio je član Matice srpske, Srpskog lekarskog društva, Društva parazitologa, Svetskog udruženja veterinara. Univerzitet veterinarske medicine u Budimpešti dodelio mu je diplomu počasnog doktora nauka.

2010. – Umro je Mihajlo Marković, filozof, akademik. Bio je predsednik Jugoslovenskog udruženja za filozofiju, dekan i upravnik Instituta za filozofiju beogradskog Filozofskog fakulteta, jedan od organizatora Korčulanske letnje škole 1960-tih, član Saveta znamenitog filozofskog časopisa „Praksis“. Važio je za jednog od uticajnijih srpskih filozofa marksističke orijentacije.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 06, 02, 2012.