Na današnji dan 337. godine umro je rimski car Konstantin I Veliki, prvi rimski car koji je dozvolio slobodno ispovedanje Hrišćanstva. Konstantin je rođen na tlu sadašnje Srbije – 280. u Naisusu (Niš).

Carem su ga 306. proglasili rimski legioni u Britaniji, posle čega je u nizu sukoba savladao suparnike i sam zavladao zapadnim delom Rimskog carstva. Od 312. vladao je zajedno s carem Istočnog Rimskog carstva Valerijem Likinijem, a posle pobede nad njim 324. sam celim Carstvom do smrti. S Likinijem je 313. izdao Milanski edikt o slobodi veroispovesti hrišćana. Na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji 325. pomogao je Crkvi da suzbije arijanizam. Osnivač je Konstantinopolja (Carigrad), nove prestonice carstva.

Danas je уторак, 22. maj, 143. dan 2012. године. Do kraja godine ima 223 dana.

1455. – Bitkom kod Sent Albansa – u kojoj je vojska dinastije Lankaster potukla snage kuće Jork – u Engleskoj je počeo četrdesetogodišnji dinastički „Rat dveju ruža“.

1813. – Rođen je nemački kompozitor Vilhelm Rihard Vagner, tvorac nemačke muzičke drame, uz Đuzepea Verdija najznačajniji romantičarski operski kompozitor 19. veka. Pisao je i tekst i muziku za muzičke drame, pretežno iz nemačke mitologije. Komponovao je u skladu sa sopstvenim simboličkim i filozofskim nazorima i učenjima nemačkih filozofa Artura Šopenhauera i Fridriha Ničea, stvorivši „jedinstveno umetničko delo“ (Gesamtkunstwerk), u kojem su sjedinjeni tekst, muzika, igra, slika i inscenacija. Umesto široko raspevanih arija, upotrebljavao je dramatični ariozo, a orkestar je postao osnovni činilac u tumačenju događaja. Dela: muzičke drame „Parsifal“, „Tanhojzer“, „Holanđanin lutalica“, „Rienci“, „Tristan i Izolda“, „Loengrin“, „Nirnberški majstori pevači“, „Nibelunški prsten“, koji se sastoji od četiri drame – „Rajnsko zlato“, „Valkira“, „Zigfrid“, „Sumrak bogova“, muzičko-filozofske studije „Umetničko delo budućnosti“, „Umetnost i revolucija“, „Opera i drama“.

1833. – U Čileu je usvojen ustav kojim je data veća vlast predsedniku, a rimokatolicizam je proglašen državnom religijom.

1859. – Rođen je engleski pisac Artur Konan Dojl, lekar po profesiji, koji se proslavio kao autor kriminalističkih romana i pripovedaka u kojima su glavni junaci izmišljeni detektiv Šerlok Holms i njegov prijatelj dr Votson. Začetnik je tog specifičnog književnog žanra. Bitno manju pažnju privukao je najboljim delima, solidnim istorijskim romanima. Plemićku titulu dobio je 1902. za zasluge u odbrani britanskih interesa, posebno u drugom Burskom ratu. Posle pogibije sina u Prvom svetskom ratu, odao se misticizmu. Dela: romani „Grimizna studija“, „Pustolovine Šerloka Holmsa“, „Uspomene Šerloka Holmsa“, „Baskervilski pas“, „Beli odred“, „Izgubljeni svet“, „Veliki burski rat“, istorijska studija „Istorija britanskog pohoda u Francuskoj i Flandriji“, delo o spiritualizmu „Istorija spiritualizma“, memoarska proza „Uspomene i pustolovine“.

1873. – Umro je italijanski pisac Alesandro Manconi. Prvi je u italijanskoj književnosti seljacima dodelio ulogu literarnih junaka. Nastojao je da književni jezik bude sredstvo komunikacije ne samo za odabrane već da bude opšterazumljiv. Zalagao se za ujedinjenje Italije, podržavajući nacionalni pokret „Rizorđimento“ (preporod) četrdesetih godina 19. veka. Dela: roman „Verenici“, posmrtna oda Napoleonu I „Svete himne“, drame „Grof Karmanjola“, „Adelki“.

1885. – Rođen je vođa italijanskih socijalista Đanđakomo Mateoti, kojeg su u junu 1924. oteli i ubili fašisti, posle govora prethodno tog dana u parlamentu u kojem je dokumentovano razobličio njihove nasilne metode. Rodom iz bogate porodice, završio je prava i veoma mlad postao je vatreni socijalista. Nakon istupanja iz Socijalističke partije Italije u oktobru 1922. postao je generalni sekretar novostvorene Socijalističke unitarističke partije. Izuzetno hrabro borio se protiv fašizma i njegovo ubistvo izazvalo je veliki revolt italijanskog javnog mnjenja, a njegovo ime postalo je simbol antifašističke borbe i u Drugom svetskom ratu nosilo ga je više jedinica pokreta otpora.

1885. – Umro je francuski pisac Viktor Igo, član Francuske akademije, najveći pesnik Francuske 19. veka i rodonačelnik francuskog realizma. Bio je veoma angažovan u političkom životu, isprva kao monarhista, potom kao republikanac. Pod Lujem Filipom postao je per Francuske i akademik, a 1848. poslanik u Ustavotvornoj skupštini. Posle državnog udara Napoleona III 1851. proteran je i živeo je u izgnanstvu u Belgiji i Engleskoj, a kad je 1870. palo Drugo carstvo trijumfalno je dočekan u Parizu, gde je do smrti 1885. neumorno stvarao. Napisao je 1876. vatreni članak „Za Srbiju“. Pisao je pesme, drame, romane, eseje, pamflete. Dela: romani „Jadnici“, „Bogorodičina crkva u Parizu“, „Rabotnici na moru“, drame „Ernani“, „Lukrecija Bordžija“, „Rij Blaz“, političko-satirična zbirka pesama protiv Napoleona III „Kazne“, pamflet „Napoleon Mali“.

1907. – Rođen je engleski pozorišni i filmski glumac, režiser i producent Lorens Olivije, jedan od najvećih tumača likova iz dela Vilijama Šekspira, prvi glumac kojem je za života dodeljena plemićka titula. Dobitnik je najvećeg broja nagrada „Emi“ za TV stvaralaštvo, nagrađivan je na festivalu u Kanu, dobio je Oskara za film „Hamlet“. Ostali filmovi: „Henri V“, „Ričard III“, „Princ i igračica“, „Tri sestre“, „Orkanski visovi“, „Rebeka“, „Ledi Hamilton“, „Keri“, „Otelo“, „Spartak“ , „Kartum“, „Ponos i predrasuda“, „Bani Lejk je nestala“, „Maratonac“.

1915. – U najtežoj železničkoj nesreći u britanskoj istoriji, u sudaru dva voza u Škotskoj, poginulo je 227 ljudi.

1918. – Nemački avioni napali su Pariz u Prvom svetskom ratu.

1939. – Dvojica diktatora – vođa nemačkih nacista Adolf Hitler i vođa italijanskih fašista Benito Musolini – potpisali su desetogodišnji „čelični pakt“ Nemačke i Italije o političkom i vojnom savezu.

1943. – U Moskvi je objavljeno raspuštanje Komunističke internacionale, poznate kao Kominterna, osnovane u Moskvi 1919. Izvršni komitet je obrazložio da se Kominterna raspušta pošto je takav „organizacioni oblik udruživanja radničke klase prevaziđen“, pa je „čak postao smetnja i kočnica daljeg učvrsćenja nacionalnih radničkih pokreta“. Važniji je bio neizrečeni razlog – Staljin se odrekao Kominterne da bi izbegao prigovore zapadnih saveznika da ona ometa lojalnu saradnju u sklopu antihitlerovske koalicije u Drugom svetskom ratu.

1967. – Više od 320 ljudi poginulo je u požaru u robnoj kući „Inovasion“ u belgijskoj prestonici Briselu.

1970. – Umro je pozorišni i filmski režiser, scenograf i glumac Bojan Stupica. Njegova režija odlikovala se izrazitom kreativnošću. Radio je u više naših pozorišta, najduže u Beogradu (Jugoslovensko dramsko pozorište, Atelje 212, Narodno pozorište) i znatno je doprineo razvitku pozorišne umetnosti kod nas. Režija: pozorišni komadi – „Dundo Maroje“, „Leda“, „U agoniji“, „Aretej“, „Kavkaski krug kredom“, „Ribarske svađe“, „Krvave svadbe“, „Opera za tri groša“, „Idiot“, „Poseta stare dame“, „Sveta Ivana“, „Glorija“, „Madam San-Žen“, „Dantonova smrt“, „Jaje“, „Bogojavljenska noć“, „Braća Karamazovi“, filmovi – „Jara gospoda“, „U mreži“.

1972. – Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Ričard Nikson doputovao je u Moskvu kao prvi šef američke države koji je posetio Sovjetski Savez.

1972. – Cejlon je postao republika u okviru Britanskog komonvelta pod nazivom Šri Lanka.

1973. – SAD i Velika Britanija stavile su veto u Savetu bezbednosti UN na rezoluciju o proširenju trgovinskih sankcija protiv Rodezije koje bi uključivale i Južnu Afriku i portugalske kolonije u Africi.

1985. – U eksploziji automobila-bombe u jednom predgrađu Bejruta poginulo je najmanje 60 ljudi.

1989. – Indija je uspešno isprobala prvu raketu zemlja-zemlja srednjeg dometa, postavši jedna od malobrojnih država koje raspolažu balističkim raketama.

1992. – U bolnici u Banjaluci umrla je prva beba zbog nestašice kiseonika, za vreme oružanih sukoba za koridor kod Brčkog tokom građanskog rata u BiH. SAD i druge zapadne zemlje tada nisu dozvolile dopremanje humanitarne pomoći vazdušnim putem zapadnom delu Republike Srpske. Do 19. juna 1992. u Banjaluci je umrlo 12 beba.

1993. – U Kambodži su održani prvi višepartijski izbori posle više od dve decenije.

1994. – Pobunjenici u građanskom ratu u Ruandi zauzeli su međunarodni aerodrom u Kigaliju i ključnu kasarnu vladinih snaga, otklonivši najveću prepreku u nastojanju da zauzmu glavni grad te afričke zemlje.

1999. – Avioni NATO bombardovanjem su onesposobili termoelektranu „Kolubara“ u Velikim Crljenima, ranivši tom prilikom 12 radnika elektrane.

1999. – Najmanje sedam pripadnika tzv. OVK poginulo je na severu Albanije, u blizini granice Srbije (SRJ), od bombi izbačenih iz NATO aviona. U središtu NATO u Briselu incident je opisan kao „slučajna greška“ jer su piloti mislili da gađaju „srpske položaje“.

2003. – Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je američki nacrt rezolucije kojom su posle 12 godina ukinute stroge sankcije protiv Iraka. Rezolucijom 1.483 data su široka ovlašćenja SAD i Velikoj Britaniji u upravljanju Irakom i iračkom naftnom industrijom.

2004. – Ekonomista i reformator Manmohan Sing postao je 13. predsednik vlade Indije, prvi Sik na tom položaju.

2004. – Prestolonaslednik Španije princ od Asturije Felipe Burbonski i bivša najpopularnija španska televizijska novinarka Letisija Ortis venčali su se u Madridu, a ceromoniju prvog kraljevskog venčanja na tlu Španije posle 98 godina, obezbeđivale su izuzetno jake snage policije i vojske, uključujući snage NATO.

2007. – Umro je srpski akademik Zoran Konstantinović, teoretičar književnosti. Drugi svetski rat, kao oficir Kraljevine Jugoslavije proveo je u zarobljeništvu. Radeći kao nastavnik u Višoj vojnoj akademiji posle rata, Konstantinović je uporedo studirao strane jezike i književnost i diplomirao je 1953, a doktorirao tri godine docnije, da bi zatim prešao na Filozofski fakultet. Prihvatio je 1970. poziv da u Insbruku osnuje prvu katedru za komparativnu književnost u Austriji kojom je rukovodio do 1990. Bio je član Komisije za literaturu Austrijske akademije nauka, potpredsednik međunarodne Asocijacije za uporednu književnost, Evropske akademije nauka i umetnosti u Salcburgu. Kao gostujući profesor predavao je na nizu univerzizeta Evrope, SAD, Australije, Japana. Za srpsku nauku poseban značaj imaju njegovi radovi posvećeni vezama srpske i nemačke književnosti i kulture.

2010. – U nesreći putničkog aviona kompanije „Er Indija ekspres“ koji se zapalio prilikom sletanja na aerodrom u Mangaloru, na jugu Indije, poginulo je 158 osoba.

2010. – Poljski astronom Nikola Kopernik, čiju je heliocentričnu teoriju Rimokatolička crkva u 16. veku osudila kao jeretičku, ponovo je svečano sahranjen u katedrali u Fromborku, u kojoj je svojevremeno služio. Posle smrti njegovi ostaci su počivali u neobeleženoj grobnici, a pronađeni su 2005. Reč je o simboličnom činu izmirenja Crkve sa Kopernikom.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 21, 05, 2012.