Na današnji dan 1886. godine umro je nemački istoričar Leopold fon Ranke, profesor Berlinskog univerziteta, član Pruske akademije nauka.

Studirao je teologiju i filologiju i doktorirao filozofiju. Za počasnog člana Društva srpske slovesnosti izabran je 1849. Kao rezultat saradnje s Vukom Karadžićem, 1829. objavio je delo „Srpska revolucija“, jednu od najboljih knjiga o srpskim ustancima 1804. i 1815. – kojom je skrenuo pažnju evropske javnosti na borbu srpskog naroda za oslobođenje. Ostala dela: „Istorija Francuske“, „Istorija Engleske“, „Rimske pape“, „Nemačka istorija za vreme Reformacije“.

Danas je sreda, 23. maj, 144. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 222 dana.

1430. – Burgunđani su u Stogodišnjem ratu u Kompijenju zarobili francusku nacionalnu junakinju Jovanku Orleanku i predali je Englezima, koji su je potom izveli na crkveni sud i 1431. osudili na smrt pod optužbom da je jeretik i veštica. Na osnovu ove presude Jovanka Orleanka je spaljena na lomači.

1498. – Na lomači je spaljen italijanski dominikanski kaluđer Đirolamo Hijeronimus Savonarola, crkveni reformator koji je napadao moralnu iskvarenost rimske kurije, posebno pape Aleksandra VI. Podstakao je i vodio ustanak u Firenci 1494, proterao porodicu Mediči i ustanovio neku vrstu teokratske republike. Papske trupe su ga uhvatile u borbi i on je spaljen na lomači u Firenci. Dela: „Propovedi“, „Ispitivanje savesti“.

1533. – Kenterberijski nadbiskup Tomas Krenmer objavio je da je poništen brak engleskog kralja Henrija VIII sa Katarinom Aragonskom te da je zakonito njegovo venčanje sa Anom Bolen zaključeno januara 1533. Reakcija Vatikana bila je veoma oštra i nepomirljiva.

1618. – Pobunom Čeha protiv Habzburške monarhije, u Pragu, izbio je Tridesetogodišnji rat. Razljućeni građani su, poput slične situacije tokom pobune Husita u Pragu protiv rimokatolika 1419. – izbacili kroz prozor Gradske većnice namesnike cara Ferdinanda II Austrijskog, zbog rušenja dve protestantske crkve nedaleko od Praga. U ratu koji je izbio protiv Habzburga, protestantskim Česima u pomoć su priskočile Danska, docnije Švedska, Engleska, pa i Francuska (iz političkih razloga, iako većinski katolička). Rat je obeležen masovnim pustošenjima i krajnjim svirepostima. Gubici su bili ogromni – stanovništvo Nemačke svedeno je na manje od polovine, a same Češke na petinu predratnog broja. Rat je okončan Vestfalskim mirom 1648, kojim je Francuska dobila od Nemačke Alzas i delove Lorene, Švedska Istočnu Pomeraniju i posede na ušćima velikih nemačkih reka, Holandiji i Švajcarskoj je priznata nezavisnost, nemačke zemlje su postale gotovo potpuno suverene, a rimsko-nemački carevi iz dinasije Habzburg izgubili su svaku stvarnu vlast, osim na starim Habzburškim posedima.

1707. – Rođen je švedski prirodnjak Karl fon Line, osnivač moderne sistematike u biologiji, koji je prvi postavio principe definisanja rodova i vrsta i uveo binarnu (dvojnu) nomenklaturu, tako da svaka biljka i životinja ima dva imena – roda i specije (vrste). Osnivač je i prvi predsednik Švedske akademije nauka i Prirodnjačkog muzeja. Njegova sistematika biljaka prema polnim organima važi i sada. Dela: „Systema naturae“, „Philosophia botanica“, „Genera plantarum“, „Species plantarum“.

1848. – Rođen je nemački inženjer i pronalazač Oto Lilijental, jedan od pionira avijacije. Studirajući let ptica usavršio je jedrilicu i dokazao superiornost zakrivljenih nad ravnim krilima. Konstruisao je 1896. prvi planer dvokrilac i iste godine je poginuo prilikom probnog leta.

1883. – Rođen je američki glumac Daglas Elton Ulman, poznat kao Daglas Ferbanks, veoma popularan u periodu nemog filma, jedan od najpoznatijih pustolova u istoriji kinematografije. Filmovi: „U znaku Zoroa“, „Tri musketara“, „Crni pirat“, „Robin Hud“, „Bagdadski lopov“.

1906. – Umro je norveški pisac Henrik Ibzen, jedan od najvećih u istoriji drame, bespoštedan kritičar građanskog društva. Mnogo je putovao po Evropi, izučavajući dramaturgiju i pišući. Nakon 20 godina vratio se u Norvešku i postao upravnik nacionalnog teatra u Oslu. Njegove drame pogađaju bit građanskog društva koje počiva na neiskrenosti. Dela: drame „Pretendenti na presto“, „Brand“, „Per Gint“, „Savez mladih“, „Stubovi društva“, „Lutkin dom“, „Aveti“, „Narodni neprijatelj“, „Divlja patka“, „Rosmersholm“, „Gospođa s mora“, „Heda Gabler“, „Graditelj Sulnes“, „Mali Ejulf“, „Jun Gabrijel Borkman“, „Kad se mi mrtvi probudimo“, poezija „Pesme“.

1908. – Rođen je američki fizičar Džon Bardin, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1956. i 1972. Istraživao je poluprovodnike i superprovodljivost, a s Vilijamom Šoklijem pronašao je tranzistor.

1915. – Italijanske trupe započele su napad na austrijske položaje na Soči, čime je Italija ušla u Prvi svetski rat na strani sila Antante. Italijanski doprinos pobedi saveznika bio je objektivno veoma mali, ali njeni dobici nisu bili zanemarljivi. Pripojila je Južni Tirol, Trst, Furlaniju, Istru, delove Dalmacije, kao i neke teritorije u severnoj i istočnoj Africi.

1920. – Osnovana je Komunistička partija Indonezije, prva takva politička organizacija u Aziji.

1939. – Adolf Hitler obelodanio je nameru da započne svetski rat obraćajući se najvišim nemačkim vojnim komandantima: „Ovoga puta nema mnogo da se raspravlja. Imaćemo rat. Odlučio sam da zbrišem Poljsku. Od uspeha ovog poduhvata zavisi uspeh svega što posle toga dolazi. Mi sada odlučujemo o sudbini Nemačke za hiljadu godina“. Drugi svetski rat počeo je invazijom na Poljsku 01. septembra 1939.

1939. – Britanski parlament usvojio je plan o stvaranju nezavisne palestinske države do 1949. u kojoj bi zajedno živeli Arapi i Jevreji.

1945. – Samoubistvo je izvršio nemački ratni zločinac Hajnrih Himler, šef zloglasne nacističke policije Gestapo od 1936. Jedan od najbližih saradnika vođe Trećeg rajha Adolfa Hitlera ubio se dan pošto su ga Britanci zarobili.

1949. – Osnovana je Savezna Republika Nemačka, s Bonom kao glavnim gradom.

1951. – Rođen je ruski velemajstor Anatolij Jevgenjevič Karpov, jedan od najuspešnijih u istoriji šaha. Kao izazivač šampiona 1975. postao je prvak sveta bez borbe, pošto je Fišer odbio da igra meč pod uslovima koje je propisala FIDE. Odbranio je titulu u mečevima s Korčnojem 1978. i 1981, a izgubio je krajem 1985. u meču s Garijem Kasparovom. Tome je prethodio meč istih rivala početkom 1985, igran na šest dobijenih partija, koji je predsednik FIDE – prekršivši pravilnik – prekinuo pri rezultatu 5:3 za Karpova, uz 40 remija.

1960. – Izrael je saopštio da je u Argentini uhvaćen nemački nacista Adolf Ajhman i da će mu u Izraelu biti suđeno kao teškom ratnom zločincu, krivcu za smrt miliona Jevreja i pripadnika drugih naroda.

1971. – U zemljotresu koji je razorio grad Bingol u istočnoj Turskoj poginulo je najmanje hiljadu ljudi.

1992. – Generalna skupština Ujedinjenih nacija primila je u članstvo UN Sloveniju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu.

1995. – Izrael je suspendovao plan o konfiskaciji arapske zemlje u istočnom Jerusalimu.

1997. – Predsedničke izbore u Iranu uverljivo je dobio predvodnik umerene političke struje Muhamed Hatami.

1999. – NATO avioni pogodili su razornim projektilima najveće razvodno postrojenje i trafo-stanicu u termoelektrani „Nikola Tesla“ A kod Obrenovca i postrojenja Elektroprivrede Srbije za prenos električne energije u Nišu, Novom Sadu i Drmnu kod Kostolca, zbog čega je 70 odsto potrošača u Srbiji ostalo bez struje.

2000. – Izrael je povukao poslednje vojnike iz južnog Libana.

2003. – Predstavom „Rodoljupci“ Jovana Sterije Popovića u režiji Dejana Mijača, svečano je otvoreno renovirano zdanje Jugoslovenskog dramskog pozorišta. „Novo ruho“ pozorišta osnovanog 1947. i stradalog u požaru oktobra 1997. – arhitektonsko rešenje Zorana Radojičića, Dejana Miljkovića i Ivana Milenkovića višestruko je nagrađivano.

2004. – Horst Keler, bivši direktor Međunarodnog monetarnog fonda i predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj, izabran je za devetog posleratnog predsednika Nemačke s petogodišnjim mandatom.

2004. – Najmanje 34 ljudi je poginulo u sukobima američkih okupacionih snaga i sledbenika šiitskog radikalnog vođe Moktade el Sadra u iračkim gradovima Kufa i Nadžaf.

2007. – Izrečena je presuda dvanaestorici optuženih za ubistvo predsednika vlade Srbije Zorana Đinđića. Osuđeni su na ukupno 378 godina zatvora.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 22, 05, 2012.