Dana 30.04.2009.godine u maloj sali SO Žabalj održana je Diskusiona tribina o zdravlju Romkinja i Roma na teritoriji opštine Žabalj, a materijal je pripemilo udruženje građana Istraživači Roma koji su pored Kancelarije za inkluziju Roma u Žablju i organizovali pomenutu tribinu.
Tribini su prisustvovali zamenik predsednika Opštine Sava Milićev, direktor Kancelarije Dušan Radul, članovi Veća Slobodan Ostojić i Goran Anđelković, predsednik udruženja Istraživači Roma Marija Aleksandrović sa saradnicima, dok je direktor Doma zdravlja Žabalj bio opravdano odsutan.
Tribinu je otvorio Radul, pozdravio prisutne i poželeo im prijatan boravak u našoj opštini, a zatim zamolio Milićeva da se obrati prisutnima. Milićev je pozdravio prisutne i ukratko obavestio o tome šta se u Žablju čini za bolji život građana, posebno Roma, te je obavestio da se iz Fonda za kapitalna ulaganja ulažu sredstva za asfaltiranje četiri ulice u romskim naseljima u Čurugu i Đurđevu i takođe da se u saradnji sa Ekumenskom humanitarnom organizacijom vrši izgradnja kupatila u svakoj kući u romskom naselju u Đurđevu gde se uporedo radi i na sanaciji stambenih objekata. U Žablju je bio i Pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost među polovima, Miroslav Vasin i predstavio program za očuvanje i povećanje radnih mesta kroz program Pokrajine.
Predsednik udruženja, Marija Aleksandrović je rekla da je ovo udruženje osnovano još 1999. godine i da se bavi istraživanjem života Roma na teritoriji opštine Žabalj. Udruženje radi na nekoliko projekata, a navela je samo neke: Romska kuhinja, Naš bolji život kao i projekte iz kulture i oblasti zdravstva o čemu je bilo reči na tribini. Aktivistkinje udruženja, Jelena Jovanović, Živka Fan, Bogdanka Radul i Marija Knežev su prikupile, a Veronika Mitro sistematizovala podatke o životu Roma na teritoriji opštine Žabalj. U anketi je učestvovalo 391osoba i to 201 ženskog i 190 muškog pola iz 99 romskih porodica.
Polovina Romkinja i Roma su punoletni, radno sposobni odrasli uzrasta od 18-60 godina, četrdeset posto su maloletni, a 10% su stari. Od ukupnog broja maloletne dece 40% su predškolskog, a 60% školskog uzrasta, te je većina dece uključeno u školski sistem i pohađaju osnovnu ili srednju školu dok je manji broj napustio školovanje u osnovnoj ili po završetku iste. Oko 40% Romkinja i Roma nema završenu osnovnu školu, a značajan broj je i nepismenih i bez škole (većina žena), takođe 40% je završilo osnovnu školu, dvadesetak posto srednju školu, a samo jedna Romkinja je završila fakultet. Romske porodice su uglavnom četvoročlane, tročlane i petočlane, a neznatan broj je sa više članova maksimum osam. Porodicu uglavnom čine roditelji i deca, a u manjem slučaju su samohrane majke i očevi i da žive sa decom ili unucima. Svi su državljani Srbije i uglavnom ovde žive od rođenja dok ima žena koje su udajom došle da žive ovde. Vrlo mali broj Romkinja i Roma govore maternjim Romskim jezikom, uglavnom pričaju Srpski, polovina živi u romskim naseljima, a polovina sa ostalim stanovništvom u selu, u svojim privatnim kućama dok oko 15% žive u iznajmljenim stanovima. Dve trećine porodica živi u komfornim kućama koje imaju struju, vodu i sanitarni čvor. Jedna trećina živi u manje komfornim kućama bez kupatila i sanitarija, oko 5% živi u kućama koje imaju samo struju, a 5% u izrazito nekomfornom smeštaju bez struje i vode. Većina romskih porodica u svojim kućama ima TV, radio aparat i mobilni telefon, polovina ima fiksni telefon, a oko jedne petine ima računar. Više od polovine poseduje bicikl, oko trideset ima motor ili automobil, dok 10% poseduje zapregu. Jjako mali broj porodica ne poseduje ništa od nabrojanog. Što se tiče zarada one su manje od proseka, a ima i korisnika socijalne pomoći. Gro Romkinja i Roma su nezaposleni. Zaposlenih je najviše kod privatnika, a manji broj u državnim preduzećima na određeno vreme. Romi se uglavnom informišu putem radija i TV-a, a manji broj preko štampe dok je zanemarljiv broj koji se uopšte ne informiše.
Što se tiče zdravlja ispitani su uglavnom odgovorili da imaju zdravstvenih problema. Uglavnom boluju od bronhitisa i ostalih bolesti. Takođe, izjavili su da idu kod lekara, a koji ne idu navode da nemaju zdravstvenih problema ili nemaju zdravstvenu knjižicu te da nemaju novca za plaćanje usluga. Romkinje i Romi odlaze uglavnom kod lekara opšte prakse, a sada većina Romkinja posećuje i ginekologa radi zaštite. Većina nema zdravstvenu knjižicu jer nemaju para ili nemaju vremena da odu da istu izvade. Jako mali broj koji posećuje lekara je izjavio da je imao neprijatnosti pri odlasku kod lekara. Uglavnom lekar nije hteo da ih primi zbog nemanja knjižice ili nedostatka para da plate pregled.
Rezultati ovog istraživanja su dosta dobri u odnosu na stanje u drugim opštinama. Romska zajednica će imati po ovom izveštaju svog medijatora u opštini Žabalj, tj. osobu koja će biti od poverenja i Roma i lokalne samouprave kao i zdravstvene službe, te će raditi na tome da svi građani romske populacije dobiju zdravstvenu knjižicu i adekvatnu zaštitu kao i svu drugu pomoć. Članovi Veća, Ostojić i Anđelković su pozdravili ovu inicijativu i obećali svu pomoć koja bude trebala.
Na kraju, Marija Aleksandrović se zahvalila prvo rukovodstvu opštine Žabalj na razumevanju i ustupljenom prostoru kao i ostalima koji su učestvovali na tribini.
Autor: Lazar R. Kaćanski
Datum: 04, 05, 2009.