Кратки биографски речник Титела

Малетин, Арон (1802-1853), адвокат. Рођен у Мошорину, где му је отац био свештеник. У родном селу завршио је четири разреда основне школе, затим годину дана немачке Oberschule у Петроварадину. У Сремским Карловцима гимназију, „филозофију“ (7. и 8. разред) у Сегедину или Пешти, где је могао студирати права. Адвокатску диплому добио је 1830. године. После његове смрти оставштина је припала Мошорину.

Малетин, Марко (1890-1968), професор, секретар Матице српске и уредник Летописа, управник позоришта и архива. Породица му је из Мошорина. Започео је студије историје филозофије у Бечу као стипендиста МС, прешао је у Будимпешту и као питомац Текелијанума дипломирао славистику. Као добровољац повукао се са Српском војском на Крф, доспео на Солунски фронт и одликован Карађорђевом звездом са мачевима.

Марковић, Душан (1874-1935), свештеник, народни посланик. Био је шесто дете мошоринског учитеља Илије. Основну школу завршио је у родном селу, нижу гимназију завршио је у Сремским Карловцима, а вишу и матуру у Новом Саду. Богословију је завршио у Сремским Карловцима. Рукоположен је у манастиру Хопово и постављен за протопрезвитерског помоћника у Земуну, касније и за земунског пароха. Са братом Радославом сарађивао је на организовању задругарства и био је највиђенији борац у Милетићевом покрету, новинар у „Застави“. Преживео је албанску голготу. Припадао је Народној радикалној странци и два пута је биран за народног посланика за срез земунски. Био је наставник студентима у Оксфорду, Кембриџу и Единбургу.

Марковић, Радослав (1865 -1948), протојереј-ставрофор, велики трудбеник на пољу сељачког задругарства и писац. Основну школу завршио је код свог оца Илије у родном Мошорину, а гимназију у Сремским Карловцима и Новом Саду. Богословију је завршио 1888. у Карловцима и постао инђијски парох. У Инђији је основао земљорадничку задругу и постао вођа задружног покрета у Војводини и Славонији. Одликован је са два Ордена Светог Саве, Орденом Белог орла и Орденом Југословенске круне. Писао је новинске чланке , стручне расправе, сарађивао у Летопису МС, писао приповетке, издавао новине, бавио се историјом Инђије.

Марковић, Тодор (1841 – 1895?), глумац. Рођен у Тителу. Ступио је на позорницу 1860. у трупи Јована Кнежевића, а 1861. постао је члан СНП у Новом Саду. Члан народног позоришта у Београду од 1896, па Хрватског народног казалишта у Загребу. Играо је са путујућим позоришним трупама и водио сопствену трупу 1887-1890. године.

Матић Кекић, Снежана (1966-), професор унуверзитета. Родила се у Тителу. Из основне школе у родном месту понела је у новосадску математичку гимназију Вукову диплому и дипломирала на ПМФ на Смеру нумеричке математике. Докторирала је на матичном факултету. Ради на Пољопривредном факултету у Новом Саду. Аутор је и коаутор двају уџбеника уџбеника математике за студенте Пољопривредног и Природно-математичког факултета.

Милетић, Аврам (1755 – после 1826), учитељ, аутор грађанске песмарице. Родио се у Каћу. Трговину је изучио у Новом Саду. Био је у иностранству и по повратку постао учитељ. Учитељевао је у Локу и Вилову (1786 – 1788). Написао је своју песмарицу која је прва права антологија оновремене народне и грашанске поезије. Умро је негде после рођења унука Светозара Милетића.

Милетић, Светозар (1826 – 1901), борац за политичка и национална права Срба у Угарској, оснивач првог либералног и демократског покрета, адвокат, новина и уредник, српски великан 19. века. Родом из Мошорина, школовао се у Тителу, Новом Саду, Пожуну и Пешти. Биран је 1875. за тителског посланика у мађарском парламенту. Гроб му се налази на Успенском гробљу у Новом Саду.

Миливојевић, Захарија (1691 – ?), архимандрит. Рођен је у Тителу, учио је школу у Бешки код попа Раке и закалуђерио се 1706. и постао архимандрит манастира Хопово.

Милин, Воја (1925 – 1997), новинар. Рођењем Титељанин. Завршио је у Тителу основну и Грађанску школу. Уочи Другог светског рата похађао је поморску трговачку академију у Котору. Био је у логору Хершинг из којег бежи у партизане. Бавио се новинарством у Ријеци, ТАНЈУГ-у, Радио-Југославији, био водећи новинар новосадског „Дневника“. Мимо новина није много писао.

Мирилов, Миладин (19331 – 1998), универзитетски провесор, специјалиста из области хигијене. Родио се у Ковиљ Светом Ивану (Шајкаш), умро у Букурешту и сахрањен у Новом Саду. Школовао се у Шајкашу, Новом Саду, а титулу доктора стекао је у Сарајеву. Прошао је сва академска звања и у више мандата био продекан Медицинског факултета у Новом Саду. У САД-у се бавио проучавањем нових метода у лечењу шећерне болести. Био је плодан научник и држао је предавања на универзитетима у Оксфорду, Кембриџу, Улму, Милану, Филаделфији и другде. Носилац је великог броја домаћих и иностраних признања за свој научни рад.

Мирковић, Лазар (1885 – 1968), професор универзитета, историчар уметности. Завршио је Богословски факултет у Черновицама (1908) и онде докторирао 1912. године. Оженио се 1913. Зорком Врачарић из Титела. Био је хоровођа тителског Црквено-певачког друштва Гусле (1908-9). Био је професор литургике и декан Богословског факултета у Београду, научни сарадник САНУ, угледни историчар уметности. Познавао је и преводио са грчког, латинског, руског и немачког. Носилац је бројних одликовања.

Михалек, Иван (1927-), професор музике, музички уредник и писац. Рођен је у Тителу, као јединац у породици бродског машинисте Јаноша из Чешке и мајке Марије, рођ. Розентаал. Завршио је Музичку академију у Београду у класи професора Петра Бингулца. Био је директор Музичке школе у Новом Саду и уредник у Радио Новом Саду. Био је један од оснивача и активиста Музичке омладине.

Молинари, Антон (1820 – 1904), генерал инжењерије, барон. Родио се у Тителу. Отац, такође Антон, био му је официр у Тителу у шајкашкој компанији. Молинари млађи завршио је инжењеријску војну школу и био је специјалиста за путеве и мостове. Био је командант пуковније са седиштем у петроварадину. Уређивао је и оплемењивао простор око Петроварадинске тврђаве. Сматран је за пријатеља Срба, па је неколико путаа био комесар на заседањима Народно-црквеног сабора у Сремским Карловцима.

Молнар, Стеван (1937 -), песник, преводилац и новинар. Росио се у Тителу и овде завршиоосновну школу. Објавио је три књиге превода са мађарског. Пише песме и приче. Објавио је и спортску монографију „35 година рукомета у Тителу“. Од 25. године живота живи у Бору, где је радио и отишао у пензију.

Мутин, Здравко (1936-), политичар и привредник. Родио се у Тителу где је завршио основну школу, а средњу грађевинску у Новом Саду. Радио је као техничар у Бановићима (БиХ), вратио се у Тител 1958. у грађевинско предузеће „Слога“ и убрзо постаје директор. Био је председник Општинског комитета Ск и Скупштине општине Тител. У Новом Саду ради у банци, касније је директор Новосадске банке. Био је градоначелник Новог Сада и на политичким функцијама у Покрајини. Успешно је обављао функцију председника Олимпијског комитета и предводио нашу репрезентацију на Олимпијским играма у Лос Анђелесу и на Зимским олимпијским играма у Сарајеву.

Мушицки, Лукијан (1777 – 1837), класицистички песник. Рођен је у Темерину. Учио је у славеносрпској школи код тече ђакона и учитеља Саве Поповића у Тителу, а после и у немачкој Вишој школи, такође, у Тителу. Био је једини од великих српских песника који се школовао у Тителу.

Autor: Rade Aničić
Datum: 05, 05, 2009.