Pap Antal (10.04.1934 – 02.10.1999) je profesionalno radio u opštinskom vojnom odseku (Teritorijalna odbrana) u Titelu, ali je bio i pasionirani botaničar. Imao je ličnu biblioteku u kojoj su preovladavale knjige iz botanike i biologije, ali i zbirku knjiga i brošura iz ostalih oblasti u kojima se pominje Titel sa okolinom. Najviše slobodnog vremena posvećivao je šetnjama i proučavanju biljaka na Titelskom bregu. Imao sam prilike (i čast) da se upoznam sa njegovim poznavanjem biljaka, a bilo je neverovatno. Koliko je sjajno poznavao floru Titelskog brega zabeležile su novine Titel Danas (Br. 1, 1996). Prenosimo tekst sa neznatnom redakcijskom obradom.
Retke biljke Titelskog brega
Po svedočenju ločkinje pokojne Radmile Vasić († 1963) narodna pesma koja je bila popularna u vreme rasformiranja Šajkaškog bataljona verno svedoči kako je narod i u ovim krajevima poznavao isceliteljsku moć lekovitog bilja:
Titelski je visok breg,
Onde raste kukurek.
Teško sam bolna,
Al’ za mene leka ima,
Majko! Idi u Titel,
Donesi mi kukurek.
Danas kukureka (Helleborus odorus) na Titelskom bregu više nema. Poslednji struk Antal je preneo u baštu porodične kuće u Titelu (primedba autora). U poslednjih nekoliko decenija, pod uticajem čoveka, hemizacijom poljoprivrede, životna sredina toliko je poremećena da su neke, nekada dominantne, vrste postale retke ili su potpuno iščezle. Tokom vremena, posredstvom čoveka pojavile su se nove, tzv. adventivne biljke (biljke pridošlice)koje su na pojedinim staništima postale, čak, dominantne.
Flora Titelskog brega i danas je specifična. U podnožju i na padinama zadržala se prirodna, autohtona (samonikla) stepska i šumo-stepska flora, doduše u nešto izmenjenom obliku i predstavlja pravi dragulj prirode.
Od ukupno evidentiranih 531 vrste i 31 podvrste iz prošlog i ovog veka (19. i 20, primed. a.), posebno su interesantni endemi (biljke koje su ograničene na jednu usku oblast): kozja brada (Centaurea scabiosa subsp. Sadleriana) i krupnocrveni divlji karanfil (Dianthus pentedere subsp. Gigantheiformis). Ove biljke su dosta retke i javljaju se mestimično u malim grupama.
Od retkih i reliktnih biljaka (ostatak nekadašnjih davnih flora), vredno je istaći sledeće vrste: gorocvet (Adonis vernalis), granati popanac (Convolvulvus canthabricus), niska perunika (Iris pumila), divlji šafran (Crokus varigiatus) i žuti lužnjak (Sternbergia colchiciflora).
Prisustvo biljaka, stanovnika šuma, kao što su mala pavenka (Vinca minor), kalina (Ligustrum vulgare), ljubičica (Viola odorata) i druge svedoče o tome da je šuma na Titelskom bregu nekad bilo više.
Uticaj čoveka na floru Titelskog brega posebno se vidi i po velikom broju adventivnih (42 vrste) i gajenih biljaka (22 vrste). Među biljkama pridošlicama ima i ljutih korova, kao što su: štir (Amarantus retroflexus), dikica-boca (Xanthium spinosum) i dr.
Posebno mesto na Titelskom bregu pripada lekovitom bilju, na primer: majkina dušica (Thymus glabrescens) – narodni lek protiv kašlja i bolova u zglobovima; divizma (Verbascum phlomoides). Cvet divizme upotrebljava se protiv astme i bronhitisa, a tu su još hajdučka trava, kantarion, petrovac i drugi. Uglavnom u proleće, često se viđaju travari, čak i sa strane, kako masovno skupljaju lekovito bilje na Titelkom bregu a za prodaju.
Neke su biljke dosta proređene i u povlačenju, na primer: đipovina (Chrysopogon gryllus) – nekad se upotrebljavala za izradu grubih četaka. Kovilju (Stipa capillata), pored spontanog povlačenja, preti i opasnost od izletnika, jer je veoma dekorativna u doba cvetanja.
Na padinama Titelskog brega sve je veći broj autohtonih biljnih vrsta, koje predstavljaju prirodnu retkost, proređene su i ugrožene.
O zaštiti ovog prirodnog blaga još se ne razmišlja. A, neophodno je u celini sačuvati floru Titelskog brega, posebno one retke i reliktne vrste, za naredne generacije, ako im želimo dobro.
Autor: Dragan Kolak
Datum: 23, 11, 2008.