Međunarodni volonterski art-kamp u Šajkašu

        U Šajkašu je u toku međunarodni volonterski kamp koji je organizovala nevladina organizacija “Mladi u akciji“, uz podršku profesorke geografije Slavice M. Ćurčić i njenih bivših učenika. Osmišljen je tako da mladi volonteri ovde provedu deo letnjih praznika u lepom druženju i kreativnom radu. Kamp je međunarodnog karaktera, jer uz dvadesetak dece viših razreda šajkaške osnovne škole, učestvuju i studenti iz Italije i Austrije (po dva), Hrvatske, Češke, Danske i Rusije (po jedan). Učesnici slikaju murale po unutrašnjim zidovima Osnovne škole “Isidora Sekulić“ u Šajkašu. Još uvek oslikavaju zidove školske trpezarije a kad to završe preći će na slikanje zidova prostranog školskog hola.

 

          Prema rečima Jelene Macura, jedne od liderki kampa, mladi slikari uz izradu murala oslikavaju i grnčariju koju su dobili od keramičara iz Gardinovaca. Preko vikenda organizovaće i izlete u Novi Sad, Sremske Karlovce, Titel, videće Dunav i Tisu a najverovatnije će napraviti kratku turu biciklima do Mošorina.

         -Imamo izvanrednu podršku meštana. Ljudi su oduševljeni, dolaze da vide šta radimo, donose hranu i piće i nude pomoć. Stolovi su nam zatrpani najraznovrsnijom hranom, a danas smo od porodice Gelić, čiji je sin Saša takođe uključen u naš rad, dobili lonac kuvanog pasulja sa kobasicama – kaže kamp-liderka Sonja Bratić. 

          Učesnici kampa borave i spavaju u školi zajedno sa svojim liderkama i profesorkom Ćurčić. Naveče malo izađu i u šajkaške kafiće. U šali ističu da još nisu našle momke, najverovatnije zbog jezičke barijere, jer Šajkašani slabo znaju strane jezike. Kamp traje dve nedelje pa ko zna, možda koja volonterka i ostane u Šajkašu.

         -Smatram da je art-kamp sa volonterima iz inostranstva i učenicima naše osnovne škole veoma uspešan. Pratim ga od početka i pomažem im savetima u želji da murali budu što lepši a njihov boravak u našoj sredini što sadržajniji – ističe akademski slikar Lazar Paroški koji je sa slikarem Mladenom Kanazirom struični saradnik kampa.

          Iz najbližeg susedstva, iz Varaždina i Hrvatske, stigla nam je studentkinja Patricija Gold. Ona se od brojnih ponuda odlučila baš za Srbiju i Vojvodinu zbog sličnog jezika i kulture a svojim dolaskom želi da da skroman doprinos u prevazilaženju teške novije prošlosti između naša dva naroda. Voli kreativan rad i želi da na lep način ovde predstavi svoju zemlju i kraj iz koga dolazi.

          Anastasija Paluga je baš želela da upozna Srbiju. Ovde je, kaže, kao u raju. Voli kreativan odmor, ljudi su izvanredni, hrana takođe. Pronašla je mnogo sličnosti sa svojom zemljom. Kad se vrati u Rusiju, u svoju Moskvu, svima će govoriti o Srbiji i njenim divnim ljudima. Tasju Minster Andersen, iz Kopenhagena u Danskoj, kao studentkinju pedagogije interesuje rad sa decom a želi da upozna i različite kulture. Dopadaju joj se hrana i ljudi. Šajkaš joj je zanimljiv i sličan selima u Danskoj. Mnogi njeni zemljaci znaju za Novi Sad jer dolaze na “Egzit“. Najotvorenija i najkomunikativnija je Marija Antoaneta Sera sa talijanskog ostrva Sardinije. Vojvodina se mnogo razlikuje od Sardinije pa je za nju ovo velika promena. Kaže da želi u svom selu Tiesi, nedaleko od grada Sasari, na Sardiniji, da organizuje ovakav radni kamp na kome bi učestvovali učenici viših razreda osnovne škole iz Šajkaša. Oni bi tako dve nedelje boravili kod svojih vršnjaka na Sardiniji, a mladi Talijani bi im kasnije uzvratili posetu. 

Autor: Nikola D. Turajlić
Datum: 27, 07, 2008.