лекар, гинеколог (Надаљ, 03. 12. 1891 – Београд, 25. 08. 1977)

        Основну школу завршио је у Надаљу, гимназију у Новом Саду (1911), а медицину је студирао у Клужу, Пешти, Одеси и Грацу. Онде је и дипломирао 1920. пошто је због учешћа у Првом светском рату накратко прекинуо студирање. У Русију је доспео као заробљеник и потом ступио у српску добровољачку војску и учествовао у борбама у Добруџи и на Солунском фронту. Онде је био и рањен. Демобилисан је 1919. ради довршења студија медицине. Стажирао је на клиникама за женске болести у Прагу и Баји, а од 1921. радио је као секундарни лекар у Општој државној болници у Београду и специјализовао гинекологију и акушерство. У болници у Бечкереку (Зрењанин) основао је 1925.  гинеколошко-акушерско одељење и постао његов шеф. У Нови Сад је прешао 1947. на место шефа гинеколошко-акушерског одељења Главне покрајинске болнице. Поред тога био је професор породиљства и управник Школе за бабице.  У Београд, за шефа Гинеколошке службе Централног онколошког диспанзера  СР Србије, прелази 1955. године. Пензионисан је 1959. и као пензионер радио је на здравственој заштити жена у Инђији, Старој Пазови, Новом Пазару и Бијелом Пољу.
        Био је један од твораца савремене гинекологије и акушерства у Војводини. Написао је преко 25 запажених стручних радова из ове области. Један је од оснивача, наставник и први управник Школе за бабице у Зрењанину. После ослобођења Зрењанина (1944) постао је први председник Градског одбора Народног фронта, посланик Окружног НО и шеф Одсека за здравље Окружног народно одбора Зрењанин. У Новом Саду је био одборник Градског НО, потпредседник Савета за здравље и социјалну шполитику НО, члан Редакционог одбора Медицинског прегледа и члан Удружења СУБНОР-а Нови Сад.

Autor: Rade Aničić
Datum: 22, 02, 2007.