вајар, сликар (Госпођинци, 12. 08 .1905 – Београд, 20. 05. 1993)

        У Уметничку школу у Београду уписао се 1925. похађао је прво вајарски одсек код Петра Палавичинија (до 1929), а потом академски (сликарски)) течај који је водио Милан Миловановић, до 1931. године. Као стипендиста француске владе  боравио је у Паризу 1934 – 1935. учећи на академији Grande Chaumiere, и неколико година касније на студијском путовању  (1938-1939). Био је члан Удружења ликовних уметника од 1930. године. Први пут је излагао на колективној Јесењој изложби 1930. у Београду, а самостално 1933. и 1938. у Београду и Новом Саду. Излагао је током усавршавања у Паризу, 1935, у Galerie Carminne и 1939. у оквиру изложбе Југословенска уметност. После Другог светског рата имао је двадесетак самосталних изложби и на изложби југословенске уметности у неколико европских градова 1947. године.
        Био је један од оснивача групе Живот (1934). Највише је радио портрете, често у виду минијатура, и пејзаже, изведене у духу поетског реализма. Крајем тридесетих настала су његова најзначајнија вајарска дела, попут портрета Љубице Сокић, Антона Хутера и Пјера Крићанића из 1939. године. Извео је велики број споменика у којима је испољио монументалност, радио је и попрсја. Своја сећања објавио је 1979. у Летопису Матице српске. Добио је велики број признања и награда за свој рад.

Autor: Rade Aničić
Datum: 22, 03, 2007.