капетан, народни мајор (Шајкашка, прва половина 19. в. – Шајкашка, друга половина 19. в)

        Војничку каријеру започео је као кадет, а заставнички чин стекао у мају 1846. године. Средином априла 1848. постао је потпоручник, да би средином маја са одредом  шајкаша  и неколико шајки био упућен у Земун ради одржања мира међу тамошњим српским становништвом. После напада царско-мађарске војске  на Карловце, са свим шајкама и шајкашима напустио је Земун  и ставио се на располагање српском Главном одбору у Карловцима. Учествовао је у oперацијама шајкашке флотиле на Тиси и Дунаву, као и у оним на копну у Бачкој, а изгледа и у Банату. Патријарх Рајачић унапредио га је у чин народног мајора. Одмах после завршетка рата, у јесен 1949, са петнаесторицом других официра награђен је војним крстом за заслуге. Десет месеци касније, 16.јула 1850. из Шајкашког батаљона прекомандован је у Илирско-банатску пешадијску регименту број 18, после чега се губе трагови о њему.

Autor: Rade Aničić
Datum: 23, 03, 2007.