оберлајтнант, народни мајор (?, почетак 19. в. – ?, после 1949)

        Војничку каријеру започео је као кадет у Шајкшаком батаљону у Тителу 1. маја 1839. Чин потпоручника стекао је 1. априла 1846, а чин оберлајтнанта  15. априла 1848. године. Када је поткрај марта 1848. дошло до револуционарних немира у Земуну, по наређењу генерала Храбовског са одредом од око 120 шајкаша  и три шајке учествовао је у смиривању становништва , али кад је исти генерал 12. јуна напао на Карловце, Блануша, тада већ натпоручник, са свим шајкама и шајкашима напустио је Земун и прикључио се вођи Српског народног покрета Ђорђу Стратимировићу . са њим је учествовао у заузимању војног арсенала у Тителу, што је било од највећег значаја за даљу судбину покрета.  Из Титела је са шајкама и шајкашима, а под командом Стратимировићевом, већ 16. јуна стигао у Чуруг и био проглашен за народног капетана српске војске. Учествовао је у борбама у јужној и средњој Бачкој а јануара 1849. патријарх Рајачић, као управитељ Српске Војводине, именовао га је за команданта на Римским шанчевима; заповедао је компанијама шајкаша на Јарку, а према наређењу команданта Шајкашке, пуковника Стевана Сурдучког, требало је да формира нови батаљон војника. У току фебруара 1849. са две чете шајкаша суделовао је у борбама код Каћа, Пироша (Руменке) и Кисача, као и у каснијим операцијама на подручју Шајкашке. За заслуге га је патријарх Рајачић именовао за народног мајора. Војну каријеру завршио је пензионисањем 16. јула 1849. године.

Autor: Rade Aničić
Datum: 24, 03, 2007.