народни мајор (Лика, друга половина 18.в – Шајкашка, после 1849)

        Породица му је потицала из Лике. Војничку каријеру изгледа да је започео у Личкој, па у Градичкој регименти из које је 1. маја 1809. као потпоручник прешао у Шајкашки батаљон. У истом звању са шесторицом других официра на челу „земаљског“ (сувоземног) дивизиона од 352 шајкаша без шајки из Жабља је упућен преко Куле, Станишића, Калоче и Пеште у Коморан на Дунаву у рат против Француза. Када је рат против Француза  обновљен, 1814. је прекомандован у Вараждин, одакле је као потпоручник под командом капетана Тапавице и 40-ак шајкаша са 20 понтона био упућен на италијанско ратиште. Мир између Француске и Аустрије га је затекао на положајима код Тревиза. После завршетка Наполеонових ратова службовао је и живео у Жабљу и 6. јула 1815. био је унапређен у чин оберлајтнанта.  Чин царског мајора добио је пре 31. марта 1846, када је пензионисан.
        Када се у пролеће 1848. догодио Српски народни покрет у Угарској прикључио се Ђорђу Стратимировићу , реактивирао се  и средином јуна привремено преузео команду  над Шајкашким батаљоном. По наређењу генерала Стевана Книжћанина био је ангажован око стварања два нова батаљона народне војске у Бачкој, а у марту 1849. од пензионисаног капетана Ђорђевића преузео је команду над копненим батаљоном  у Шајкашкој, с којим се поткрај тог месеца налазио као командант посаде у Сомбору. То је кратко трајало јер је непосредно пре Перцелове офанзиве на Бачку, због старости и слабог здравља, сишао са историјске позорнице у Српском народном покрету и Шајкашком батаљону.

(С. Гавриловић, СБР, т. 1)

Autor: Rade Aničić
Datum: 26, 03, 2007.