Садашњи називи улица
Улица Жарка Зрењанина
Био је члан КПЈ од 1927. године. Радио је као учитељ у Македонији, а затим у Војводини, где се бавио револуционарним радом. Био је секретар ПК КПЈ за Војводину. Погинуо код Вршца.
Улица Иве Лоле Рибара
Иво Лола Рибар (1916-1943), политички радник, рођен у Загребу, члан КПЈ од 1936, секретар ЦК СКОЈ-а, био члан Врховног штаба НОВ и ПОЈ; погинуо на Гламочком пољу, проглашен за народног хероја.
Улица Јована Јовановића Змаја
Змај (1835-1904) је познати српски песник. Родио се у Сремској Каменици. Био је уредник књижевних и сатиричних листова, лекар и најпознатији српски дечји песник. Развио се под утицајем народне поезије, Бранка Радичевића и немачких романтичара; убрзо је нашао свој песнички израз и постао најпопуларнији српски песник, популарисао слободарске идеје свога времена и Милетићеве Српске народне слободоумне странке.
Улица Лењинова
Улици је дато име оснивача и организатора марксистичке радничке партије бољшевика, вође октобарске социјалистичке револуције и организатора совјетске државе Владимира Иљича (Уљјанова) Лењина.
Улица маршала Тита
Јосип Броз Тито (1892-1980), председник и маршал СФР Југославије, изучио је браварски занат, служио војни рок у аустроугарској војсци 1913-14. у Загребу и имао чин каплара, 1914. послат на Источни фронт, пао у руско заробљеништво, пребегао на страну бољшевика и учествовао у октобарској револуцији. Вратио се у Загреб 1920. и почиње са револуционарним радом у КПЈ и Коминтерни. Носилац троструког ордена народног хероја.
Улица палих бораца
Неодређена одредница која се по идеолошком значењу и времену именовања односи само на партизанске борце.
Улица палих у рацији
Назив би требало да подсећа на жртве фашистичког терора, погрома који је извршен у јануару 1942. у Шајкашкој.
Улица Петра Драпшина
Петар Драпшин (1914-1945), генерал ЈНА, шпански борац, организатор устанка у Херцеговини, истакао се у операцијама за ослобођење Истре и Трста. Организовао оклопне јединице ЈНА и био њихов први командант. Погинуо „несрећним случајем“, народни хрој.
Улица партизанска
Назив је добила по борцима, учесницима народноослободилачког рата 1941-45. године.
Улица Светозара Марковића
Вероватно се односи на оснивача социјалистичког покрета у Србији (види: називи улица у Вилову).
Улица Светозара Милетића
Светозар Милетић (1826-1901), народни трибун, рођен у Мошорину, вођа и представник Срба из Војводине, борац за права и слободу српског народа у Аустроугарској; оснивач Српске народне слободоумне странке, учесник Народног покрета 1848-9, посланик у угарском парламенту (представник Срба). Био је оснивач и уредник листа Застава, новинар и адвокат, а писао је и песме.
Улица Стевана Николетића
Стеван Николетић родио се 1911. у Гардиновцима, кројачки занат изучио у Новом Саду, са 17 година симпатизер и организатор комунистичког покрета у Гардиновцима. Осуђен 1928. на годину дана затвора у Ср. Митровици; први члан КПЈ из Гардиноваца, враћа се из Новог Сада и организује народноослободилачки покрет у свом месту.
Предлози за преименовање улица
Маршала Тита
Шајкашка улица. Као и у свим другим случајевима и овим именом се чува сећање на Шајкаше и Шајкашки батаљон. Улица маршала Тита је идеолошки назив, и углавном, у свим местима је избрисан.
Светозара Марковића
Исидоре Секулић. Својим именом Исидора је задужила српски духовни живот као мало ко. Рођена у Шајкашкој, у Мошорину, дој се Шајкашка одужује на овај начин.
Жарка Зрењанина
Раде Чурића
. Професор Чурић је био професор Универзитета и рођен је у Гардиновцима. Нашој науци дао је велики допринос расправама из историје српског школства у Угарској. Најзначајније су му књиге Настава природних наука у српским девојачким школама у Аустрији и Више девојачке школе. Професор Чурић је био уредник многих педагошких часописа.Иве Лоле Рибара
Јована Рајића
. Историчар и писац. Јован Рајић је био архимандрит и игуман мансстира Ковиља у коме је написао многа значајна дела, а најпре четворотомну Историју Срба и других Словена.Петра Драпшина
Лазе Костића. Најпознатији српски песник епохе романтизма рођен је у Ковиљу, а био је и шајкашки посланик у угарском парламенту.
Лењинова
Дунавска улица
. Ово је једина улица која у садањој општини Тител има одредницу Дунав, реке којој гравитира на свој начин читава Шајкашка.Партизанска
Војислава Трифуновића
. Овај сликар рођен је у Гардиновцима. Студирао је сликарство у Пешти као стипендиста Матице српске. Службовао је у Крагујевцу и Новом Саду.Палих у Рацији
Улица јануарских мученика 1942.
Назив се само усклађује и прецизније одређује назив улице према времену и догађају.Палих бораца
Улица бораца ослободилачких ратова
. Неодређени назив новим именом подсежа на све ослободилачке ратове Гардиновчана, у Народном покрету 1848-9, у Првом светском рату и Другом светском рату.Безимена од садање Улице маршала Тита до угла Улице Иве Лоле Рибара
Новке Николетић-Радак
. После Рације 1942. и хапшења комуниста у Гардиновцима наставља деловање НОП-а преко „везе“ у Крчедину; 1943. преко ове „везе“ одлази у партизане да би избегла хапшење, од 1944. је болничарка у санитету Треће војвођанске бригаде, учествује у биткама на Батини и славонском ратишту, била је једина жена из Гардиноваца са војним чином водника.Не мењају се имена улица:
11. Јована Јовановића Змаја
12. Стевана Николетића
13. Светозара Милетића
Autor: Драган Колак
Datum: 12, 01, 2009.