Садашњи називи улица у Вилову
Улица 22. октобра
Ово је дан који се званично обележава као Дан ослобођења места.
Улица Жарка Зрењанина
Жарко Зрењанин је био члан КПЈ од 1927. године. Радио је као учитељ у Македонији, а затим у Војводини, где се бавио револуционарним радом. Био је секретар ПК КПЈ за Војводину. Погинуо је у Павлишу код Вршца.
Улица железничка
Ова улица води од цркве ка железничкој прузи и под истим именом су (неприродно) и два бочна сокака.
Улица Мике Леђанца
Мика Леђанац је рођен у Вилову 1912, земљорадник, борац Сремске бригаде, у народноослободилачкој војсци од 1943. године. Пре рата члан и активиста Демократске странке и Удружене опозиције. Погинуо је у Петровачкој шуми у Босни.
Улица 15. маја
Ово је датум званичног завршетка Другог светског рата.
Улица Раде Симонова
Био је у „мункашима“ и пребегао у руску војску, учесник је Великог отаџбинског рата у СССР-у, ступио је у Мазирску бригаду 1943, учесник НОП и погинуо као партизански борац.
Улица Светозара Марковића
Није јасно по ком Светозару Марковићу је улица добила име, јер се у енциклопедијама бележе три лица са истим именом. Не верујем да је добила назив по лекару Светозару Марковићу (1860-1916), популизатору хигијене. Ако је по Светозару Марковићу (1913-1943), народном хероју, организационом секретару ПК КПЈ за Војводину, обешеном 1943. у Новом Саду, уз његово име и презиме по правилу стоји и надимак Тоза, да би се разликовало од Светозара Марковића (1846-1875), оснивача социјалистичког покрета у Србији и писцу дела Србија на Истоку.
Улица Соње Маринковић
Соња Маринковић је народни херој, радила на стварању првих партизанских група у Бачкој и Банату, члан ПК КПЈ за Војводину, стрељана 1941. године.
Улица Тиме Берара
Предлог преименовања улица у Вилову
22. Октобра
Стевана Книћанина. Главна улица треба да има име команданта србијанских добровољаца који је 1849. у бици код Вилова спречио да Брег и Вилово заузму непријатељи.
Жарка Зрењанина
Ђорђа Стратимировића. Да носи име команданта народне војске која је учествовала у бици код Вилова 1849. године.
Светозара Марковића
Аврама Милетића. Овај је био учитељ виловачке и лочке деце у другој половини 18. века. Дед је Светозара Милетића. У време када је био учитељ у Вилову и Локу бележио је народне и грађанске песме, више од 40 година пре Вука и умногоме допринео да се не забораве.
Соње Маринковић
Јована Стефановића Виловског. Овај је командант народне војске добио титулу Виловски за учешће и заслуге у одбрани Вилова 1849. године.
Железничка
Улица јануарских мученика. Том улицом прошли су последњи пут невине жртве Рације о Божићу 1942. године.
Безимене улице (воде се као пут или су попречне и воде се као 22. октобра и друкчије):
а) од пружног прелаза према Шајкашу: Улица Шајкашког батаљона. Овим путем су се кретали Шајкаши у свим мирнодопским и ратним приликама. А Вилово је припадало Шајкашком батаљону.
б) један од путева: Граничарска улица. Ова би улица подсећала да је и Вилово било у саставу Војне границе у 18. веку.
в) један од путева: Патријарха Јосифа Рајачића. Патријарх је био на челу Народног покрета 1848-9, који је својом ратном историјом окончан биткама код Мошорина и Вилова, делимично и код Титела. Вилово је на концу рата било последња српска одбрана. Обележавањем битке код Вилова одужују се не само Виловчани него и овострани народ. Улицама војводе Книћанина, генерала Ђорђа Стратимировића, Јована Стефановића Виловског и патријарха Јосифа Рајачића бележи се најзначајнији тренутак историје Срба у чијем је средишту било Вилово.
г) једна од безимених: Уроша Ћурчића. Рођен у Вилову, школски друг Ђорђа Бешлина у трговачкој академији, активиста ОМПОК-а, СКОЈ-а и КПЈ у Вилову. У мају 1941. цела породица Уроша Ћурчића је интернирана, а по повратку наставља политичку активност, предводио је омладинске протесте у Вилову 27. марта 1941. године.
И за остале безимене пролазе, путеве или сокаке пронаћи одговарајућа решења у договору са људима од струке и знања, а не по случајном знању стеченом читањем спорних новинских написа, као израз неодређене и случајне одлуке.
Остају називи улица:
15. маја
Мике Леђанца
Тиме Берара
Раде Симонова
Autor: Драган Колак
Datum: 13, 01, 2009.