Садашњи називи улица
Улица Бранка Радичевића
Знаменити српски романтичарски песник, одушевљени Вуков присталица; први је почео да пева на народном језику и у духу народне поезије. Најпознатија му је песма Ђачки растанак, у којој је опевао Сремске Карловце и ђачке радости у њему. Умро је у Бечу, касније пренет у земљу и сахрањен на Стражилову, код Ср. Карловаца.
Војвођанска улица
Улица се до деведесетих година 20. века звала Бориса Кидрича, а онда добија назив Војвођанска, тобоже неутрално, али и уопштено име.
Улица Ђуре Ђаковића
Ђуро Ђаковић (1886-1929) је био у оно време политички радник, борац радничке класе и КПЈ; био је металски радник у Сарајеву и омладински руководилац, један од оснивача СРПЈ(комуниста) у БиХ, са Лењинског универзитета у Москви вратио се у земљу 1928. као опуномоћеник Коминтерне, на IV конгресу КПЈ у Дрездену 1928. изабран за организационог секретара ЦК КПЈ.
Улица железничка
У (вероватно) помањкању досетљивости улици је дат назив Железничка, као и свуда другде. Улица води према железничкој станици и то је био најјачи разлог.
Улица Иве Лоле Рибара
Био је политички радник, рођен у Загребу, члан КПЈ од 1936., члан ЦК КПЈ, Врховног штаба НОВ и ПОЈ, проглашен за народног хероја.
Улица Петра Драпшина
Генерал ЈНА, шпански борац, организатор устанка у Херцеговини, истакао се у операцијама за ослобођење Истре и Трста. Смртно рањен „несрећним случајем“. Народни херој.
Улица пролетерска
Ово је заправо уличица која се при крају Војвођанске одваја паралелно са неколико кућа и поново излази на попречну Ратарску улицу. Има идеолошки предзнак, јер су пролетери припадници класе најамних радника и сељака беземљаша, противника капиталистичког друштвеног система.
Ратарска улица
Последња улица на источној страни села одакле почињу њиве. У селу се људи највише баве ратарством и у част ратара улица је добила назив.
Улица Светозара Милетића
Адвокат, новинар, вођа и најистакнутија политичка личност Срба у Војводини у 19. веку. (види: Улица Светозара Милетића у Тителу)
Улица српских владара
Улица је главна саобраћајница Лока и после Другог светског рата носила је назив Улица маршала Тита. Деведесетих година 20. века мења назив у Улицу српских владара.
Предлог за преименовање улица
Улица српских владара
Шајкашка улица. Улици се даје име у знак трајног сећања на Шајкашку и Шајкаше. Од свих српских владара географски и историјски Локу би припадали само Јосип Броз и, евентуално, деспот Стефан Лазаревић. Први, јер је био „највећи син свих наших народа и народности“, а други је имао поседе у Бачкој, али не и у лочком атару.
Иве Лоле Рибара
Улица Аврама Милетића. Био је учитељ лочке и виловачке деце, био је и дед Светозара Милетића, али му се име даје улици по томе што је четрдесет година пре Вука Караџића бележио народне и грађанске песме и са ових простора и тако их сачувао за вечност. Иво Лола Рибар ни историјски ни географски није припадао овом простору, већ идеолошки.
Пролетерска
Граничарска улица. Именом се чува сећање да је Лок био у Подунавској војној граници.
Ђуре Ђаковића
Улица Лазе Костића. Улици се даје име да подсећа на великог песника рођеног у Шајкашкој (у Ковиљу)и на првог посланика којег су бирали и Лочани Шајкаши.
Петра Драпшина
Улица Андрије Огњановића. Учитељ из Лока Андрија Огњановић био је историчар српског школства у Аустроугарској.
део улице Ђуре Ђаковића која везује улицу са Бранка Радичевића и Војвођанском, а паралелна је са садањом Улицом српских владара
Улица Јожефа Тима. Ово је био срески лекар и потоњи познати мађарски историчар који је писао о Србима, Шајкашкој и другом. Александар Обреновић га је одликовао орденом Светога Саве.
Железничка
Улица јануарских мученика 1942. улици се даје име за трајно сећање на невине жртве о Божићу 1942. године. Ионако ће железница бити укинута.
крак улице са десне стране на уласку у Лок (сада део Улице српских владара)
Улица Ласла Гала. Песник, приповедач и хуморист мађарске националности, рођен у Ковиљу.
Не мењају се улице:
- Бранка Радичевића
- Светозара Милетића
- Ратарска
- Војвођанска
Autor: Драган Колак
Datum: 11, 01, 2009.