Mirjanu Petkov, mašinskog tehničara, konstruktora, turbulentna tranziciona vremena naterala su da u zrelim godinama postane grnčar, keramičar.
– Dobila sam otpremninu, 2 godine bila na birou, a sin Aleksandar je provlačio priču o drugu iz Kragujevca koji se bavi grnčarijom. Uspeo je da me zainteresuje i uz pomoć sredstava za otpočinjanje biznisa smo kupili kalupe i peć i tako je nastala naša firma Keramika amfora, priča Mirjana.
Pored sina i suprug Lazar, penzioner počeo je je da uči tajne novog posla. Danas sa osmehom pričaju kroz kakvu su tešku školu prošli. Kupljene knjige nisu bile dovoljne, a zanatlije brižno čuvaju svoje tajne.
Šliker – livačku masu u početku su kupovali u Nišu, ali je za njih bila preskupa. Tajnu pravljenja dobrog šlikera postepeno su otkrivali u Vršcu, Subotici, Paliću, Bečeju. Danas sami prave izuzetno kvalitetnu masu od gline sa Titelskog brega i kaolina, ali i iz rudnika.
– Posao smo započeli sa skromnih 25 kalupa za izradu desetak predmeta. Danas smo se usavršili, pogotovo sin, diplomirani ekonomista, pravi bez većih teškoća kalupe. Trenutno ih imamo preko 200 komada, priča Lazar Petkov.
Mirjana objašnjava: da bi se dobio određeni predmet potrebno je sipati livačku masu u određeni kalup koja mora da određeno vreme odstoji, višak se odliva, prosuši i peče u peći. Zatim se radi glaziranje, slikanje zavisno od interesa kupca. Pokazuju spremne predmete za školu u Sremskim Karlovcima koje će učenici sami oslikati.
Petkovi kažu da se najviše traže sudovi za spremanje hrane, za koje su im kupci kazali da su bolji i od Cepterovih, dobro ide i slavski program, a tu su brojni ćupovi, vazne, činije, ukrasni i praktični predmeti.
Autor: Dušanka Buvač
Datum: 22, 03, 2007.