капетан српске милиције, руски пуковник (? – Русија, 1718)

        Један је од најугледнијих српских официра (већ од 1690) учесника у Великом бечком рату. За показану храброст добијао је уверења којима се касније користио приликом пута у Русију. Као храбар и успешан у борбама са Турцима постављен је за капетана српске милиције у Тителу. Био је капетан српске милиције и у Петроварадину. Био је у пратњи патријарха Арсенија Чарнојевића  приликом путовања у Беч са захтевима за посебном аутономијом за Србе у Монархији. После Карловачког мира 1699. постављен за обрштара  (пуковника) у Тителу. Незадовољан односом Беча према Србима одлази 1704. у Русију на двор Петра Великог са задатком да извиди могућност за исељавање у Русију. На путу за Москву састао се у Букурешту са јерусалимским патријархом Доситејом и примио од њега благослов и грамату за пут у Москву.  Онамо га је примио државни канцелар Феодор Алексејевич Головин којем је у аудијенцији 25. 11. 1704. предочио разочарања Срба у бечку владу и да желе да се иселе у Русију као једину наду за спас. Не зна се одговор руског двора, али је Божић остао у Русији као официр. Био је стални царски представник и известилац за српске послове, једна врста првог српског конзула. Био је, дакле, први српски модерни дипломата, јер је за то био опуномоћен и од Српског народно-црквеног сабора у Крушедолу 1708. године. Слао је своје и прилоге руског цара манастирима – богослужбене књиге.
        Иза себе је оставио сина Ивана и супругу Ану, која је живела као удовица у Њежину и која је помагала српско свештенство које је долазило у Русију.

Autor: Rade Aničić
Datum: 21, 03, 2007.