ŠAJKAŠ: U subotu 29. juna 2013. godine u Domu kulture u Šajkašu Kulturno-umetničko društvo „Šajkaš“ održalo je Godišnji koncert s ciljem da svojim sugrađanima i prijateljima pokažu koje su nove koreografije naučili i koje su nove nošnje nabavili, uz finansijsku podršku Sekretarijata za kulturu i informisanje Autonomne Pokrajine Vojvodine. Koncert je posvećen nastavniku Živanu Bugarinu (1926-1989), koga se ljudi sećaju kao nastavnika Bate ili Baška, a koji je mnogim generacijama Šajkašana, koje je obrazovao i vaspitao, usadio ljubav prema kulturi i onom najlepšem što čovek celog života nosi u svojoj duši.

 

Koncert „Nekad sam i ja voleo plavo cveće“ posvetili nastavnicima Živanu i Miroslavi Bugarin

 

Nije povod bio nikakav jubilej, nego jednostavna ljudska ideja Dragice Radić, člana Upravnog odbora KUD-a, koja je bila učenica nastavnika Živana i njegove supruge Miroslave-Mire, što su ostali članovi Društva kao i mnogi Šajkašani sa oduševljenjem prihvatili. Naziv koncerta „Nekad sam i ja voleo plavo cveće“ je po Živanovoj najdražoj pesmi koju je on često pevao svojoj Miri.

Godišnji koncert je prilika da se pozovu prijatelji kao i sponzori KUD-a. I, naravno, prijatelji se uvek odazovu. Tako su nam u gostima bili rukovodioci i članovi Kulturno-umetničkog društva „Batajnica“ iz Batajnice koji su svojim nastupima i koreografijama obogatili celovečernji program. Pre koncerta najmlađi Šajkašani kod svojih kuća ugostili su vršnjake iz Batajnice, da bi posle koncerta to preraslo u zajedničku igranku kjoja je trajala do duboko u noć. Gosti iz Batajnice izveli su sledeće igre: „Vesele šopske igre“, „Kočovo oro“, „Igre iz Levča“, „Pitaju me odakle si Plavka“ i najzanimljiviji „Svadbeni motivi iz Srema“ u izvođenju Prvog ansambla KUD-a „Batajnica“. Umetnički rukovodioci KUD-a „Batajnica“ su Ružica i Mirko Mutapčić.

 

 

U programu je učestvovao i veliki prijatelj KUD-a „Šajkaš“, vokalni solista Radio-televizije Vojvodine Miodrag-Miša Blizanac, učenik nastavnika Živana i Mire. Dirnut idejom i ponesen emocijama otvorio je koncert pesmom „Nekad sam i ja voleo plavo cveće“, nekoliko još puta izlazio na binu i pevao pesme koje su Živan i Mira voleli.

 

Pojavljivanje na bini članova KUD-a „Šajkaš“ izazivalo je prave ovacije u publici. Kao i uvek, najbolje su prihvaćeni najmlađi. Oni su izveli splet igara iz Šumadije. Pripremni sastav izveo je tri koreografije: „Igre i pesme iz Šumadije“, „Igre iz Pirota“ i „Igre i pesme iz Negotinske krajine“. Izvođački sastav KUD-a Šajkaš“ se predstavio sa četiri koreografije: „Splet igara studeničkog kraja“, „Igre iz okoline Bosilegradskog krajišta“, „Splet igara Dimitrovgrada“ i „Vlaške igre đerdapskog Podunavlja“. Na završetku svake od koreografija Izvođačkog sastava publika je tražila izlazak na „bis“. Umetnički rukovodilac u KUD-u „Šajkaš“ je Maksim Brekić a korepetitor Dragoljub Lekić. 

Katica Rošulj je recitovala „Prolećnu pesmu“ Desanke Maksimović a prigodni tekst o Živanu i Miri Bugarin napisao je prof. Nikola Turajlić. Na kraju predstave koja je trajala gotovo dva i po sata, najmlađi članovi KUD-a „Šajkaš“, uz ovacije, predali su cveće svom učitelju Maksimu Brekiću u znak zahvalnosti za sve što ih je naučio.

 

Koncert je oduševio oko 130 prisutnih u Sali Doma kulture. Oni koji nisu došli, nisu ni svesni koliko su izgubili jer, kako kaže Miša Blizanac, „ovakav koncert poželeo bi i veliki grad“. Nažalost, nije bio niko od pozvanih iz Opštine Titel kao ni predstavnika Mesne zajednice Šajkaš, što samo pokazuje koliko značaj oni pridaju kulturi.

 

Ko su Živan i Miroslava Bugarin kojima je KUD „Šajkaš“ posvetio Godišnji koncert?

Živan Bugarin je rođen 1926. godine u Šajkašu, od oca Grigorija (Gliše) i majke Jelisavete, rođene Vernački, iz Kovilja. Osnovno obrazovanje stekao je u rodnom selu, gde ga zatiče Drugi svetski rat pa kao mladić odlazi u partizane. Posle rata završava Srednju muzičku školu u Novom Sadu, teoretsko-nastavni smer. Po završetku srednje škole, zapošljava se 1957. godine u šajkaškoj osnovnoj školi kao pripravnik (stručni učitelj) gde ostaje do penzionisanja 1981. godine. Od 1960. godine unapređen je u nastavnika muzičke kulture. Tih godina predavao je muzičko vaspitanje u redovnoj nastavi i horsko pevanje u višim i nižim razredima. Povremeno je predavao likovno, tehničko i fizičko vaspitanje. Željan znanja vanredno je upisao Muzičku akademiju u Beogradu, odsek muzička teorija, položivši sve ispite prvog stepena 1972. godine. Svirao je sve žičane instrumente, duvačke instrumente i klavijature. Jedini je u Šajkašu imao klavir, koga je nakon njegove smrti kupio sveštenik Đorđe Đurđev.

Živanova supruga Miroslava-Mira Bugarin (1932-1986) je iz Đurđeva, devojačko prezime Otić. Bila je nastavnica srpskog jezika i književnosti. I ona je, kao i njen suprug, bila veoma posvećena svom poslu. U redovnoj nastavi predavala je srpski jezik a vodila je još literarnu, dramsku i recitatorsku sekciju. Članovi literarne sekcije sastajali su se svake druge nedelje. Hor, dramska i recitatorska sekcija nastupale su za državne praznike. Dramska sekcija je gostovala i u obližnjim selima. Obično je nastupala kad pripremi komad. Na repertoaru su imali i ova dela: „Pokondirena tikva“, „Zla žena“, Gospđa ministarka“, „Pop Ćira i pop Spira“… Za dramsku sekciju nastavnik Baško je napravio kulisu – kružnu pozornicu na točkovima koja se okretala. Nastavnica Mira je sa svojim učenicima dva-tri puta osvajala „Politikinu“ nagradu za dečje pismene zadatke. To se merilo tako što je stručna komisija ocenjivala dečje vežbanke sa četiri pismena zadatka tokom godine. Dok je postojala stara školska zgrada, na zidu u učionici prvoj zdesna od ulaza stajale su ove dve uramljene diplome.

Nastavnik Baško je delovao i van škole. Osnovao je i vodio Duvački orkestar koji je svirao po sahranama, glumio u Dramskoj sekciji za odrasle, vodio Tamburaški orkestar, decenijama sakupljao sve moguće podatke o Šajkašu i njegovim stanovnicima (arhiva izgubljena), slikao… Slikarstvo je učio kod poznatog šajkaškog slikara Žarka Milinova. Voleo je da radi u tehnici ulja na platnu. Slikao je uglavnom ikone i mrtvu prirodu. Pretpostavlja se da u šajkaškoj crkvi postoji njegova ikona Majke Božije sa Isusom u naručju, ogrnuta bordo plaštom. Slikarstvu je podučavao i Mladena Kanazira dok je bio mali pa mu je čak napravio i štafelaj. Mladen je danas akademski slikar – magistar slikarstva. Kanaziri čak imaju Živanovu sliku „Suncokreti“, mrtva priroda, ulje na platnu, koju im je on poklonio. Od ostalih Živanovih učenika koji su na polju kulture i umetnosti postigli značajne uspehe moramo pomenuti i Miodraga-Mišu Blizanca.

Bugarinovi, Živan i Mira, voleli su ljude, voleli su druženja. Često su u njihovu kuću dolazili i učenici i kolege nastavnici. Neizmerno su voleli učenicu Julku Rakić. Sadržajna druženja kolega kod Mire i Živana, uz kafu, sok, domaće kolače, muziku i pesmu (ruske romanse, starogradske…) ostale su u dugom sećanju. Ali, voleli su oni i životinje, posebno svoje kućne ljubimce, dve kuce, crnu i belu, Nigu i Cuju. Nažalost, nisu imali svoju decu, ali zato imaju sve nas da ih se sećamo.

Počivaju u miru Božijem na groblju u Šajkašu a desetak njihovih učenika i kolega u subotu je, u znak sećanja, donelo cveće iz svojih bašti na njihov grob.

Autor: Nikola D. Turajlić
Datum: 02, 07, 2013.