STARA PAZOVA: U predvorju Gradskog pozorišta u Staroj Pazovi otvorena je kolektivna izložba beogardskog kaligrafskog kruga „Zapisi“ koji već nekoliko godina deluje u okviru veoma uglednog Udruženja likovnih stvaralaca „Leonardo“ u Novim Banovcima.

 

 

Na ovoj veoma bogatoj i maštovitoj postavci su se predstavili svojim koloritnim ciklusima „Kaligrafija – krasnopis – živopis“ sedam likovnih stvaralaca koji neguju ovaj autentični, spontani oblik i tehniku izražavanja – šest krasnopisateljki i jedan krasnopisac, svi iz Beograda.

 

U užem izboru za kulturni događaj sezone

Posetioci izložbe kaligrafije koja je već ušla u najuži izbor za kulturni događaj sezone u ovom kraju, osvedočili su se da je krasnopis slično otisku prstiju ili ljudskom glasu unikalan za svakog čoveka. Jednodušan utisak sa ovog likovnog praznika je da lepo do uzvišenosti, jasno i istančano pismo opstaje i traje kao nezamenljiv znak najvišeg stepena tajnovite kulture ljudskog sporazumevanja.

Obična linija-osnova umetnosti krasnopisa

Osnova umetnosti krasnopisa je obična linija, pa otuda u ovom rodu likovnog stvaralaštva kao ni u jednom drugom najviše od svega ostavlja tragove unutrašnje osećanje tvorca. Ta linija može biti nacrtana i izvučena pod uticajem različitih osećanja: ljubavi, radosti, tuge ili izgubljenosti, i sva ta emocionalna palitra nalazi odraz u crtežu.

Šest kransnopisateljica i i jedan krasnopisac

Izuzetna ljubav i veliko interesovanje za stare veštine učinile su da se Svetlana Nešić, inače istraživač društvenih i socioloških pojava, već godinama uspešno bavi kaligrafijom i ikonopisom, kao što to čini i njena koleginica Jovanka Šorgić, koja je svoje ikone i kaligrafske zapise izlagala na više kolektivnih i samostalnih izložbi u zemlji i van nje. Lektor po profesiji, Tatjana Janković, jedna od osnivateljki Škole ćirilice „Sveti Jovan Vladimir“ u istoimenoj crkvi u Beogardu, u svom bavljenju kaligrafijom spaja lepotu ispisane reči sa svežinom i čistotom jezika, baš kao i Snežana Đurđević, medicinska sestra u Dečjoj klinici u Tiršovoj, autorka tri zbirke pesama za decu, veoma angažovana na očuvanju ćirilične tradicije. Rada M. Marjanović se pored ikonopisa i krasnopisa bavi i ilustracijama religioznih knjiga. Rođena u Slovačkoj, Livina Boljanović se od 2005. takođe uporedo bavi kaligrafijom i ikonopisom.
Izložbu šest beogradskih kaligrafkinja obogatio je svojim radovima profesor Aleksandar Dodig koji je radni vek proveo kao kao nastavnik pisma u Srednjoj umetničkoj školi u Novom Sadu. Rođen 1935. u Zagrebu, maturirao u Zemunskoj gimnaziji, diplomirao na odseku grafike na Akademiji za primenjenu umetnost u Beogradu, prošao sva zvanja do redovnog profesora Fakulteta primenjenih umetnosti, imao dvadesetak samostalnih i učestvovao najamnje na još toliko kolektivnih izložbi kod nas i van zemlje. Pamte ga sa izložbi u Londonu, Minhenu, Augsburgu, Torontu, zastupljen u Zborniku kaligrafije među 120 autora iz celog sveta, a jedan je od utemeljivača ćirilične kaligrafije kao primenjene umetnosti.

Doprinos formiranju lepog, zdravog društva kroz umetničko stvaranje

Kaligarfski studio „Zapisi“ je svojim radovima na ovoj kolektivnoj izložbi u Staroj Pazovi istaklo plemenitu nameru: doprineti formiranju lepog, zdravog društva kroz umetničko stvaranje. Iako je ova namera često osporavana od onih koji je svrstavaju u utilitarne ciljeve umetnosti s tezom, ipak je sve više i eksperata i ljubitelja koji su ubeđeni da čak i površno bavljenje krasnopisom utiče da se u čoveku razvije strpljenje, pažnja, urednost, smirenost – osobine koje se veoma cene na Istoku.
Prema pismu se treba odnositi kao prema umetnosti. Rasprostranjeno je estetsko stanovište da i tokom običnog razgovora mi nastojimo da govorimo ako ne baš lepo, a ono u krajnjoj meri bar razgovetno, razumljivo i izražajno, ne prebrzo, i ne gutajući reči i zvuke. Kad je o izražajnosti znakova ljudske komunikacije reč, uputno bi bilo podsetiti se na reči Alfreda Ferbanka koji je jednom prilikom napisao: „Ljudi hoće da govore ne samo jasno, nego i u izražajnoj i blagozvučnoj gracioznosti. Upravo tako treba i pisati: pismo treba da bude lepo, a rukopis – krasnopis. Drugim rečima, prema pismu se treba odnositi kao prema umetnosti.“

Kaligrafija – jedan od načina meditacije za dostizanje stanja višeg stepena samokontrole

 

Kaligrafi su saglasni da je njihova umetnost jedan od načina meditacije za postizanje višeg stepena samokontrole. Stanje dostupno stvaraocu – kaligrafu za vreme rada je trijumf razuma koji ne podleže emocijama nego je u aktivnom saglasju sa osećanjima. Tada, ističu majstori kaligrafi, kičica postaje produžetak ruke, a crtež – najčistije ovaploćenje misli.

Izložba je otvorena do 15. novembra.

Autor: Branko Rakočević
Datum: 07, 11, 2012.