TITEL: Dobrila Mitrović (62), posle smrti životnog saputnika Vojislava, odlučila je da svoj život posveti humanitarnom radu. Njen angažman kao volontera Crvenog krsta usmeren je ka poboljšanju životnih uslova i pomoći starim licima.
I pored redovnih aktivnosti u toj humanitarnoj organizaciji, ona je odlučila da svakodnevno svojim „fićom“, koji je jedva u voznom stanju, obilazi desetak najugroženijih porodica, sprema im kuće, kuva, odlazi u nabavku osnovnih životnih namirnica i vozi svoje sugrađane do lekara, apoteke ili seoskog groblja.
– Poslom taksiste počela sam da se bavim 2001. kada mi je suprug teško oboleo i izrazio želju da nastavim njegovim stopama. Položila sam vozački ispit još davne 1979. godine, ali volan nisam uzimala u ruke pune dve decenije. Suprug je godinama radio kao neregistrovani taksista i vozio je Titeljane i u pola noći, kud god je trebalo. Danas potpuno uživam u svom poslu i nema mi veće nagrade od pohvale koje dobijam od korisnika mojih usluga – kaže Dobrila.
Broj starih osoba kojima je potrebna posebna nega u maloj vojvođanskoj varošici meri se stotinama, ali je dotrajali automobil najveći problem za volonterski rad Dobrile Mitrović.
– Kola me ne slušaju. Noću molim boga da upale kako bih mogla da stranku odvedem do lekara. Nedavno su me izdala kočnice i zamalo nisam nastradala spuštajući se u donji Titel. „Fića“ mnogo i troši i na njihovo održavanje mi mesečno ode 2.000 dinara. Prošle godine jedva sam registrovala auto, tako da ne znam šta ću uraditi sledeće – kaže Dobrila.
Bila je i na mukama jer je policija redovno zaustavljala, a povremeno i kažnjavala zbog nekih sitnih prekršaja.
– Dobri su oni momci. Išla sam zbog njih i na sud. Platila sam kaznu od 200 dinara zbog ćelavih guma. Nisam tada imala para da promenim pneumatike i potpuno su me opravdano kaznili – priznaje.
Posle tog iskustva, odlučila je da napiše pismo komandiru policijske stanice i pohvali rad pripadnika MUP-a.
– Nisam doživeo u svoj praksi da neko hvali rad policije – izjavio je tada komandir Miroslav Šipka.
– I danas sam njihova redovna mušterija, ali mi požele srećan put i eventualno provere da li mi rade svetla na automobilu – zaključuje Dobrila.
Ipak, zahvaljujući dobrim ljudima, šezdesetdvogodišnja Dobrila uskoro bi trebalo da dobije novi automobil.
– Koleginica Marina Tot, volonter Crvenog krsta, bez mog znanja je poslala pismo jednoj beogradskoj TV stanici, čiji su novinari došli da me snime. Bila sam u čudu što je televizija uopšte došla da napravi reportažu o meni, a posebno sam bila iznenađena kada su obećali da će mi za desetak dana dovesti novog „juga“.
Autor: Ljubomir Radanov
Datum: 22, 10, 2012.