Na današnji dan 1945. – Američki bombarder tipa „B-29“ izbacio je na samom kraju Drugog svetskog rata – na osnovu naredbe predsednika SAD Harija Trumana – uranijumsku atomsku bombu na japanski grad Hirošimu, čime je počinjen najveći pojedinačni ratni zločin u istoriji čovečanstva.

 

 

To je učinjeno bez jakog vojnog razloga, pošto je Japan prethodno nudio kapitulaciju. Bomba je pretvorila u pepeo 13 kvadratnih kilometara, Hirošima je potpuno uništena, a poginulo je najmanje 117.000 ljudi. Posledice dejstva atomske bombe osećaju se decenijama posle eksplozije: ranjeni umiru od leukemije nastale zbog atomskog zračenja, a na deci ozračenih roditelja uočene su genetske i patološke promene. Tri dana kasnije druga američka (plutonijumska) atomska bomba bačena je na Nagasaki.

Danas je ponedeljak, 6. avgust, 219. dan 2012. Do kraja godine ima 147 dana.

1637. – Umro je engleski pisac i glumac Ben Džonson, koji je u komedijama realistički prikazivao ljudsku prirodu, nastranosti i strasti. Pisao je poeme, tragedije sa klasičnim motivima, liriku. Dela: komedije „Ljudi i ćudi“, „Volpone, ili lisica“, „Episena, ili ćutljiva žena“, „Vartolomejski vašar“, tragedije „Sejan“, „Katilina“, proza „Građa, ili otkrića o ljudima i stvarima“.

1660. – Umro je španski slikar Dijego Rodriges de Silva i Velaskes, jedan od najvećih u istoriji slikarstva, dvorski slikar španskog kralja Felipea IV. Dela poput „Predaje Brede“, „Prelje“, „Dvorske dame“, portreta članova kraljevske porodice, dvorskih luda, ljudi iz naroda, svedočanstvo su njegove umetničke genijalnosti, ali i vremena i društva u kojem je živeo. Izraziti je predstavnik barokne umetnosti. Njegove slike odlikuje oštrina posmatranja, pronicljiva analiza, traganje za psihološkom suštinom, majstorstvo forme.

1806. – Napoleon Bonaparta je i formalno ukinuo Sveto rimsko carstvo nemačke nacije. Habzburški vladari, koji su vekovima nosili titulu vladara (cara) te države, osnovane još 962. od strane Otona I, prethodno su ustanovili Austrijsko carstvo, spojivši nasledne zemlje Habzburga pošto ih je Napoleon istisnuo iz drugih Nemačkih zemalja.

1807. – Dositej Obradović je tokom Prvog srpskog ustanka iz Zemuna prešao u Beograd. Mnoštvo stanovnika grada došlo je na pristanište kako bi ga dočekalo, a topovi sa gradskih zidina objavili su dolazak Dositeja, koji je ubrzo otpočeo veliki prosvetiteljski posao u oslobođenoj Karađorđevoj Srbiji.

1809. – Rođen je engleski pisac Alfred Tenison, majstor forme, poeta neobične melodičnosti. Tenisonovo obimno i raznovrsno delo izražava duh i raspoloženje njegovog vremena: filozofske i verske sumnje izazvane evolucionističkim učenjima kao i sklonost demokratskom poretku. Dela: poeme „Kraljevske slike“, „Princeza“, elegija „In memoriam“, mnoštvo lirskih pesama.

1825. – Oblast Gornjeg Perua proglašena je nezavisnom državom posle tri veka španske kolonijalne vladavine. Nova država uzela je ime Bolivija po prezimenu Simona Bolivara, oslobodioca Latinske Amerike.

1881. – Rođen je engleski mikrobiolog Aleksander Fleming, koji je 1928. iz gljive Penicilium notatum izolovao prvi antibiotik penicilin. Otkriće nije korišćeno do Drugog svetskog rata, kada su ga britanski fiziolog i biohemičar Ernst Čejn i australijski lekar Hauard Flori primenili u lečenju infekcija. Fleming je 1945. sa njima podelio Nobelovu nagradu za medicinu.

1890. – U njujorškom zatvoru „Oburn“ ubica Vilijam Kemler pogubljen je na električnoj stolici. Ovo je prvi slučaj u istoriji da se smrtna kazna izvršava na ovaj način.

1903. – U Senjskom rudniku, najstarijem rudniku u Srbiji za eksploataciju uglja započeo je masovni štrajk rudara, zbog otpuštanja grupe radnika i nesreće koja se prethodno dogodila. Nakon devet dana štrajk je okončan uspehom, povratkom na posao otpuštenih, skraćenjem radnog vremena i uopšte poboljšanim uslovima. Taj datum je kasnije prihvaćen kao – Dan rudara, i on se svake godine u Srbiji posebno obeležava. U Senjskom rudniku proizvodnja uglja je započela 1853.

1914. – Austro-Ugarska je objavila rat Rusiji.

1914. – Srbija je objavila rat Nemačkoj, nakon što je Nemačka objavila rat Rusiji 1. avgusta, a Francuskoj 3. avgusta.

1915. – Na Savi kod beogradske Čukarice, porinut je ratni brod „Jadar“. Ovaj događaj uzima se kao začetak srpske ratne rečne flotile. Taj datum obeležava se kao Dan Rečne flotile Vojske Srbije.

1917. – Rođen je američki filmski glumac Robert Čarls Daran Mičam, koji se pedesetih godina 20. veka proslavio ulogama nonšalantnih junaka izrazite personalnosti. Filmovi: „Priča o G. I. Džou“, „Iz prošlosti“, „Crveni poni“, „Makao“, „Anđeosko lice“, „Druga prilika“, „Reka bez povratka“, „Bandido“, „Lovci“, „Najduži dan“, „Eldorado“, „Ancio“, „Dobri momci i rđavi momci“, „Zbogom lepojko“, „Rajanova kći“, „Jakuza“, „Bitka za Midvej“, „Marijini ljubavnici“, „Ambasador“.

1918. – Nemačka ofanziva na Marni, poslednji veliki napad Nemaca u Prvom svetskom ratu, okončana je neuspehom, a iz stroja je izbačeno najmanje 100.000 nemačkih vojnika.

1928. – Rođen je američki slikar, novinar, filmski režiser i producent Endi Vorhol, jedan od najznačajnijih predstavnika pop-art slikarstva. Drsko i duhovito ismevao je i razarao banalnost masovne komercijalne kulture i američke mitove, sve do takozvanog pokreta za oslobađanje žena. Filmovi: „Empajer“, „San“, „Devojke iz Čelzija“, „Usamljeni kauboji“, „Meso“, „Đubre“, „Seks“, „Pobunjene žene“, „Meso za Frankeštajna“, „Krv za Drakulu“.

1940. – Estonija je i formalno postala sastavni deo Sovjetskog Saveza pod nazivom Estonska Sovjetska Socijalistička Republika. Sovjetske trupe ušle su na teritoriju Estonije 1939. u skladu sa odredbama sporazuma Staljin-Hitler o podeli Poljske. Do Prvog svetskog rata ona je vekovima bila sastavni deo ruskog carstva.

1946. – Umro je Veselin Čajkanović, srpski klasični filolog i istoričar religije, član Srpske kraljevske akademije. Po okončanju studija klasičnih jezika na Velikoj školi u Beogradu 1903. usavršava se u Nemačkoj, u Lajpcigu i Minhenu, gde je doktorirao 1907. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu rukovodio je katedrom za klasičnu filologiju. Na Bogoslovskom fakultetu predavao je Uporednu istoriju religija. U više navrata bio je dekan Filozofskog fakulteta. Rukovodio je Zadužbinom Nikole Čupića, Društvom Sv. Save, bio je upravnik Srpske književne zadruge. Kao rezervni oficir učestvovao je u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. U Bizerti je osnovao Štampariju srpskih invalida i časopis „Napredak“. Prevodio je Plutarha, Tacita, Vergilija, Svetonija, Livija, Plauta. Posebno su značajna njegova istraživanja stare srpske religije i mitologije. Odlikovan je nizom odlikovanja, između ostalih i Legijom časti. Dela: „Vergilije i njegovi savremenici“, „O srpskom vrhovnom bogu“, „Mit i religija u Srba“, „Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama“, „Stara srpska religija i mitologija“. Njegova „Sabrana dela iz srpske religije i mitologije“ objavljena su tek 1994.

1962. – Jamajka je stekla nezavisnost posle 300 godina britanske vladavine.

1973. – U egzilu je umro negdašnji kubanski diktator Fulhensio Batista i Saldivar, koji je vladao Kubom od 1952. do 1959, kada je zbačen u revoluciji pod vođstvom Fidela Kastra.

1990. – Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija jednoglasno je izglasao rezoluciju o zabrani trgovine sa Irakom posle invazije iračkih trupa na Kuvajt.

1996. – Američki naučnici su saopštili da su pronašli dokaz da je na Marsu postojao život, na osnovu ispitivanja ostataka meteora pronađenog na Antarktiku.

2003. – Sud na Madagaskaru osudio je bivšeg predsednika te afričke ostrvske zemlje Didijea Raciraku na 10 godina prinudnog rada zbog pronevere javnih fondova u vrednosti 49 miliona malgaških franaka (8,24 miliona dolara).

2005. – Umro je bivši britanski ministar spoljnih poslova Robin Kuk, koji je imao istaknutu ulogu u agresiji NATO snaga na Srbiju (SRJ) 1999. godine.

2005. – Umro je kubanski pevač Ibrahim Ferer, član jedne od najpoznatijih kubanskih muzičkih grupa „Buena Vista Social Club“, koja je svetu otkrila lepote tradicionalne kubanske muzike.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 05, 08, 2012.