Na današnji dan 2009. godine umro je Danko Popović, srpski književnik. Pravni fakultet završio je u Beogradu, gde je proveo najveći deo života.

Autor je više pripovedaka, eseja i romana, filmskih scenarija, radio i TV drama, a postao je poznat romanom „Knjiga o Milutinu“, verovatno najtiražnijim romanom srpske književnosti druge polovine 20. Dela: romani „Gospodari“, „Oficiri“, „Svinjski ujed“, „Udovice“, „Čarapići“, „Kuća Lukića“,“Konak u Kragujevcu“, pripovetke „Svečanost“ i „Kukurek i kost“, knjige eseja „Vreme laži“, „Događaji i priviđenja“, „Na krstu i raskršću“, „Nespokoji“, „Božur i trnje“, „Seobe stare i nove“ i „Četiri vetra“.

Danas je utorak, 7. avgust, 220. dan 2012. Do kraja godine ima 146 dana.

1830. – Francuska skupština izabrala je za kralja Francuske Luja Filipa, posle pada Šarla X Burbonskog u Julskoj revoluciji. Novi monarh ostao je zapamćen u istoriji kao „kralj građanin“, pošto je za razliku od svog prethodnika bio pristalica strogo parlamentarnog poretka.

1834. – Umro je francuski pronalazač Žozef Mari Žakar, koji je 1801. izumeo mehanički tkački razboj, nazvan njemu u čast „Žakarova mašina“.

1858. – Kraljica Viktorija I odabrala je Otavu za prestonicu Kanade – tada Britanska severna Amerika, od 1867. Dominion Kanada.

1859. – Rođen je srpski glumac, režiser i pisac pozorišnih komada, humorističkih feljtona i komedija Ilija Stanojević, poznat kao Čiča-Ilija, najpopularniji komičar svog vremena. Četiri godine radio je u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, a čitavu ostalu karijeru proveo je u Narodnom pozorištu u Beogradu. Napisao je poznato humorističko delo „Dorćolska posla“, kao i komediju „Potera“ (sa Jankom Veselinovićem). Čiča Ilija je bio jedan od simbola Skadarlije, kao i boemskog života uopšte. Publiku je oduševljavao ulogama Papa-Naska u „Dorćolskim poslima“, Kir Janje u Sterijinoj komediji „Tvrdica“, Vula Pupavca u „Podvali“, Kalče u „Ivkovoj slavi“, Srete čizmara u „Zloj ženi“, Štancike u „Izbiračici“, Falstafa u „Veselim ženama“, Tkača Cedulje u „Snu letnje noći“, Polonija u „Hamletu“, Kasija u „Juliju Cezaru“, ulogama u „Uobraženom bolesniku“ i „Građaninu kao plemiću“.

1876. – Rođena je holandska igračica Margareta Gertruda Zele, poznata po nadimku Mata Hari („Jutarnje oko“) koji je dobila dok je živela na Javi, pre Prvog svetskog rata. Java se tada nalazila u sastavu Holandske Istočne Indije – današnje Indonezije. Kao navodni nemački špijun streljana je u blizini Pariza u oktobru 1917.

1895. – Otvorena je prva međunarodna izložba moderne umetnosti u Veneciji, koja se od tada održava svake druge godine.

1900. – Umro je nemački revolucionar Vilhelm Libkneht, jedan od osnivača Druge internacionale 1889. Učestvovao je u revoluciji 1848. i 1849. u Nemačkoj, potom je emigrirao i u Londonu je godinama sarađivao s Karlom Marksom. Po povratku u otadžbinu osnovao je Socijaldemokratsku partiju Nemačke, a od 1874. nekoliko puta je biran u Rajhstag (nemačka skupština).

1912. – Rusija i Japan potpisali su sporazum o podeli interesnih sfera u Mongoliji i Mandžuriji.

1920. – Rođen je srpski novinar Sergije Lukač. Osnivač je Katedre za novinarstvo na Fakultetu politickih nauka u Beogradu, gde je radio kao profesor do 1985. Bio je urednik NIN-a. Prevodio je Remarka, Tvena, Gustava Švaba. Posthumno je objavljena njegova knjiga „Odrazi vremena“ (zbornik odabranih tekstova).

1938. – Umro je ruski pozorišni glumac, teatrolog i režiser Konstantin Sergejevič Stanislavski, osnivač Hudožestvenog teatra u Moskvi 1898. na čijem čelu se, kao umetnički rukovodilac, nalazio do kraja života. U režiji i glumi insistirao je na takozvanom pozorišnom realizmu. Osnovni princip njegove teorije jeste da glumac uvek mora istinski da proživljava ulogu. Njegova koncepcija, poznata kao „Sistem Stanislavskog“ – imala je i ima mnoštvo sledbenika. Dela:“Moj život u umetnosti“, „Glumčev rad nad sobom“.

1941. – Umro je indijski pisac i filozof Rabindranat Tagore, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1913. Po opštoj oceni literata neprevaziđene vrednosti. Napisao je više od hiljadu poema, 24 drame, osam romana, najmanje osam tomova pripovedaka, više od 2.000 pesama i mnoštvo eseja. Pisao je na bengalskom jeziku, a poeziju je sam prevodio na engleski. Napustio je tradicionalni književni bengalski i pisao na govornom jeziku. Njegovo delo odlikuje se snagom i jasnoćom misli, dostojanstvenom emotivnošću, ali ga krasi i duboka društvena odgovornost. Glavni cilj bilo mu je povezivanje istočne i zapadne kulture. Dela: zbirke pesama „Gradinar“, „Gitandžali“, zbirke pripovedaka „Grupa priča“, „Zlatan čamac“, „Kasna žetva“, „Snovi“, „Nuđenja“, roman „Gora“, lirske drame „Čitra“, Malini“, publicistički rad „Nacionalizam“.

1942. – Počelo je iskrcavanje američkih pomorsko-desantnih snaga na ostrvo Gvadalkanal u grupi Solomonskih ostrva, čime je označen početak ofanzivnih dejstava saveznika na Pacifiku u Drugom svetskom ratu. Japanci su na Gvadalkanalu izgradili vazdušno uporište radi napada na američke konvoje koji su plovili prema Australiji. Već prvog dana zauzet je glavni cilj – Hendersonov aerodrom, ali je usledio iznenadni japanski protivnapad, tako da je prava bitka za ostrva tek počinjala, pa su Amerikanci potpuno ovladali Solomonskim ostrvima tek u februaru 1943.

1945. – Sovjetski Savez je u Drugom svetskom ratu objavio rat Japanu u skladu sa zaključcima vođstva antihitlerovske koalicije. Sovjetske jedinice s milion i po vojnika, 5.556 tenkova i 3.466 aviona prodrle su u Mandžuriju sa tri strane (Mandžurija je pod imenom Mandžukuo bila japanska kolonija). Za kratko vreme japanska kvantunška armija je poražena i 21. avgusta prisiljena je da obustavi otpor. U kratkotrajnom ratnom okršaju poginulo je 60.000 i zarobljeno 600.000 japanskih vojnika.

1957. – Umro je američki filmski glumac Oliver Norvel Hardi, simpatični „debeljko“, čiji neponovljivi gegovi u paru sa Stenom Lorelom i sada zasmejavaju publiku širom sveta. Filmovi: „Mi iz Oksforda“, „Dva dobra drugara“, „Fra đavolo“, „Veliki posao“, „Udri brigu na veselje“, „Naša žena“, „Na divljem zapadu“.

1960. – Kubanski lider Fidel Kastro objavio je odluku o nacionalizaciji svih američkih kompanija na Kubi.

1960. – Obala Slonovače proglasila je nezavisnost od Francuske, do tada ona je bila sastavni deo Francuske Zapadne Afrike.

1989. – Umrla je Mira Trailović, pozorišni režiser, godinama jedna od najdominantnijih ličnosti srpskog, ali i teatra uopšte. Osnovala je 1956. pozorište „Atelje 212“, a potom i BITEF (Beogradski internacionalni teatarski festival), čiji je umetnički direktor bila od 1967. do smrti. Bila je i umetnički direktor Međunarodnog pozorišnog festivala u francuskom gradu Nansi 1983. i 1984. Kao režiser predstavila je beogradskoj publici prvi put najznačajnija imena svetske pozorišne avangarde poput Joneskua, Sartra, Olbija, Eliota, Vitkjeviča. Upamćena je i njena kultna postavka mjuzikla „Kosa“.

1990. – Afrički nacionalni kongres Nelsona Mendele odustao je posle 29 godina od oružane borbe protiv vlasti bele manjine i režima aparthejda, a zauzvrat je vlada Južne Afrike prihvatila razgovore o okončanju sistema aparthejda.

1998. – U eksplozijama dva automobila-bombe, pred američkim ambasadama u Keniji i Tanzaniji podmetnutim od strane islamskih terorista, poginulo je najmanje 215 ljudi u Najrobiju i 11 u Dar es Salamu, a više od 5.000 je ranjeno.

1999. – Francuski vojnici iz sastava Kfora silom su sprečili oko hiljadu albanskih demonstranata da mostom preko Ibra uđu u severni deo Kosovske Mitrovice, pretežno nastanjen Srbima, najverovatnije u nameri da se i odatle potisnu Srbi, poput južnih delova okupiranog Kosova i Metohije.

1999. – U rusku autonomnu republiku Dagestan iz susedne Čečenije upalo je nekoliko stotina islamskih terorista u pokušaju da u Dagestanu pokrenu talas terorističkih i oružanih akcija poput onih u Čečeniji kako bi ojačali islamski front na Kavkazu.

2002. – Međunarodni monetarni fond odobrio je Brazilu za privredni oporavak kredit od 30 milijardi dolara, najveću sumu u istoriji te međunarodne finansijske institucije.

2003. – U eksploziji bombe ispred jordanske ambasade u Bagdadu poginulo je najmanje 11 ljudi.

2003. – Indonežanski sud izrekao je smrtnu kaznu islamskom teroristi Amroziju, umešanom u bombaški napad na ostrvu Bali godinu dana ranije u kojem je ubijeno 202 ljudi, mahom stranih turista.

2008. – Umro je Novica Petković, teoretičar književnosti, književni kritičar, profesor srpske književnosti 20. v. na beogradskom Filološkom fakultetu, jedan od najvećih znalaca srpske poezije uopšte. Bio je lektor na univerzitetu u Moskvi i na Humboltovom univerzitetu u Nemačoj, a bavio se i prevođenjem ruskih semiotičara. Dobitnik je nagrada „Milan Bogdanović“, za najbolji rad iz istorije književnosti, Matice srpske „Mladen Leskovac“, za najbolji prevod „Jovan Maksimović“, nagrade Vukove zadužbine za njegovo životno delo kritičko izdanje „Sabranih dela Momčila Nastasijevića“. Druga dela: „Slovenske pčele u Gračanici“, „Poezija u ogledalu kritike“.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 06, 08, 2012.