Još od dolaska u Holandiju, u planu je bio odlazak u Keln (Nemačka) na slavu kod rođaka.
Naravno da sam odmah bila za, do sada sam imala priliku samo da prolazim ili prelećem preko nje, a nikada i da posetim bilo koji grad. Što se mene tiče, savršen način da se provede vikend. Najbolje od svega je to što su svi na slobodnim danima, jer je Uskrs.

 

Od Amselfena do Kelna stižemo za tri sata, autoputevi su fantastični, a meni prilika da razgledam malo okolinu. Kroz Holandiju sa autoputa možete da vidite polja, životinjice, vetrenjače, dosta toga, ali kako se pređe u Nemačku kod njih je sve manje – više ograđeno te i nemam baš neki pogled. Da nema table koja označava granicu sami bi primetili po zidinama.
Kako ulazimo u Keln vidimo toranj, mogu slobodno reći jedan od simbola grada, a naši domaćini stanuju tik uz njega. Uličice nas vode do odredišta, svi smo se sredili i doterali, baš kao za slavu. Razgledam malo iz auta arhitekturu, ako poredim sa Holandijom razlika je ogromna. Starije zgrade su mahom u tamnim bojama, sve vam se čini nekako sivo, a zbog toga i prljavo, ali nije, sređeno je i uređeno, samo na neki drugi način.
Parkiranje je problem i ovde, pa iskačemo iz auta ispred odredišta dok tetak ne nađe parking, zvonimo i upadamo kod domaćina kao banda. Domaćini (Goga i Dejan) imaju dva mala preslatka klinca Nevena i Javora pa nam neće biti dosadno jer odmah po pozdravljanju su nas uvukli u njihovo carstvo igračaka. Deca koriste svoju malu magiju da se uvek osećate dobrodošlo u roku od samo par sekundi i da vas uvuku u svoj svet pa imate razlog, a i opravdanje da totalno podetinjite!
Mi smo stigli prvi i dok se polako smeštamo uz priču i reči dobrodošlice, stižu i ostali gosti.
Da vam samo dam predstavu o sastavu gostiju, nabrojaću.
Dva mlađa para, nemački jezik i engleski, jedan sa dvoje dece, drugi bez.
Jedan stariji par, gde supruga govori srpski jezik, jer je gimnaziju završila u Sarajevu, a suprug pomalo, tek po koju reč, ali zato nemački i engleski odlično.
Četvoro dece, dvoje samo nemački, dvoje srpski i nemački.
Dva bračna para iz Holandije, gde troje govore srpski, holandski i engleski, a jedan muž holandski, nemački i engleski.
Ja sa znanjem engleskog, malo ruskog (koji mi ovde ne služi) i srpski i brat Marko sa znanjem holandskog, engleskog, malo nemačkog.
Elem, svi sa svima se rukuju, ljube i prijatno ćaskaju. U tom raspoloženju nam se prikrada i 16 h, vreme za kolače i kafu/čaj.
Lep način da se započne druženje, pogotovo što je običaj da svako od gostiju donese nešto. Imamo priliku da probamo različite nemačke kolačiće sa voćem u većini slučajeva i pokušamo da komuniciramo na što je više jezika moguće.
Razgovor ne jenjava, pronalaze se različite teme, od Tita preko toga da je Hans bio u Titelu jednom prilikom, pa do toga šta se trenutno gde dešava, kakvi su kolači i šta sam ja završila od škola, jer sam jedina nova u tom društvu.
Slava je posna pa tako na red dolaze i razne đakonije, počevši od raznih specijaliteta od ribe, pa zatim morskih plodova, a onda špagete sa raznim prelivima. Totalno neobično, a opet super!
Na tako malom prostoru toliko različitih ljudi, svi se smeju i uživaju u razgovoru.
Svi smo se toliko opustili da ne primećujemo kada je prošlo vreme, muzika se pojačava, deca odlaze na spavanje, a odrasli se opuštaju pa počinju da plešu i da se zezaju još više. Stvarno fantasična, ta slava na četiri jezika!
Mic po mic mene obuzima umor pa se isključujem i odoh na spavanje. Imamo još jedan dan za razgledanje Kelna i baš se veselim tome!
Ujutru se svi budimo i okupljamo oko doručka, pokušavamo da se organizujemo i na kraju Marko i ja odlazimo u razgledanje grada.
Odlučili smo se da se provozamo, čime drugim nego tramvajem!
I dalje imam osećaj da je sve sivo i tmurno! Da, zaboravila sam da vam napomenem da se kartice za prevoz kupuju u sitnim evrima, pa je tako zgodno da imate uvek sitnine, isto važi i za Holandiju. U obe zemlje se plaćanje u 99 % vrši karticom (čak i na benzinskim pumpama imate automate za gorivo u kojima su ugrađeni delovi za plaćanje karticom, te se na taj način redukuje radna snaga), pa je za nas turiste sitnina zakon!
Izlazimo kod Doma.
 Dom je predivna crka u centralnom delu Kelna, ogromna građevina u kojoj se baš taj dan održavala liturgija, zbog Uskrsa pa smo ušli malo da razgledamo i poslušamo, bez obzira što ne razumemo.

 

   

 

Na samom ulasku shvatate veličinu ove građevine i koliko se sitno osećate kada kročite unutra. Raspoloženje je svečano, dosta turista i svi uživamo!
Posle obilaska Doma krećemo do Rajne jer je blizu. Šetalište prati njen tok, a sam grad ima nekoliko mostova različitih stilova. Marko i ja odlučujemo da napravimo krug i pogledamo obe strane grada.
 

 

Prolazeći pored reke dolazimo i do starijeg dela grada koji je znatno svetliji od ostatka, pa se gubi onaj osećaj sivila i prljavštine.
Ulice su uske, popločane kamenom, sa dosta različitih boja, ali tipičnom gradnjom.

 

U tom razgledanju dolazimo do mosta i polako prelazimo na drugu stranu, upijajući svaki detalj pogleda koji se pruža pred nama.

 

Sada tek shvatam lepotu grada i njegovu veličinu.
Stvarno je fantastičan, sada svaki deo sivila se potpuno gubi! Verujem da ću ovaj pogled zauvek pamtiti!
Nastavljamo dalje, malo se gubimo sa druge strane obale jer su neki radovi u toku, pa zaobilaznim putem dolazimo do mosta kojim ćemo se vratiti odakle smo i krenuli.
Most na kome stavljate katanac za večnu ljubav!
Ograda je prekrivena katancima, to je železnički most sa pešačkom stazom, šaren od silne ljubavi.

 

Baš tu me obuzima neka seta, jer bilo bi prelepo stajati ovde sa onim koga voliš i podeliti savršen momenat. U to ime kačim i ja katanac.
Krećemo dalje jer se nismo konsultovali za dalji plan!
Vraćamo se kod domaćina pa sa njima krećemo u park sa decom da malo uživaju i oni!
Predivan način da se provede vikend, kada budete imali priliku za to!

Autor: Mirjana Đuričić
Datum: 09, 04, 2012.